Oin Kolfer – „Ne možete pobeći od sebe“

Delovalo je kao veoma dobra ideja da intervju sa Oinom Kolferom uradi jedan od njegovih najvećih obožavalaca, trinaestogodišnji Čarli. Čarli je došao noseći kutiju punu knjiga o Artemisu Faulu, u pratnji roditelja i njegove sestre Gabi, koja je nosila podjednako veliku hrpu knjiga. Sreli smo se pred sam početak Oinovog govora na Festivalu književnosti u Čeltenamu. Kada je Oin stigao, Čarli ga je upitao kako je, na šta je on duboko uzdahnuo i rekao: „Ne mogu da pričam narednih deset minuta. Pozorište je veliko“, misleći na tri sprata koja je morao da prepešači. „Imaš li listu pitanja? U redu, Čarli, budi nežan.“

Nakon što napišete knjigu da li se vratite da je čitate iz zadovoljstva?

Veoma dobro pitanje, Čarli. Ne, zato što dok je pišem, svakog dana više puta pregledam šta sam napravio, dok je završim, već sam je pročitao stotinu puta i bukvalno mi je muka od nje. Takođe, stalno ih prepravljam, tako da ako bih sad krenuo da čitam neku svoju knjigu, počeo bih da menjam nešto u njoj i to bi me nerviralo, tako da čekam da mi urednici kažu: „To je dobro, ostavi je sad“. Pročitam određene delove kada držim govore, kao što ćeš videti danas, ali generalno ne. Život je prekratak, ima previše knjiga za čitanje da bih čitao svoje, tako da čitam samo tuđe.

Kada biste mogli da budete neki od svojih likova, koji bi to bio?

Rekao bih da ima više njih koje bih izabrao iz različitih razloga. Mislim, voleo bih da budem Foli, kentaur. Mogao bih da izmislim sve one neverovatne spravice. Mada, ne bi mi bilo baš prijatno da sam zgodan, tako da mi bolje stoje smešni likovi; Foli ili možda Čiks Verbil. On je veoma smešan. Sviđa mi se.

Kojim se piscima divite i zašto?

„Divim se velikom broju pisaca, stotinama. Svake nedelje pročitam po jednu knjigu. Od pisaca za tvoje godište, smatram da je Čarli Higson odličan, on piše mladog Bonda. Stvarno mi se sviđa. Onda, Meg Rosof, koja ne piše ono što ja uglavnom čitam, ali je stvarno dobar pisac i sviđa mi se. Za odrasle mnogo volim irske pisce. Rodija Dojla, Patrika Mekejba, Kena Bruena. Postoji veliki broj ljudi koji mi se sviđaju. Ako mi se svidi neka knjiga, ne žurim da kupim sve ostale od tog pisca da mi ne bi dosadio“.

Da li volite neki žanr više od drugih?

Ne, kada sam bio mlađi, u dvadesetim, prošao sam kroz fazu čitanja knjiga samo o serijskim ubicama. (Smeh.) To je bilo prilično popularno u osamdesetim godinama i nisam bio zadovoljan ako makar dvoje ljudi nije masakrirano u svakoj knjizi. (Još smeha.) „Sada više ne mogu da čitam te stvari. Ne mogu. Postao sam prilično gadljiv, ne volim kad ljudi pate. Čitam svašta. Šalju mi dosta knjiga na recenziju kako bi imali tekst za korice. Tako da čitam nešto od toga. Čitam sve. Čitam ljubavne knjige, smešne knjige koje mi se sviđaju, fantastiku. Više mi se ne dopadaju vrlo nasilne knjige, sem jednog ili dva pisca koji su stvarno dobri. Preporučio bih da se niko ne ograničava na jedan ili dva žanra, zato što ćete propustiti gomilu fantastičnih knjiga.

Koliko je serijal o Artemisu Faulu nalik ostalim knjigama koje ste napisali?

Sve su one različite. Volim da menjam stil između knjiga, prosto da bi meni bilo zanimljivo. Zato sam napisao „Airman“, jer sam hteo nešto potpuno drugačije. Makar sam tako mislio. Ali su mi onda rekli, pa, ima istu temu kao ostale. Ima tehnologiju, humor, veliku avanturu, tako da je poput prethodnih. Tako da možda ne možete pobeći od sebe, ali se trudim da izmešam svaku knjigu. Pretpostavljam da sam najpoznatiji po serijalu o Artemisu Faulu, tako da ne znam šta bi to moglo da pokaže. Mislim da u serijalima imate priliku da gradite, a samo jedna knjiga mora sama da stoji.

Čarli, sledeće pitanje!

Šta najviše volite i mrzite u vezi sa pisanjem i zašto?

Volim kad sam sam. Veliki je luksuz za svakoga kad odvojimo nekoliko sati za sebe, u svojoj kancelariji, da slušamo svoju muziku. Poput većine očeva... kada odrasteš i sam budeš otac Čarli, shvatićeš da si ti jedina osoba na svetu koja voli da sluša muziku koja se tebi sviđa. Iz nekog razloga kad god pustim dobru muziku u kući, koju sam ja platio, svi počnu da vrište da sam idiot. Čak i u kolima, čim sednem, moj sin skače da promeni radio stanicu. Tako da, kada sam u kancelariji mogu da slušam Bouvija iz sedamdesetih, Led Cepelin i niko mi zbog toga ne prigovara, i taj osećaj je fantastičan. Skinuo sam sve stare diskove na Ajtjuns i samo sedim tamo i slušam muziku. To je ogroman luksuz, kakav većina ljudi nema. Kada imate decu nemate dva sata dnevno da slušate muziku dok radite, tako da to znam da cenim. Stvarno je lepo.

Šta mrzim u vezi sa pisanjem, hm, mislim da ne mrzim ništa. Ne volim onaj period kada pošaljem knjigu uredniku i onda čekam da mi se on javi, zato što tada ne znam da li uopšte valja. Proveli ste godinu i po u sobi i postali ste bliski. Stotinu puta ste je iznova pročitali i zaboravili ste šta vas je uzbuđivalo u vezi nje, koji su smešni delovi i tako čekate dve nedelje na poziv urednika. Srećom, do sada je bilo prilično dobro. Ubio sam dva urednika. (Vrlo glasan smeh.) Samo u svojoj glavi. (Još smeha.) Još uvek su živi.

Kako i kada smišljate naslove?

Ne postoji vreme. Ponekad je naslov prvo što mi padne na pamet, na primer, kod Artemisa Faula bio je jedan od prvih. Smislio sam dve stvari, reč LEPrekon, a onda i ime. Razmišljao sam i shvatio da ako treba da bude serijal o ovom dečaku, onda mora da ima moćno ime; malo drugačije i pamtljivo. Moja omiljena imena su bila Šerlok Holms i Haklberi Fin.

Da li je neki od likova zasnovan na stvarnim ljudima?

Većina njih je zasnovana na pravim ljudima. Sva moja braća su goblini, istina je, takođe je tamo i moj otac, kao i majka. A žena me je upozorila, rekla mi je pre deset godina da ništa što kaže ili uradi ne sme da ode u neku od „mojih glupih knjiga“, ali naravno da se sve to promenilo kada sam dobio ugovor za velike pare. „Da, dragi, slobodno me ubaci. Volim te.“ Tako da sam to i uradio. (Smeh.) Moja dva sina se „nalaze“ u novoj knjizi. Oni su blizanci, Artemisova braća, Beket i Majls. Mislim da bi bilo glupo da kao pisac ili osoba ignorišete inspiraciju koja je svuda oko vas i da je ne iskoristite. Svi moji prijatelji su u knjigama.

Da li svi znaju da su tamo?

Svi misle da su Batler! Svi. (Smeh.) Kažu: „Ja sam telohranitelj, zar ne?“  Ja im odgovaram: „Veliki, plemeniti telohranitelj, da to si ti“. Tako da svi su tamo, ali ne znaju ko su tačno. Za neke je prilično očigledno, za druge i ne. Ne smeta im. Imam dva brata; jedan od njih je Artemis Faul, tako da je on prilično srećan zbog toga, a drugi je Malč Digams. E pa on i nije toliko uzbuđen, da tako kažemo. Ponovo smeh.

Malč je smešan.

Da, to i ja kažem. On je lik koga svi vole. Ali on ne. On ne voli.

Adel pokazuje da imamo još pet minuta, tako da još jedno pitanje.

Da li provodite dosta vremena u promovisanju knjiga?

Da. Provodim baš dosta vremena u tome, ali uživam. Ne uživam u aerodromima, ali ko uživa?
 
Izvor: bookwitch.wordpress.com
Prevod: Miloš Vulikić
Foto: Zz9pzza - Own work / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons