Novi roman Nenada Novaka Stefanovića „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“: Beograd je grad sa duplim dnom

Ima nečeg simboličnog u tome što smo razgovor sa Nenadom Novakom Stefanovićem, piscem i novinarom, o njegovom novom romanu „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“ u izdanju Lagune, vodili na petnaestom spratu Politikine zgrade. Sa te visine Beograd izgleda kao da može da stane na dlan, baš kao što naš sagovornik neumornog istraživačkog duha ovaj grad nosi na dlanu, otkrivajući njegove misterije iz davnih vremena, iza fasada koje su orijent i zapad rasuli po njegovim obalama, usled vekovnog sudaranja.

Ova uzbudljiva i zavodljiva priča smeštena je u 1924. godinu, na sam početak zlatnog doba Beograda, kada ubrzani razvoj grada i nove mogućnosti koje pruža privlače ljude sa svih strana sveta. Samoubistvo bogate Ruskinje, naizgled jednostavan policijski slučaj, budi sumnju i znatiželju u mladom isledniku Krsti koji bez podrške nadređenih, naoružan odvažnošću i moralnim principima, kreće u potragu za istinom i pravdom.

– Neki od likova u romanu jesu fiktivni,ali sam istraživanje te epohe Beograda obavio detaljno. Istraživanje je trajalo pune dve godine a počelo je u biblioteci Kriminalističke akademije u Zemunu. Jedan od istorijskih likova u romanu je prvi direktor Policijske akademije Arčibald Rajs, čuveni forenzičar, koji je ustrojio policiju u Kraljevini SHS. Lik Rajsa je veran istorijskoj ličnosti. Ali znate, Beograd je grad koji ima „duplo dno“, jedno skriveno „duplo dno“ u koje ne možete zaviriti preko arhiva ili putem zvanične istorije.Neophodno je ući i istražiti stare beogradske porodice, koje čuvaju svoje porodične tajne. Zahvaljujući svom novinarskom poslu, ja sam u razgovorima sa naslednicima osnivača Beograda uspeo da uđem u porodične arhive i sklonjene intrige. Nešto od te sklonjene građe utkano je u roman, otkriva nam pisac.

Istraživanjem Beograda iz prošlosti, Stefanović je došao do onoga što je Beograd i dan danas. Beogradski haos koji viđamo na ulicama, njegova haotična arhitektura koja odgovara haosu u glavama njegovih stanovnika, u zemlji večno razapetoj između ideja i realnosti - sve to je pisac uspeo verno da oslika u formi uzbudljivog trilera.

– Aleksandar Pirker, kustos Nacionalnog muzeja Austrije jednom prilikom mi je rekao: „Ja se divim vama u Beogradu. Kako je Beč dosadan i uniforman grad a vi imate muzej na otvorenom – ta stilski raznovrsna beogradska arhitektura uzbudljivo je izmešana, puna iznenađenja. Takav muzej nema nijedna druga prestonica u Evropi, da znate. Kada sam u Beogradu ja volim da slušam tu vašu kakofonu atonalnost arhitekture“.

I zaista, i u Stefanovićevom romanu vidimo kako sukobi u arhitekturi izazivaju trenje među likovima i pokreću dramaturške linije. Beograd se nikada nije oslobodio tog trenja između arhitektonskih stilova i ja zato svoj roman određujem kao arhitektonski triler, kaže autor „Ubistva u kapetan Mišinoj“.

Posveta na početku knjige daje odgovor na pitanje gde je pisac pronašao inspiraciju za lik svog glavnog junaka, moralnog, upornog i principijalnog islednika Krstu Pavlovića: „Višem isledniku N. S., ocu“. Njegov otac, Novak Stefanović, bio je viši inspektor beogradskog SUP-a, šef Odseka za suzbijanje kocke i prostitucije.

– Inspiraciju za Krstin lik pronašao sam u pravdoljubivosti svog oca. Bio je nepotkupljiv inspektor, otišao je u penziju srećan što nikada nije uzeo ništa preko svoje plate, završio je Stefanović, autor ovog istorijskog trilera ispunjenog iznenađenjima.

Autor: Miloš Miljković
Izvor: Danas