Laguna - Bukmarker - Nisu knjige debele, knjige su opširne - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nisu knjige debele, knjige su opširne

Sećamo se svi čuvene replike iz Profesionalca „svinje su debele a knjige su opširne“. Animozitet prema obimnim knjigama obično se javlja u školskim danima kada smo suočeni sa opširnim delima klasične književnosti koja u tom trenutku čitamo zato što se mora, ne zato što želimo. U našem poslu se dešava da obim knjige bude presudan kada odlučujemo da li da se upustimo u prevod nekog dela, jer ovaj faktor neminovno utiče na sudbinu knjige, tačnije na njenu prodaju. Nisu retki slučajevi kada je obim knjige značio komercijalnu smrt nekog naslova na domaćem tržištu. O tome mogu da posvedoče mnogi prevodi savremenih klasika, kao i nagrađivane literature.



Za sve one knjigoljupce koji se ne osećaju ugroženi veličinom, evo podsećanja i preporuka za neke od nama omiljenih Laguninih „debeljuca“:

DŽELATOVA PESMA (1312 str.)

U januaru 1977. Gari Gilmor je pogubljen u Juti zbog dvostrukog ubistva. Ne samo da je odbio da uloži žalbu na presudu nego je želeo da ubrza izvršenje smrtne kazne. Bio je prva osoba koja je pogubljena u Americi nakon što je Vrhovni sud ukinuo smrtnu kaznu 1972. Dželatova pesma, u dva toma na preko hiljadu stranica, beleži period od Gilmorovog puštanja iz Državnog zatvora u Ilinoisu u aprilu 1976. pa do samog pogubljenja nešto više od devet meseci kasnije. Pripremajući temelj za svoju knjigu, Norman Majler je intervjuisao porodicu, prijatelje, advokate, zakonodavce i aktiviste za građanska prava uključene u ovaj slučaj. Minimalistički pristup pripovedanju i minimalno prisustvo autora u knjizi gotovo da brišu granicu između fikcije i dokumentarnog. Baš kao što je zaključio Endru O’Hejgan u uvodu za Lagunino izdanje Majlerovog klasika: „Dželatova pesma na kraju postiže ono što sve velike knjige moraju da ostvare, odvaja se od svih argumenata o nameri i kategoriji, i prerasta u umetničko delo. Gari Gilmor, taj gubitnik iz provincije, postaje reprezentativan emersonovski čovek, kao kapetan Ahab ili Džej Getsbi, čovek koji se davi u lažnim nadama i očajno želi slavu dok se istovremeno pogađa s nebom.“

VIDELA (944 str.)

Bukerov žiri je Videla Elenor Katon, nagrađena 2013. ovom prestižnom nagradom, okarakterisao kao novozelandski Tvin Piks. I zaista, roman obiluje scenama u linčovskom hiperrealističnom maniru. Radnja se odvija na Novom Zelandu u jeku zlatne groznice 1866. Videla ne samo da su smeštena u devetnaesti vek, već su i napisana u maniru romana iz ovog perioda. Složena struktura organizovana je oko dvanaest znakova zodijaka i interakcija planeta sa tim znakovima. Roman sadrži dvanaest poglavlja od kojih je svako sledeće upola kraće od prethodnog. Svaki protagonista usklađen je sa astrološkim konceptom a sveznajući pripovedač klizi između likova u laganom tempu devetnaestog veka.

27. januar 1866. godine. Volter Mudi se upravo iskrcao u Hokitiki, na zapadnoj obali Novog Zelanda. Uzima sobu u hotelu „Kraun“, u kojem se grupa od dvanaest muškaraca okupila u sobi ispod njegove. U ovo tajno društvo ulazi i Mudi, a kada stekne njihovo poverenje klupko misterije počinje da se odmotava. Svaki od likova daje svoju verziju događaja ali će se ispostaviti da se ne može verovati nijednoj od njih. U trenutku kada pomislite da konačno shvatate šta se dešava, autorka menja vremenske koordinate i selimo se tri nedelje kasnije, gde vidimo junake koji pokušavaju da glume detektive i sakriju sopstvene tragove.

RAT ZA SMAK SVETA (740 str.)

Vargas Ljosa je građu za svoj monumetalni roman Rat za smak sveta našao u antropološkoj hronici Euklideša da Kunje, kao i obimnoj dokumentaciji o događajima koji su se krajem 19. veka odigrali u Kanudosu, na severoistoku Brazila. Zato su kritičari okarakterisali Rat za smak sveta kao primer takozvanog književnog kanibalizma – kada se jedan pisac hrani tuđim delom.

Asketa i vizionar, Antonio Visente Medes Masijel, poznatiji kao Savetnik, stekao je među neukim provincijskim življem veliki broj sledbenika koji su ga slepo pratili. Kada je u Brazilu srušena monarhija i uspostavljena republika, Savetnik to tumači kao pobedu Zla, početak kraja sveta. Poziva svoje pristalice da se pobune protiv bezbožničkih novotarija – odvajanja crkve od države, uvođenja poreza, građanskog braka, popisa stanovništva. Vlada mlade republike pobunu verskih fanatika smatra političkom zaverom protiv novog režima i šalje vojsku na pobunjenike. Pobivši nekoliko desetina hiljada ljudi, vojska posle žestoke borbe uspeva da uguši pobunu. Vargas Ljosa je u svom delu uspeo da sjedini verodostojnost administrativnih dokumenata i elemente predanja i legendi iz usmene tradicije. Koristeći glasove vojnika, političara, građana i plemića, peruanski autor je uspeo da rekonstruiše ovaj događaj iz više uglova i ukaže na sve vrste fanatizma, od verskog do političkog, koji dovode do krvoprolića.

Autor teksta: Ivana Veselinović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kucamo na vrata zaboravljenih asova laguna knjige Kucamo na vrata zaboravljenih asova
30.11.2020.
Idealna prilika da se iskoristi ova fudbalska analogija je najava za tri naslova od tri autora čije smo nove romane nestrpljivo iščekivali godinama: Stivena Presfilda, Ajada Aktara i Havijera Sijere. ...
više
10 znakova da ste pravi pravcati knjigoljubac laguna knjige 10 znakova da ste pravi pravcati knjigoljubac
30.11.2020.
Kada sam se prošle godine preselila iz južne Kalifornije u Montreal – na udaljenost od skoro 3000 milja – znala sam da neću moći sve da spakujem. Tako sam prodala sav svoj nameštaj, opustošila orman i...
više
samizdati koji su prkosili sovjetskim cenzorima laguna knjige Samizdati koji su prkosili sovjetskim cenzorima
30.11.2020.
Ilegalni izdavači u SSSR-u rušili su pravila na genijalne načine – od skrivanja knjiga među lažnim koricama do zapisa na rendgenskom snimku, piše nam Bendžamin Ram. FOTO: Nkrita via Wikimedia Com...
više
preminuo miša aleksić laguna knjige Preminuo Miša Aleksić
30.11.2020.
Basista rok grupe Riblja čorba Miroslav Miša Aleksić preminuo je u 67. godini. Sa čuvenim muzičarem smo imali prilike da sarađujemo zahvaljujući njegovoj knjizi „Uživo!: Autobiografija“. Miroslav A...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.