Pet ključnih tačaka „Digitalnog zlata“, knjige Natanijela Popera o bitkoinu

Bitkoin je nezgodna tema. Koncept ove digitalne valute je možda teško objasniti nekome, a njena istorija – stara tek šest godina – već je uprljana kontroverzama, počevši od pravog identiteta Satošija Nakamotoa, tvorca prvog bitkoin koda.
To je razlog zašto je knjiga novinara Natanijela Popera „Digitalno zlato“ zadivljujuće ostvarenje. Ne, ona ne razrešava misteriju Satošija Nakamotoa, mada je očigledno da Poper ima svog kandidata za tu ulogu.  Ali ova knjiga je pametan vodič za opojnu kombinaciju ideologije, pohlepe i slučajnosti, koju širi svet bitkoina. Ova knjiga oslikava ključne likove, dok se susreću i uzdižu novu tehnologiju u nebesa. Knjiga uspeva da predstavi sve ovo bez suvišnog optimizma ili dubokog cinizma, što je, čini se, vrlo retka pojava kad je reč o komentarisanju bitkoina.

Budući da ova tema nije jednostavna, Poper je istakao ovih pet glavolomki u vezi sa fenomenom bitkoina:

Ideologija je odlično marketinško sredstvo ‒ barem na određeno vreme

Mada mnoge priče o bitkoinu kreću sa Satošijem, Poper se vraća do ranih eksperimenata u digitalnim valutama koje su se devedesetih rodile iz sajferpanks liste korisnika. Zabrinutost vlade koja je nadzirala ovu pojavu je animirala njihove rane izlete u svet digitalne valute, ali bitkoinov tvorac pod pseudonimom nije isprva bio ideolog. (Na primer, veoma hvaljen krajni limit broja budućih korisnika bitkoina je nedavno dodat bazi kodova ove valute.). Ali Satoši Nakamoto i njegov rani saradnik Marti Mali su videli korist u uzdizanju tehnolibertarijanskih implikacija ove valute kao način da privuku nove korisnike koji su im očajnički trebali.

Podele između onih koji žele da naglase ideološku moć bitkoina i onih koji žele da naglase njegov tehnološki i poslovni potencijal nastavljaju da razdvajaju poklonike ove valute.

„Bitkoin je pokret i oni koji pokušavaju da ga svedu na simpatičnu novu tehnologiju se zavaravaju i odmažu ovoj zajednici“, piše drugim programerima Erik Vurhiz, rani bitkoin preduzetnik. Ali uprkos ovoj srčanoj žalbi, ljudi poput uticajnog advokata Patrika Murka i velikih investitora umanjuju značaj ideologije u onome što vide kao uspešan pokušaj da pridobiju podršku zvaničnika vlasti.

Bitkoinu je trebalo mnogo novca da bi se razvio

Mada su počeci bitkoina bili skromni, što Poper utvrđuje svojim istraživanjem, vrednost bitkoina je skočila kada su bogati ljudi postali ubeđeni da ova valuta ima potencijala. Milioneri poput „Fejsbuk“ parničara Kamerona i Tajlera Vinkelvosa, Pitera Brigera, jednog od direktora investicione grupe „Fortres“, preduzetnika Vensesa Kasaresa i bivšeg izvršnog direktora „PejPala“ Dejvida Markusa, uložili su novac u ovu valutu 2013.  Tada je cena bitkoina počela da raste iako je razmera transakcija ostala ista. Markus, sada zaposlen u „Fejsbuku“, toliko se zaljubio u bitkoin da je razmišljao da se otarasi „PejPala“ da bi započeo bitkoin razmenu. Ova knjiga pripisuje Kameronu Vinkelvosu zasluge za podizanja cena bitkoina toliko da je njegova ukupna vrednost premašila 1 milijardu dolara. (Danas je vrednost svih bitkoina procenjena na 3.4 milijardi dolara)

Poper opisuje i postojanje najvrednijeg laptopa na svetu. Taj laptop sadrži privatne šifre za bitkoin novčanike Kasaresa, Markusa, Brigera i drugih, i pohranjen je u Centru za sigurnost informacija u Kanzas sitiju, nije povezan na internet i samim tim je siguran od hakera. Kodovi za dešifrovanje se čuvaju u sefu u Buenos Airesu.

Kompetencija je važna

Čest problem u ranom bitkon poslovanju su bili njegovi sami osnivači – skoro nijedan od njih nije bio dovoljno umešan da zaštiti kompaniju od hakera ili da angažuje ljude koji bi za to bili sposobni. Iznenađujuće je da bitkoin danas cveta kada čitate o promašajima „Mt. Goksa“, čiji osnivač Mark Karpeles uopšte nije vodio beleške o hakerima koji su potkradali njegove bitkoin reserve, ili kada čitate o BitInstant, čiji je vlasnik Čarli Šrem provodio toliko vremena zabavljajući se da su njegovi advokati pretili otkazom ako ne počne da se bavi pravnim problemima koji su se nagomilavali.  Možda ćete pomisliti da bi se bitkoin proslavio ranije planiranom saradnjom između „Fortresa“ i kompanije „Vels Fargo“ za pokretanja bitkoin razmene — ali je ta saradnja sasečena u korenu kada je Šrem uhapšen za svoje učešće u omogućavanju trgovine bitkoinima korisnicima tržišta droga Silk Road, koje koristi bitkoin kao valutu.
Čak je i Ros Ulbriht, „Pirat strave Roberts“, osnivač Silk Rouda, razotkriven jer je napravio jednu naivnu grešku—jedan komentar je povezao njegov anoniman internet identitet sa njegovim pravim imejl nalogom. Razotkrio ga je IRS agent.



Globalni fenomen

Amerikanci su malo razmaženi mnoštvom izbora koje imaju za kretanje novca širom sveta. Imaju mnogo investicionih opcija i nekoliko glavnih kontrolora u SAD-u. Ali u zemljama poput Argentine i Kine, gde je zabranjeno da se novac iznosi iz zemlje, postojanje bitkoina je utoliko važnije. Najzanimljivija je razlika između američkih i kineskih regulativa. Dok je vlada Kine isprva davala mnogo veću slobodu bitkoin tržištu nego SAD, ubrzo je došlo do zabrane interakcije ove nove tehnologije sa sistemima plaćanja. U Sjedinjenim Državama, tužioci progone pojedince koji koriste bitkoin da bi kršili zakon, ali regulatori sve češće prihvataju ovu tehnologiju, kao i opšti finansijski sistemi.

Sve je pitanje tajminga

Izazov pisanja jedne knjige koja se bavi savremenim temama je da možete da propustite trenutne događaje, jer se narativ knjige završava u leto 2014. Završava se pozitivno – zbog čega propuštamo veliki pad vrednosti bitkoina na trenutnu cenu, koja iznosi oko 234 funti za bitkoin. Pitanje da li bitkoin treba da bude od prirodno velike vrednosti da bi preživeo pitanje je na koje još ne postoji odgovor, kao i na pitanje da li će bitkoin postati naširoko korišćen kao valuta za plaćanje raznih usluga.

Investitori su uložili milione dolara u drugu generaciju bitkoin kompanija i sada čekaju. Ali ako im cene trenutno ne idu na ruku, ovi preduzetnici mogu da ukažu na jednu važnu stavku – broj dnevnih transakcija se povećava.

Napisao: Tim Fernholc
Izvor: qz.com