„Oduži se dalje“ – knjiga koja širi ljubav i dobrotu

Ako ste, kada ste pročitali naslov, pomislili na istoimeni film, niste pogrešili, jer je film snimljen po ovoj knjizi.

„Oduži se dalje“ je drugi roman autorke Ketrin Rajan Hajd, priča je o dvanaestogodišnjaku koji menja svet nabolje. U stvari, i više od toga. Autorka je stvorila svet kakav svi priželjkujemo, a mali broj nas veruje da ćemo nekada i živeti u takvom.

Trevor, glavni junak priče, je jedinac. Njegova majka Arlin radi dva posla i pokušava da se izleči od alkoholizma. Trevorov otac Riki ih je napustio. Arlin je povređena i veruje da ih Riki voli, te da će im se vratiti. Slupani kamion u njihovom dvorištu predstavlja ironiju svih njenih iluzija. Pre nego što ih je napustio, Riki ju je nagovorio da bude jamac za kamion, koji je on kasnije slupao, a koji ona mora da otplaćuje. Kako bi preživeli, Arlin prodaje delove kamiona, a ostatak pokušava da slupa Trevorovom bejzbol palicom.

Koliko god ovo loše zvučalo, Arlin je dobra majka, a Tervor je normalan dečak. U Trevorov život ulazi nastavnik Ruben Sinkler, novi stanovnik malog grada Ataskadera.

Ruben je crnac, ratni veteran iz Vijetnama, kojem je granata u ratu osakatila pola lica. On je usamljen i povučen čovek. Toliko puta se selio da više ni ne vadi stvari iz kofera kada dođe u novo mesto. Ne očekuje od ljudi da ga ozbiljno shvate, da vide ono što se nalazi iza ranjenog lica, ali Trevoru ne smeta njegovo osakaćeno lice, već ga pita šta mu se desilo. To polako ruši zid koji je Ruben sagradio oko sebe.

Ruben učenicima zadaje zadatak da osmisle i sprovedu u delo nešto što bi moglo promeniti svet. Većina učenika nije ispunila zadatak, nekolicina ga je uradila samo kako bi dobila veću ocenu, ali Trevor je ovo shvatio previše ozbiljno.

Nakon toga priču pričaju razni likovi: starica koja nema snage da sredi dvorište ispred kuće, beskućnik koga je droga uništila, dva ljubazna radnika u prodavnici, žena na mostu Golden gejt koja planira da se ubije, brutalan kriminalac, mladi homoseksualac koji svakodnevno dobija batine od homofoba, reporter koji priča ovu priču i, na kraju, čujemo priče nastavnika Rubena, Trevorove majke i oca.

Sve njih podstakla je Trevorova ideja beskonačnog lanca dobrih dela, koji funkcioniše tako što ćete uraditi nešto lepo i važno za tri osobe, a te tri osobe će proširiti lanac pomoći na nove tri osobe, i tako unedogled.
Ne moraš da budeš sjajan dečak da bi mogao da uradiš dobra dela koja je Trevor radio. Beskućniku daje svoj nedeljni džeparac, vikendom sređuje dvorište starice, a na kraju, kao treće dobro delo pokušava da spoji ženu i muškarca za koje veruje da mogu da se vole i upotpune živote jedno drugom, a to su njegova majka Arlin i nastavnik Ruben. Svaki od likova priča kako mu je Trevorova ideja promenila život. Neki od njih poznaju Trevora, neki ne. Njihovi glasovi se razlikuju, realistični su i, ponekad, puni emocija.

Hajdova je ovom knjigom uspela da nas uveri da nešto ovako iracionalno može biti stvarno. Njena priča hrani našu potrebu da verujemo u dobro i daje nam nadu, koliko god ona delovala nerealno. Moglo bi se pomisliti da je ova knjiga namenjena isključivo deci, neki se nadaju da će biti uvedena kao obavezna lektira u srednjim školama, a zapravo je važno samo to da ovu knjigu mogu (i treba) da čitaju svi – i odrasli i deca.

Ako po uspehu Harija Potera možemo da zaključimo da mnogi od nas žude za magijom, Hajdova nam govori o najjednostavnijoj magiji – magiji ljudskog srca. Trevor je dečak koji veruje da su svi ljudi u suštini dobri, što je radikalan stav.

Trevor je običan dečak koji nas tera da poverujemo u njegov san. Kada pročitate njegovu priču i obrišete suze, možda ćete shvatiti da njegova ideja i nije toliko neostvariva. Roditelji bi trebalo da čitaju ovu knjigu sa svojom decom, a oni koji nemaju decu, sa nekim koga vole. A ako i vi, kao i Ruben Sinkler, nemate nikoga, čitajte je sami sebi.

Izvor: San Francisko Kornikl / catherineryanhyde.com
Prevod: Lidija Janjić