Filozof Srećko Horvat je predstavio 14. februara na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu svoju novu knjigu „Radikalnost ljubavi“ u izdanju Lagune u okviru projekta Filozofski teatar koji se drugi put održao u Beogradu.
Horvat je govorio i o panevropskom pokretu DiEM25 za demokratizaciju Evrope, koji bi trebalo da promoviše u junu još jedan od osnivača, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis.
U razgovoru sa dramaturškinjom Majom Pelević, Horvat je istakao da knjiga „Radikalnost ljubavi“ polazi od teze da revolucija i lјubav imaju nešto zajedničko, jer kao što nije dovolјno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovolјno ni samo flertovati ili često menjati partnere.
„Kako bismo spoznali ’radikalnost lјubavi’, potrebno je nešto više – biti veran ideji revolucije ili lјubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz njegovu izgradnju otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih, i obrnuto.“ Horvat se u knjizi osvrće i na seksualnu emancipaciju u vreme Oktobarske revolucije i kasniju represiju, na Če Gevarinu dilemu između lјubavi i revolucionarne požrtvovanosti, te na period ‘68 (od komuna do terorističkih organizacija), pružajući mogući odgovor na pitanje zašto su se najradikalniji revolucionari, poput Lenjina i Čea, plašili radikalnosti lјubavi.
Horvat je rekao da mu je izuzetno drago što „Radikalnost ljubavi“ promoviše u Beogradu, gde ju je i napisao pre godinu dana.
I ovoga puta publika je napunila Scenu „Raša Plaović“, pa su mnogi stajali ili sedeli na podu, a zbog velikog broja zainteresovanih, ponovo je organizovan i prenos u foajeu.
Srećko Horvat je rođen 1983. godine u Osijeku. Autor je više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, a svojim delovanjem profilisao se u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.
Sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom je objavio knjigu „Šta Europa želi?“, koja se na srpskom pojavila takođe u izdanju Lagune. Nakon angažovanja na Subversive festivalu u Zagrebu, Horvat je 2014. pokrenuo Filozofski teatar u HNK-u, smatrajući da je veza između filozofije i pozorišta uvek bila jača od veze između filozofije i bilo kog drugog medija.