Laguna - Bukmarker - „Pad nemani“: Dostojan kraj najbolje svemirske opere u ovom veku - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Pad nemani“: Dostojan kraj najbolje svemirske opere u ovom veku

Pad nemani“ je furiozna završnica, za sada, najbolje svemirske opere u ovom veku, kao i uzbudljiv i dostojan kraj jedne veličanstvene književne avanture.

U budućnosti od koje nas odvaja nešto manje od četvrt milenijuma ljudi su započeli teraformiranje Marsa i kolonizaciju pojasa asteroida koji dele unutrašnje od spoljnih planeta u Sunčevom sistemu. Zemlja se prema Marsu ponaša kao Ujedinjeno Kraljevstvo prema svojim američkim kolonijama pre Rata za nezavisnost, dok se u Mars i Zemlja prema stanovnicima iz Asteroidnog pojasa i Spoljašnjih planeta ponašaju kao kolonijalne sile prema domorocima u kolonijama.

Čovečanstvo se nalazi na rubu sukoba i pobuna. Nezadovoljstvo tinja na sve strane. Zemlja (u vidu socijalne države koja pola stanovnika drži na socijalnoj pomoći) je prenaseljena (trideset milijardi ljudi na početku serijala), prezagađena, sa uništenim ekosistemima, Mars (neka vrsta militarističke zajednice) nikada nije okončao proces teraformiranja i sve svoje resurse ulaže u izgradnju bojnih brodova kako bi se oslobodio podređenog položaja u odnosu na Zemlju, dok stanovnici Pojasa asteroida i nekoliko satelita oko Jupitera i Saturna (plemeniti varvari, recimo), samozvani Belteri, traže način da reše problem svoje zavisnosti od osnovnih sirovina i resursa sa Zemlje kako bi se oslobodili zemaljske čizme koja im stoji nad vratom...

U takvom svetu iznenada se pojavljuje protomolekul. Zapravo, ne iznenada. Ta vanzemaljska tehnologija čamila je milionima godina kao zarobljenik gravitacije Saturna. Mnogo pre nego što se život na Zemlji razvio, protomolekul je dospeo u naš Sunčev sistem. Sada je čovečanstvo otkrilo protomolekul, neku vrstu višenamenskog švajcarskog (mada vanzemaljskog) noža, i žurka može da počne.

Kada kažem žurka, mislim na eskalaciju sukoba između Zemlje kojom rukovode Ujedinjene nacije, Marsa, odnosno Kongresne republike Mars i Pojasa asteroida ili Alijanse spoljnih planeta. Kao da to nije dovoljno, već je protomolekul kreirao i jednu crvotočinu koja je čovečanstvu otvorilo put kao hiljadu i tri stotine svetova koje mogu da nasele.

Ovo je, ukratko, opis temelja na kome je izgrađen jedan od najpopularnijih književnih SF serijala ovoga veka. U pitanju je serijal Prostranstvo koje su napisali (i koji još pišu) Danijel Abraham i Taj Frenk pod zajedničkim pseudonimom Džejms S. A. Kori. Prvi roman „Buđenje nemani“ je nominovan za nagradu Hugo, dok je čitava serija knjiga ovu nagradu dobila za najbolji SF serijal.

Zanimljivo je da su autori nagovestili kako se radnja njihovog serijala dešava u istom svemiru kao i „Marsovac“ Endija Vira. Čak su i jedan svemirski brod nazvali Mark Vatni, po protagonisti ove knjige.

Na osnovu ovih knjiga televizijski kanal SyFy je producirao igranu seriju The Expanse. Nakon što je, posle tri sezone, SyFy otkazao seriju, preuzima je Amazon i nastavlja tamo gde je radnja stala da bi je okončao sa šestom sezonom.

U serijalu knjiga autori eksperimentišu sa različitim žanrovima, tako da je, na primer, prva knjiga „Buđenje nemani“ spoj svemirske opere, horora, noar krimića i zombi apokalipse, druga knjiga „Kalibanov rat“ je politički triler i akciona drama, „Abadonova kapija“ je HC naučna fantastika, dok je „Sibola u plamenu“ u najvećoj meri klasičan vestern…

U središtu svega nalaze se Džejms Holden i njegova posada broda Rosinante. Odmah je jasno da je u pitanju donkihotovski junak, sanjar, maštar, večiti dečak i romantik koji veruje u istinu, pravdu i dobro u svakom čoveku. Jedan od nas. A uz sve razlike i lične osobenosti, takva je i njegova posada – Naomi Nagata (glavni inženjer i prvi oficir poreklom iz Pojasa), Ejmos Barton (mehaničar, poreklom sa Zemlje) i Aleks Kamal (pilot sa Marsa). Rosinante i njegova posada se uvek nađu u središtu vrtloga političkih intriga, međuplanetarnih sukoba, korporativnog nadmetanja, genocidnih težnji, ubistava, kolonizacija…

Najveća pretnja, ono čemu zapravo ceo serijal teži od samog početka, jesu vanzemaljci. I to ne samo rasa graditelja svemirskih kapija. Na osnovu ruševina (i protomolekula) koje su ljudi nalazili jasno je da je u pitanju tehnološki visokorazvijena rasa koja je toliko napredovala u razvoju nauke da se njihova dostignuća graniče sa magijom. Ali kako radnja knjiga odmiče, polako shvatamo da oni nisu jedini na koje bi čovečanstvo trebalo da pripazi.

Konačno razrešenje svih pitanja i sukoba biće otkriveni u devetom i završnom delu serijala „Pad nemani“ koju je u izvrsnom prevodu Gorana Skrobonje objavila izdavačka kuća Laguna. Naslov romana upućuje na prvi u serijalu čiji je naslov „Buđenje nemani“ i daje nam nagoveštaj velike završnice onoga što su autori započeli pre više od deset godina koliko je trajalo pisanje ovih knjiga.

Nakon fantastičnog početka u prve tri knjige i malog kočenja i smanjene dinamike tokom sredine serijala, „Tijamatin gnev“ i „Pad nemani“ su furiozna završnica, za sada, najbolje svemirske opere u ovom veku.

„Pad nemani“ se završava tačno tamo gde je prethodna knjiga zastala. Naučnici pokušavaju da otkriju tajne vanzemaljaca koji ugrožavaju čovečanstvo, pukovnica Arijana Tanaka među hiljadu i tri stotine svetova juri Duarteovu ćerku i njenog poludelog oca, a posada Rosinantea se trudi da na ruševinama i krhotinama starog sveta naprave neku bolju i lepšu budućnost. Ako je, naravno, bude.

Čovečanstvo će, uprkos svim razlikama, sukobima, interesima i prirodama, morati da se ujedini, ako želi da preživi pretnju koja dovodi u opasnost ceo ljudski rod.

„Pad nemani“ je uzbudljiv i dostojan kraj jedne veličanstvene književne avanture.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: Bookvar


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.