Održana tribina o romanu „Kraj samoće“

Važan glas nemačke književnosti godinama unazad je Benedikt Vels. Taj status je potvrđen njegovim najnovijim romanom „Kraj samoće“ koji je Laguna objavila krajem prošle godine. U želji da otkrijemo neke nove autore sa članovima Laguninog književnog kluba, izbor je pao baš na Benedikta i njegovu novu knjigu.


 
Na 55. okupljanju u goste smo pozvali prevodioca i urednika Nebojšu Baraća i književnog i filmskog kritičara Miroljuba Stojanovića, ali ravnopravni učesnici bili su i čitaoci iz publike koji su izneli svoje mišljenje.
 
Velsova (1984) književna dela višestruko su nagrađivana. Za „Kraj samoće“ je dobio Književnu nagradu Evropske unije, knjiga je na bestseler listama i prevedena je na 40 jezika.
 
Glavni lik i narator je Žil Moro, najmlađi od troje dece koja su iznenada ostala bez roditelja koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći. On u bolnici, sada kao četrdesetogodišnjak, rekonstruiše svoj dosadašnji život, kao i životne priče svoje sestre Liz i brata Martija. To je istovremeno i ljubavna priča između Žila i njegove drugarice iz detinjstva Alve, ali u većoj meri porodični roman jer sve troje siročadi traže put do sopstvenog identiteta i žele da steknu poverenje u život i ljubav prema drugima. Detinjstvo provedeno u internatu ostavilo je dubok trag u njihovom životu, ali jedan citat iz knjige se nadvija kao crni oblak nad životom troje junaka: „Teško detinjstvo je poput nevidljivog neprijatelja: nikada ne znaš kada će ti zadati udarac.“


 
„Ovo delo je veličanstveni roman jednog života, jedne porodice, jedne ljubavi, koji obrađuje teška pitanja filozofske dubine, priča dobru priču, a uz to je napisan u osećajnom, literarno-estetski oslobađajućem stilu, koji čitanje pretvara u pravo zadovoljstvo i drži čitaoca u napetosti sve do poslednje strane“, istakao je Barać i dodao da je to tip knjige koji je najteže napisati: „Lako se čita, a istovremeno postavlja teška filozofska pitanja.“
 
Stojanović je istakao da je knjiga virtuozno napisana, a da je Barać uspeo da isprati ritmiku knjige koja ima sažetost i svedenost koja je retka na nemačkoj književnoj sceni. „Ukoliko bismo napravili neki imaginarni grafikon ove knjige, on bi izgledao ovako: zdravlje – destabilizacija – zdravlje. Ta knjiga se završava dečjom igrom i pozivom ocu, naratoru koji pripoveda u prvom licu, da učestvuje u toj igri i to je nova revitalizacija, novi trijumf života. Takođe, početak knjige je ’početak zdravlja’. Imamo stabilnu porodicu i kodifikovan sistem građanskih vrednosti i u tom smislu ovaj roman možemo čitati kao porodični roman, ali i roman o odrastanju. Činjenica je da su u ovoj knjizi svi gubitnici, a da ta knjiga na kraju ne kapitalizuje svoju tekstualnost u poraz. Ovde ne postoji lik koji je izvojevao jasnu pobedu nad životom. Svi su oštećeni, svi gube, ali ova knjiga pripada nadi.“


 
Ukoliko bismo u jednoj rečenici želeli da objasnimo knjigu „Kraj samoće“, mogli bismo da kažemo da je to knjiga koja govori o suočavanju sa gubitkom i samoćom, knjiga koja govori o sopstvu svakoga od nas i bavi se pitanjem šta je u čoveku trajno i nepromenljivo što odoleva udarcima sudbine.
 
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 4. oktobar, a tema će biti knjiga „Legenda o samoubistvu“ Dejvida Vana, koji će biti i specijalni gost Sajma knjiga i Lagune u oktobru. Ova knjiga je na popustu 30% do 4. oktobra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.