Osamdeset pet godina od prvog objavljivanja romana „Oči su im gledale u Boga“

Javnosti je roman Zore Nil Herston „Oči su im gledale u Boga“ predstavljen 18. septembra 1937. godine. Svet nije obratio odgovarajuću pažnju i roman je prestao da se štampa. Reprint iz 1978. godine doneo je romanu priznanje koje je zaslužio, kao i status klasika američke književnosti. Alis Voker i Zejdi Smit su navodile Zoru Nil Herston kao spisateljicu koja je na njih ostavila snažan uticaj.

Herstonova je odrasla na Floridi u Itonvilu, u gradu koji su osnovali i kojim upravljaju Afroamerikanci. U njemu se odigrava veliki deo radnje ovog romana. Otišla je potom u Njujork na studije antropologije na koledžu Barnard i u njemu ostala tokom harlemske renesanse, vraćajući se na Floridu samo da bi sakupljala priče i inspiraciju.

„Oči su im gledale u Boga“ svojevremeno je bila revolucionarna knjiga. Napisala ju je Afroamerikanka, a govori o Afroamerikancima koji prvenstveno komuniciraju među sobom. Džejni Kroford je jedan od najkompletnijih likova koji biste ikada mogli da poželite, a da je pritom sve o njoj kristalno jasno u nešto preko 200 stranica.

Džejni je odgajila baka robinja, koja je rodila ćerku jer ju je vlasnik silovao. Pošto je želela da za unuku obezbedi stabilnost i sigurnost, Nana ugovara brak šesnaestogodišnje Džejni sa uspešnim farmerom. Tokom njenog odrastanja i dva braka svedočimo Džejninoj borbi da izađe iz senke onih koji su definisali parametre njenog života. U ovome je, konačno, uspela u trećem braku, sa čovekom koji uživa mnogo manji društveni ugled, ali je ohrabruje da bude ono što jeste.

Džejni postepeno shvata da se ne plaši toliko smrti koliko tuđeg nerazumevanja. Oseća iskru božanskog, koju stalno gase oni njoj najbliži. Prvi muž Logan Kiliks zahteva od nje da bude više ispomoć na farmi negoli supruga. Napušta ga zbog Džoa Starksa, koji postaje najpoznatiji čovek u Itonvilu, zemljoposednik, vlasnik prodavnice i gradonačelnik. Međutim, on Džejni ućutkuje i tera je na samovanje, dok ona iskru u sebi održava u životu stvarajući bogat unutrašnji život. „Imala je sada unutrašnjost i spoljašnjost i odjednom je znala kako da ih ne meša.“ Džejnin treći suprug Čajni Kolačić mlađi je dvanaest godina od nje. Budući da je kockar, okolina smatra da nikada neće uspeti u životu. Međutim, on Džejni posmatra kao osobu i sluša je dok mu priča o svojim razmišljanjima.

Ova knjiga je bogata dijalektima, likovi govore onako kako je Herstonova pamtila da su govorili njena porodica i prijatelji na Floridi. Mlađi čitaoci su se žalili dok su je čitali kao lektiru, ali meni je izgledalo kao da gledam film sa titlovima. U početku može biti malo naporno, ali ako istrajete, naposletku sve teče sasvim prirodno.

Roman „Oči su im gledale u Boga“ je duboka ljudska priča, sa nezaboravnim junacima, priča koja nikada neće izgubiti na relevantnosti.

Izvor: dbrl.org
Prevod: Milan Radovanović