Ostrvo čežnje – predstavljanje romana „Kruso“ Luca Zajlera

U ponedeljak, 19. marta, u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo, predstavljen je roman „Kruso“ Luca Zajlera. O knjizi koja je nagrađena Nemačkom književnom nagradom govorile su germanistkinje Bojana Denić, Jelena Kostić Tomović i Biljana Pajić. Razgovor je vodio pisac Vule Žurić.

„Kruso“ je debitantski roman Luca Zajlera, koji je nemačkoj publici dotad bio poznat kao pesnik i autor nekoliko zbirki pripovedaka. „Luc Zajler pripada onoj generaciji pisaca koji su rođeni i socijalizovani u Nemačkoj Demokratskoj Republici, a koji su pisali i postali poznati i priznati nakon ujedinjenja dve Nemačke. U ovom romanu, čija radnja započinje nekoliko meseci pre pada Zida, već na nivou rečenice, zvukova, mirisa, takoreći jedne prustovske atmosfere, vidite pesnika na svakoj stranici“, istakla je Bojana Denić.

Na početku romana, glavni junak Edgar Bendler, odlazi na najistureniju tačku Istočne Nemačke udaljenu dvadesetak kilometara od Danske, na ostrvo Hidenze, koje je bilo mitsko mesto u vreme NDR, mesto na koje odlazi politička elita, ali i umetnici, alternativci koji sistemu žele da suprotstave jednu drugu vrstu programa, mesto koje sam pisac u romanu naziva „ostrvom čežnje“. Edgar nalazi posao kao sezonski radnik u „Pustinjaku“, motelu koji vodi deset ljudi. Centralna ličnost romana je Aleksandar Krusovič Kruso, harizmatični junak koji nastoji da svoj filozofski koncept slobode sprovede u praksu, tako što će „brodolomnike života“ koji dolaze sa kopna odvratiti od pokušaja bekstva na Zapad. „Ali ’Kruso’ je“, po rečima Bojane Denić, „pre svega božanstvena priča o muškom prijateljstvu: u druženju sa Krusoom i boravku na ovom čudesnom ostrvu Edgar doživljava intelektualno, seksualno i uopšte životno sazrevanje.“

„Knjiga dobija novu dimenziju kada je čitamo iz perspektive stvarnih događaja i ličnosti kojima je pisac inspirisan“, rekla je Biljana Pajić. Za oblikovanje lika Krusoa, naime, poslužila je stvarna ličnost Aljoše Rompea, koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih zaista pokušavao da pokrene nešto novo na ostrvu Hidenze, organizujući koncerte, žurke, obezbeđujući smeštaj za mnoge alternativce i umetnike. Hidenze je bio važan za razvoj tadašnje pank supkulture: na ostrvu su se održavale svirke, žurke, formirali bendovi… Jedan od tih pank bendova bio je i „Filing B“, čiji je član bio upravo Aljoša Rompe, pored dvojice drugih koji su danas deo čuvenog benda „Ramštajn“.  

Jelena Kostić Tomović je skrenula pažnju da će našim čitaocima ova dimenzija istočnonemačke supkulture biti ipak možda najmanje važna jer je najmanje poznata. Čak ni stariji čitaoci, napominje ona, nisu upoznati sa ovom pank scenom i njenim značajem: „Kod nas je biti panker uglavnom značilo obući se na određen način, slušati određenu muziku. Ali u Istočnoj Nemačkoj to je značilo izložiti se opasnosti da budete maltretirani i čak uhapšeni. Jer pank pokret je tu bio bremenit umetnošću, buntom i politikom, te je tako predstavljao vrlo važnu pojavu koja je nama, Jugoslovenima, nekako promakla u tadašnjoj aroganciji prema svim zemljama istočnog bloka.“ Ipak, čak i ako čitalac previdi ovu važnu dimenziju romana, i dalje može potpuno uživati u njemu: „Roman je toliko višeslojan da u njemu možete da čitate sedam različitih romana u zavisnosti od vaše perspektive, vašeg znanja i interesovanja.“