Zorica Tomić do sada je objavila više knjiga na temu komunikacije i uticija savremene kulture na nju. Govoreći o principima holističke komunikacije, filozofija, kaže autorka, postavlja pitanja, i kroz ta pitanja, kroz razgovor, dolazi do istine, svrhe i vrednosti.
Na početku razgovora autorka nam je otkrila da je „Preživeti haos“ do sada najteža knjiga jer je „nastajala vrlo dugo, zato što je trebalo da ostanem dosledna svojoj ideji, ali da to bude artikulisano na način da mogu da čitaju ljudi koji nisu nužno filozofski obrazovani.“
Zahvalivši profesoru Milanku Govedarici, sa kojim je pre šest godina započela projekat holističke komunikacije, u okviru Srpskog filozofskog društva, istakla je da su do sada održali veliki broj seminara, radionica i predavanja, koji su imali za cilj da pokažu u kojoj meri filozofski pristup svakodnevnoj stvarnosti može da bude funkcionalan, kako može da se vodi „dialogos“.
Profesor Govedarica objasnio je šta je dovelo do knjige „Preživeti haos“: „Sa svih strana osetili smo da postoji potreba za produbljivanjem razmišljanja o komunikaciji, za usavršavanjem komunikacionih sposobnosti. To je ključna tema savremenog čovečanstva i svi problemi se tiču komunikacije, odnosno neuspešne komunikacije. U tom smislu, mnogi mentalni problemi imaju značenje ekskomunikacije, isključenje iz komunikacije, dok je rekomunikacija, ponovno vraćanje u komunikaciju i u zajednicu, što je, zapravo, ono što je spasonosno, i zato se svi toliko interesujemo za ovu tematiku, a Zorica to decenijama već promoviše u našoj sredini.“
Jedna od kljućnih reči, primećuje Govedarica, u naslovu ove knjige, jeste haos: „Kako preživeti haos? Šta je haos? Kada se bavimo tom temom u kontekstu komunikacije, onda smo u situaciji da danas živimo u vremenu suviška informacija, i ono što Zorica tematizuje u ovoj knjizi je informacioni haos ili hipertrofija informacije. Stari Grci su dobro znali i potencirali važnost prave mere. Nije dobro kada nema informacija, kada je sve neodređeno i maglovito, ali isto tako ni kada se nešto previše često ponavlja i nameće.“
Živimo u okolnostima gde, zbog brzine protoka informacija, savremeni čovek „ne uspeva dovoljno kritički da misli, dakle, u defanzivi je kritičko samostalno originalno mišljenje. Kao filozofi, Zorica i ja smo pozvani da damo doprinos negovanju kulture dijaloga“, objašnjava profesor Govedarica.
Na pitanje šta je cilj komunikacije, Zorica Tomić odgovara da je to dolazak do pravih, univerzalnih vrednosti: „Veoma važno za kvalitetnu komunikaciju jeste da se oslobodimo barijera. Put do univerzalnih vrednosti uključuje nešto što je Paskal nazvao logikom srca. Naše srce, naše emocije su nešto što nam otvara oči za ono što je najvažnije, a to je svet vrednosti“.
Holistička komunikacija i samokomunikacija, komunikacija sa samim sobom podrazumeva filtriranje i srcem, ne samo glavom, ne samo umom.
„Mi treba da vidimo stvare kakve jesu, a ne samo da se ravnamo prema glasanju. Danas se mnogo toga rešava kroz glasanje, a neke stvari nisu pitanje rezultata glasanja. Danas se mišljenje u velikoj meri svodi na izjašnjavanje da li smo za ili protiv. Čak i ona kategorija koja je uzdržana, često ima značenje biti protiv, tako da se sve svodi na jedinicu i nulu, na binarno testiranje, i tu nema mišljenja“, zaključuje Govedarica.