Parabola o jugoslovenskom fudbalu

Pisanje romana o sportu nije laka stvar: uvek postoji rizik da se napiše jedna trivijalna priča s društveno-istorijskim kontekstom ove ili one države. Nakon čitanja „Jugoslovenskog nokturna: roman o jednoj generaciji“ sa sigurnošću se može reći da su Emanuele Đulijaneli, cenjeni sportski novinar iz Rima, i Paolo Fruska, pasionirani ljubitelj fudbala i istorije iz Breše, u tome uspeli poklonivši čitaocima knjigu za uživanje koja odlično prikazuje predmet njihovog interesovanja: balkanski fudbal u drugoj polovini 20. veka. Đulijano u svom drugom ostvarenju nakon knjige „Karabag. Tim bez grada u pohodu na Evropu“ koji je objavljen 2018. i Fruska, inače koautor knjige „Poslednje leto u Berlinu“ zajedno s Federikom Bufom, postavili su jasan cilj: da opišu neverovatnu i dramatičnu izuzetnost Balkana koja ga je početkom devedesetih postavila u centar sveta. La stella Rossa ili Crvena zvezda je 29. maja 1991, na stadionu Sveti Nikola, u Bariju osvojila Kup šampiona pobedivši Olimpika iz Marselja. Bio je to najznačajniji trenutak u istoriji balkanskog fudbala. Dok su Savićević i njegovi saborci postizali ovaj veliki podvig u njihovoj domovini je vladao haos zbog brutalnosti različitih nacionalističkih snaga koje su želele da nametnu svoj uticaj drugima. Apsurdna situacija koja je povezivala fudbal i rat, dva tako različita polja koja su u istom trenutku dostigla vrhunac, predstavlja centralnu tačku spisateljskog dvojca Đulijanelija i Fruske.

Maser kao Vergilije

Izmišljeni lik koji se provlači kroz knjigu od početka do kraja i prati čitav slučaj je Aca Mirković koji nosi isto ime kao i čuveni maser beogradskog Partizana i jugoslovenske reprezentacije do 1990. Za ovog lika Đulijaneli je saznao preko prijatelja koga je upoznao na društvenim mrežama i koji je smatrao da je Mirković idealan vodič kroz sve specifičnosti balkanskog konteksta. Tako počinje priča gde se već u uvodnim poglavljima izdvaja Mirkovićev pripovedački glas koji govori o jugoslovenskom kontekstu nakon Drugog svetskog rata da bi potom prešao na jugoslovenski fudbal ujedno govoreći o svom životu i sportskoj karijeri. Time su čitaocima predstavljeni svi elementi neophodni da se razumeju različite teme ove knjige obrađene na nešto više od dvesta stranica. Pored Mirkovićevog istorijsko-političkog uvoda, pogovor pod nazivom „Posmrtno slovo za zemlju koje više nema“ sintetiše i rekonstruiše istoriju balkanskog „bureta baruta“ od početka dvadesetog veka.

Specifična narativna struktura

Pored intervjua i hronike koji pokazuju koliko je Đulijaneli pažljiv novinar, smenjuje se i deo romana koji se bavi Mirkovićevim životom. Detinjstvo i dramatična priča koju je preživela Acina žena samo su premise koje vode ka suštini čitave knjige: odnos između Ace Mirkovića i njegovog sina. Darko Mirković, koji se zove isto kao Pančev, takođe Jugovićev prijatelj, kao mlad bio je talentovaniji od Piksija Stojkovića, odrastao je u okruženju međunacionalne mržnje između Srba i Hrvata, i opijen nacionalističkim i nasilnim idejama odlučio je da ostavi fudbal i pridruži se srpskoj vojsci. Sukob s očevim tradicionalnim viđenjem balkanskog konteksta bio je težak i neizbežan, poput dve prave linije s mnogo zajedničkih tačaka koje nikad ne uspeju da se ukrste. Aca i Darko su personifikacija balkanskih kontradikcija tih godina gde pobednički fudbal, plod jednog neverovatnog spoja kultura, takve vrednosti nije mogao da prenese generacijama čiji je jedini cilj u životu bio da pobede u međusobnom ratu.

Zašto čitati „Jugoslovenski nokturno. Roman jedne generacije“ Emanuelea Đulijanelija i Paola Fruska?

Zbog toga što neprekidno preplitanje narativnih tehnika intervjua, novinskih izveštaja i romana uspeva da se savršeno probija kroz vrtoglavi balkanski svet druge polovine dvadesetog veka.


Autor: Alberto Kogi
Izvor: libridisport.com
Prevod: Jasmina Radojičić