„
Očevi i deca“
Ivana Turgenjeva zanosno je dobra knjiga od 200 strana koja objašnjava takoreći sve što treba da znate o porodici, ljubavi, patnji, religiji, duelima i instituciji kmetstva u Rusiji 19. veka, a da ne pominjemo savete za zavođenje mlade ćerke vašeg kućepazitelja. Ukratko, ovo je rusko remek-delo, tolikoo istančano da ćete nakon čitanja biti potreseni i dirnuti.
Dva glavna junaka u romanu su Arkadije i Bazarov. Oni su „deca“ iz naslova koja se vraćaju sa univerziteta u Sankt Peterburgu da posete svoje porodice u provinciji. Bazarov je neka vrsta nihilističkog hipstera čiji prijatelji diskutuju o temama poput „Da li je brak predrasuda ili zločin?“. Arkadije je potpao pod Bazarovljev uticaj, ali je i dalje čvrsto vezan za svog dobrog, brižnog oca, malog i ne tako uspešnog zemljoposednika, koji jadikuje zbog sinovljeve urbanosti. „Ja sam zaostao, on je napredovao“, kaže otac, što bi mogao biti lament bilo kog osetljivog oca čiji se sin upravo vratio kući posle prve godine studija u inostranstvu.
U međuvremenu, mladi ljudi rade ono što rade mladi ljudi. Čak i naizgled bezosećajni Bazarov koji se odriče svega sem naučnog napretka, uspeva da izgubi glavu za hladnom, ali veoma inteligentnom udovicom, Odincovom, dok Arkadije privlači pažnju njene ljupke sestre, Katje. Kako bi rekao lik iz „Love and Death“ Vudija Alena: Katja voli Arkadija, Arkadije voli Bazarova, Bazarov voli Odincovu, Odincova voli Odincovu. Radnja se događa u Rusiji 1860-ih, zemlji čiju lepotu narušava jeziva tradicija kmetstva. Ali teško da je ovo traktat o društvu. Ono što je tada razbesnelo kritičare ovog romana jeste to što Turgenjev nije podilazio ni konzervativcima ni naprednjacima. Možda je Bazarov čovek budućnosti koji kaže da je viteštvo neka vrsta deformiteta i pokušava da se sprijatelji sa seljacima, ali u njihovim očima on je samo lakrdijaš koji nikada neće moći da razume njihove muke.
Na kraju, Turgenjevljev dar je njegovo ogromno saosećanje. U „Očevima i deci“ niko nije u pravu i niko nije u krivu. Naravno, neki ljudi su smešni, ali Turgenjevljev psihološki domet je toliko veliki da nikada ne osećamo podsmeh ni prema kome. Bazarov se možda mršti na instituciju porodice, ali njegov dolazak kući i jednostavna, nepokolebljiva, komično nevešta ljubav njegovih roditelja, predstavljaju neke od najtoplijih scena u ruskoj književnosti. Kada Bazarov na kraju izgubi život (neću otkriti kako), tuga koju osećaju njegovi roditelji toliko je jaka da će nekoga možda naterati da zatvori knjigu pre nego što je pročita do kraja. Ako u „Očevima i deci“ postoji pravi zlikovac, to nije carska vlada ili gomila pomodnih pozera sa njihovim pametnim idejama, već sam život u svoj svojoj okrutnosti, nasumičnosti, indiferentnosti i, više od svega, kratkotrajnosti.
Autor: Gari Štajngart
Izvor: npr.org
Prevod: Borivoje Dožudić