Nova lica poznatih žanrova

U poslednjih desetak godina bili smo svedoci novih trendova u književnosti i novih autora koji su osvežili svetsku književnu scenu i pomerili granice žanra. Neki od ovih trendova su skinuli stigmu sa određenih žanrova i uspeli da popularizuju manje ozbiljna dela za koja su ljudi donedavno mislili da nemaju nikakvu književnu vrednost. Takođe smo doživeli ekspanziju dela iz oblasti popularne nauke i malo drugačijeg pristupa konvencionalnim self-help knjigama. Danas ćemo se prisetiti nekih od najprodavanijih naslova i autora koji su žanrovsku književnost učinili raznovrsnijom i ohrabrili mnoge da se upuste u avanturu pisanja romana, ali i dela iz oblasti publicistike.



Jedna od ozbiljnijih i neizbežnih tema u književnosti koja ima sve veću publiku jeste Drugi svetski rat. Drugi svetski rat uvek je fascinirao čitaoce, a autori i izdavači se slažu da ova tema ima retki potencijal da privuče podjednako i mušku i žensku publiku kao i moć da bude prijemčiva za sve uzraste. Romani o Drugom svetskom ratu povezuju nas sa generacijom koja nestaje. Komentar koji najčešće čujemo od čitalaca jeste da im knjige sa ovom tematikom pomažu da bolje razumeju priče roditelja ili baka i deka koji su ovaj rat preživeli. Postoji mnogo priča o ljudima koji su rizikovali živote kako bi stali na put nacistima i njihovim planovima. Obični građani su rizikovali živote tako što su objavljivali ilegalne novine protiv nacističke propagande. Drugi su formirali pokrete otpora ili spašavali izbeglice. Poruka koja snažno odjekuje i u 21. veku jeste pravo na borbu za bolji svet. Romani kao što su Tetovažer iz Aušvica, Jorgovan uvek cveta posle zime, Devojke iz pariskih senki i Pariska biblioteka spojili su temeljno istraživanje ovog perioda sa pričama običnih ljudi koji zaslužuju da se i njihov glas čuje.

Sa malo vedrije strane imamo žanr „pametni čiklit“ zbog kojeg nam je veoma drago da se probio i kod nas na sceni. Novi autori koji u svojim romanima na duhovit način obrađuju univerzalne probleme današnjice možda je upravo ono što nam treba u ovim nepredvidivim vremenima. Čiklit kao žanr je doskora važio za neozbiljnu književnost koja baš i nema neku posebnu ulogu u kulturnom i intelektualnom uzdizanju čitalaca. Međutim, knjige poput Šta god te čini srećnim, Nema druge i Kaktus su pokazale da o ozbiljnim modernim problemima sa kojima se svi suočavamo može da se piše sa određenom dozom vedrine. Depresija, anksioznost, usamljenost, stresno radno okruženje, kriza srednjih godina, #MeToo pokret, feminizam, samo su neke od tema koje autori ovih romana obrađuju pod etiketom čiklita i romana za razbibrigu.

Sada već davne 2011. godine E. L. Džejms je otvorila vrata svim erotskim romanima koji će doći posle najpoznatijeg para u istoriji moderne erotike – Kristijana Greja i Anastazije Stil. Stvorila je trilogiju prema kojoj niko nije ostao ravnodušan. Neki su sa oduševljenjem čitali njihove necenzurisane dogodovštine, dok su se drugi pitali kako je moguće da se ova knjiga pretvorila u najpoznatiju trilogiju tog perioda. Nakon 50 nijansi, mnoge autorke su se oprobale u pisanju erotskih trilogija i serijala, poput Džodi Elen Malpas, Samante Jang, L. S. Hilton i Kloe Espozito. Ipak, najjači utisak je ostavila pionirka žanra, po čijim knjigama su snimljeni filmovi koje je na malim ekranima gledao čitav svet. Iako možda deluje da je ovaj trend prošao, na scenu su stupile nove autorke erotskih i ljubavnih romana sa likovima sa kojima svi možemo da se poistovetimo. Prepoznatljive po knjigama sa crnim koricama, ovo su trenutno najpopularnije autorke koje svake godine napišu barem po jednu vrelu knjigu i osvoje našu top-listu: Penelopi Vord, Vaj Kiland, L. Dž. Šen i Dž. S. Skot.

Kada je u pitanju publicistika, desila se eksplozija novih autora i naslova u poslednjih nekoliko godina. U oblasti knjiga o samopomoći smo videli možda i najveću promenu. Konvencionalni saveti za bolji život bez stresa su postali prevaziđeni, jer je većina autora slične savete samo prežvakavala godinama uz poneko gostovanje na televiziji i dobru reklamu sa upečatljivom frazom koju su zaštitili autorskim pravima. Sada imamo knjige poput E, zabole me i Ma sve je sje*ano koje sam autor Mark Manson naziva protivotrovom zašećerenim učenjima raznih gurua.

Ako vas, pak, više zanimaju Hararijevi naslednici, imamo vrlo zanimljive naslove koji su istupili u ovom podžanru koji nazivamo „Velike ideje“ – Faktologija, Zašto spavamo, Oluja u šolji čaja, Vojska bez vojnika, Matematika života i smrti samo su kap u moru novih ideja i drugačijeg pogleda na svet i ljudski rod.

Za kraj bih htela da izdvojim nekoliko apsolutnih favorita našeg sektora. Naslove ovih fenomenalnih novih ženskih glasova u publicistici uvek i svima preporučujemo sa iskrenim entuzijazmom. One bez dlake na jeziku pišu o svojim iskustvima i ohrabruju žene širom sveta da žive život bez stega koje nameće društvo i da budu najbolja verzija sebe: Sve što znam o ljubavi, Kupi sebi te proklete ljiljane, Budi takva kakva jesi i Odmahni rukom i kreni dalje.

Autor teksta: Dunja Lozuk