Roman „
Džin, terpentin, barska nana, rutvica“ kanadske književnice
Kristine Higdon bio je tema 117. tribine Laguninog književnog kluba. O knjizi su govorile Dragana Kovačević, novinarka i književna kritičarka, i Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka.
Četiri sestre iz radničke klase Vankuvera, još ošamućene od posledica Prvog svetskog rata i bolesti koja im je otela jedinog brata, s mukom sastavljaju kraj s krajem, ali nastoje i da što lepše iskoriste uzbudljive dvadesete godine dvadesetog veka. Junakinje su Morag, koja je trudna. Ona voli Luelina, svog muža; Džordžina svog ne podnosi i sanja da stekne obrazovanje; Harijet Džin, koja i dalje živi sa majkom, zavisnicom od opijuma, zaljubljena je u ženu; Ajla je takođe trudna – i zaljubljena u sestrinog muža. Samo još jedna živa duša zna za Ajlinu trudnoću, a to nije otac njenog deteta.
Autorka je u jednom intervjuu istakla da je morala dobro da prouči epohu u koju je smestila radnju svog romana. „Mislim da je ovo jedna specifična priča o odnosu majke i njenih ćerki. I svaka od njih ima probleme sa kojima se nosi, ali je pripadnost porodici i ljubav koja ih povezuje najvažnije u ovoj knjizi. One pomažu jedna drugoj kada su u nevolji“, rekla je Dragana Kovačević i dodala: „Autorka je živela u ruralnim oblastima i napravila je jedan fin miks svojih sećanja na periode odrastanja, obuhvatila je verodostojno period dvadesetih godina prošlog veka i ispričala priču o pripadnosti i bliskosti jedne porodice.“
„Reči koje čine naslov romana su u stvari recept kome su žene pribegavale u tom vremenu ne bi li prekinule neželjenu trudnoću u vreme kada je nelegalni abortus bio opasan po život i koji je jedna od sestara jedva preživela. Ceo zaplet u jednom trenutku prelazi i u kriminalistički“, istakla je Dragana Kovačević.
Priča o Ajlinom nesrećnom pokušaju da prekine trudnoću je zapravo slika položaja žene početkom 20. veka u okruženju strogo verski usmerene sredine: „Knjiga se bavi ozbiljnim temama i nije priča o ženskim mukama u ’svilenim rukavicama’. Tema jeste porodična drama, izazovi žena na prelasku iz 19. u 20. vek, ali način na koji piše je originalan, kao i njen stil. A onda shvatamo da se ispod porodičnih drama krije nešto lepo i dobro, svetlost iza svega, a to je njihova povezanost i njihova borba za boljim životom i nalaženje smisla i kada se čini da su došli do zida“, rekla je Aleksandra Đuričić, koja je i pohvalila izuzetan prevod Dubravke Srećković Divković.
Pored ljubavne i porodične priče i prikaza društvenih okolnosti posle Prvog svetskog rata, roman „Džin, terpentin, barska nana, rutvica“ govori i o klasnim razlikama koje se očituju među protagonistima, a autorka piše i o začetku socijalne borbe koja se ogleda u pobuni žena koje rade u fabrikama.
Naredna, 118. tribina Laguninog književnog kluba biće održana 6. decembra, a za temu će imati biser japanske književnosti, knjigu „
Šef železničke stanice“
Đira Asade. Do 6. decembra će važiti i popust 30% za kupovinu ove knjige u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.