Promocija knjige „Mundo Libre“ Marka Krstića održana je u sredu 9. oktobra u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC. Osim autora, na promociji su govorili pisac Vladimir Kecmanović, dramaturg Ivan Velisavljević, urednik Srđan Krstić i književna kritičarka Sanja Milić.
Izdavačka kuća Laguna je nedavno objavila novi roman dobitnika Ćopićeve nagrade Marka Krstića „Mundo libre“, intimnu i dosad neispričanu priču o poslednjim danima legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare. Neobičnog i kontroverznog naslova, roman je baziran na poznatim činjenicama i istorijskim događajima.
Iako je najpoznatiji Čeov portret odštampan na majicama u milionskim tiražima obišao planetu, sve je manji broj ljudi koji bilo šta znaju o životu verovatno najpoznatijeg Latinoamerikanca. Sanja Milić nije očekivala da će Marko napisati knjigu o Če Gevari, iako je znala za njegovu „opsesiju“ Čeovim likom i delom. „Marko nije slučajno odabrao ovog junaka niti naziv ove knjige, jer ne postoji snažniji ni slikovitiji simbol slobodnog sveta od Če Gevare. Svuda po svetu možete da vidite kako se prodaju majice sa njegovim likom. Postoji nešto što su generacije učitavale u ličnost ovog argentinskog revolucionara i svako je dodao deo nečeg svog. Kada se kaže sloboda, uvek se pomisli na Čea.“
Ivan Velisavljević je rekao da ovaj roman prikazuje šta je sve čovek spreman da učini za slobodu. „Bilo je uzbudljivo čitati ovaj roman, jer smo Marko i ja zajedno gledali film ’Dnevnik motocikliste’, koji mu je poslužio kao inspiracija. Gerilci moraju biti stalno u pokretu, stalno oprezni i stalno budni. To je ideja da David može da pobedi Golijata i mislim da ta ideja nije propala. Če Gevara nije čekao da mu revolucija dođe u dvorište. I dan-danas u svetu ljudi uzimaju oružje u ruke i odlaze ’u gerilu’.“
Srđan Krstić odvaja Če Geverinu ličnost u romanu od istorijske ličnosti. „U knjizi ima stvari koje su Markovih ruku delo, koje se nisu dogodile, ali su u funkciji romana. Ovo je jedna zaokružena priča, a ljudi kao što je Če više nema. Danas je možda potrebno objasniti da su nekada postojali ljudi kao što je bio on, a to je najbolje učiniti u romanu gde ima i malo fikcije, onoga čega nije bilo u realnosti.“
Vladimir Kecmanović smatra da je Če Gevara idealizovan i u istoriji i u romanu, ali na različite načine. „Obično tako značajni ljudi, koji završe na način na koji je Če završio, budu idealizovani, ali problem s njim je što je pretvoren u konfekciju. Kapitalizam lako izlazi na kraj sa svim što pokušava da ga dovede u pitanje, tako što od njega pravi proizvod, koji umesto da radi protiv, koristi globalnim centrima moći. Priča sa Če Gevarom je takva priča.“
Marko Krstić nas je podsetio da je na dan promocije, 9. oktobra, pre 52 godine streljan Če Gevara. „Ovde Če nije predstavljen samo kao istorijska ličnost i kao simbol već kao ideja. Roman koji opisuje poslednja tri dana u njegovom životu ne veliča njegovu smrt nego govori o tome kako je smrt zapravo novi život. Ideje o kojima je govorio politički su u nekom smislu potrošene, ali kao suštinske, univerzalne teme o slobodi, o otporu u nama, one su večne. Ovaj roman aludira na tu ideju da bez obzira na to o kojem vremenu pričamo, o kojoj zemlji, van politike, mi moramo verovati da se moramo boriti za slobodu.“
„Mundo Libre“ je u prodaji u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs, kao i na sajtu www.laguna.rs