VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Niš mora pasti!, kritika romana „Olujni bedem“ Dejana Stojiljkovića

Željno iščekivani nastavak izuzetno popularnog romana „Duge noći i crne zastave“ Dejana Stojiljkovića, autentičnog srpskog bestseler pisca koji svakim narednim delom podiže lestvicu uzbudljivosti, studioznosti i kvaliteta svoje proze, sve je ono što su ljubitelji dobre istorijske književnosti očekivali, ali i mnogo više od toga.

Po svemu sudeći, Dejan Stojiljković je samo delimično preuzeo jednu lošu osobinu autora epopeje „Pesme leda i vatre“ Džordža R. R. Martina, poznatije kao „Igra prestola“ po istoimenoj seriji. Pa tako, dok ljubitelji fantazijskih avantura u Vesterosu još od 2011. iščekuju šesti nastavak te sage, Stojiljkovićevi verni čitaoci posle nepunih pet godina mogu da uživaju u drugom delu planiranog petoknjižja o Kosovskom boju ili, bolje rečeno, srpsko-turskim ratovima. Ovaj pisac je, naravno, bio više nego vredan u međuvremenu, kako na literarnom planu (roman „Kainov ožiljak“ sa Vladimirom Kecmanovićem 2014, zbirka priča „Kišni psi“, 2015, i tri ilustrovane knjige o Stefanu Nemanji sa Vladimirom Kecmanovićem i crtačem Draganom Paunovićem 2016−2017), tako i na scenarističkom (igrana serija „Senke nad Balkanom“ i brojni stripski projekti u nastajanju). Ipak, sama činjenica da se stvorila prava fama oko „Olujnog bedema“ koja, iako na lokalnom nivou, izuzetno podseća na onu vezanu za pomenutog Martina, mnogo govori o kvalitetu „Dugih noći i crnih zastava“, i suštinskoj potrebi scene i tržišta za ovakvim delima, naročito kada su realizovana na tako umešan i upečatljiv način.

Nakon događaja u „Dugim noćima…“, odnosno pada Pirotske tvrđave pod najezdom osmanlijskih hordi, na redu je Niš. U njemu svoju samovolju sprovodi lokalni gospodar − kefalija Nenada, koji nije rad da ispoštuje volju kneza Lazara koji je poverio komandu nad odbranom grada vojvodi Milanu Toplici. I drugi vitezovi tajanstvenog Reda Zmaja, koje smo upoznali u prethodnom romanu, Ivan Kosančić i Miloš Obilić imaju paralelnu priču, a kompleksnu strukturu romana upotpunjuju i natprirodni podzapleti. Iako su nam mnogi od aktera knjige poznati, Stojiljković ih čini osobenim i svojim u karakterizaciji koja mitske junake svodi na moćne i beskompromisne, ali ipak realne ličnosti.

Posebno je zanimljivo kako autor gradi tenziju u malo poznatim istorijskim okolnostima. Na njegovu i sreću čitalaca, nadogradnja i dopisivanje istorije kroz fikciju je rezultovalo izvanredno dinamičnom pripovešću, koja prepliće činjenicu i mit do tako gustog tkanja da se ne može razaznati jedno od drugog. Dodatni fantastički „okretaj zavrtnja“ predstavljaju bića poput Naise, naše kraljice rečnih duhova, i peščanog bliskoistočnog demona Ifrita, u metafizičkom ratu koji potcrtava onaj koji vode ljudi. Najzad, iako se odlično snalazi u mirnijim momentima i inteligentnim prepucavanjima likova, Stojiljković je najbolji kada može da se razmaše u spektakularnim prizorima bitaka koje bi teško ekranizovala čak i HBO produkcija.

Opsada Niša je mučan sukob na unutrašnjem i spoljnom nivou ali se gradacijski napetost romana uzdiže ka onome što sledi na kraju. Boj na Pločniku, koji pisac rekonstruiše maltene ni iz čega, je simfonija haosa i krvi, i sa jedne strane dočarava sav užas masovne pogibije, a takođe uspeva da prati sve važne aktere koji se u tom metežu bore za slavu, zemlju i život, u scenama koje se lako vizuelizuju što ne iznenađuje uzimajući u obzir i piščeve scenarističke angažmane.

Stojiljkovićevo umeće, uvek bazirano na višegodišnjim istraživanjima, da nebrojenim detaljima dočara ambijent, okolnosti i likove, u ovom romanu je dovedeno do perfekcije, a svi precizni opisi, ali i jezik koji obiluje arhaizmima (za koje opet postoji detaljan rečnik na kraju), zaista nas prenose u to doba i na to mesto.

Stoga, već sada je izvesno da će ovaj serijal biti značajna odrednica u istoriji srpske književnosti, na više načina, kao možda i definitivna literarna obrada Kosovskog mita, kao presedan koji pomiruje „visoku“ umetnost i pop-kulturu i, pre svega, kao jedna prokleto dobra priča.
 
Piše: Pavle Zelić
Izvor: pressing-magazine.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
veliki književnici koje smo izgubili u prethodnoj deceniji laguna knjige Veliki književnici koje smo izgubili u prethodnoj deceniji
27.01.2020.
Prethodna decenija je za ljubitelje književnosti bila značajna. Po svetu su male, nezavisne knjižare počele svoju bitku za opstanak, svedočili smo i usponu audio knjiga, kao i stvaranju galerije jakih...
više
juval noa harari govori o knjizi 21 lekcija za 21 vek , informacijama, meditaciji, veštačkoj inteligenciji i seriji crno ogledalo  laguna knjige Juval Noa Harari govori o knjizi „21 lekcija za 21. vek“, informacijama, meditaciji, veštačkoj inteligenciji i seriji „Crno ogledalo“
27.01.2020.
Četiri godine nakon što je, sada već kultno delo modernog doba „Sapijens: kratka istorija čovečanstva“ prvi put objavljena na engleskom jeziku, Juval Noa Harari postao je prva adresa na koju se obraća...
više
intervju sa sarom bledel za mene je važno da znam kako teče policijska istraga laguna knjige Intervju sa Sarom Bledel: Za mene je važno da znam kako teče policijska istraga
27.01.2020.
Danska kraljica noara u ovom intervjuu govori o romanu „Zaboravljene devojčice“, tabu temi koja ju je zainteresovala i glavnoj junakinji, inspektorski Luiz Rik. Recite nam nešto više o Luiz Rik...
više
prikaz romana jezero br 13 vreme je prava misterija laguna knjige Prikaz romana „Jezero br. 13“ – vreme je prava misterija
27.01.2020.
Britanski pisac Džon Makgregor je zainteresovan za posmatrače javne katastrofe – ljude u pozadini televizijskog snimka. Njega ne zanima koliko duboko ih pogađaju ovi događaji, nego koliko malo ih ustv...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.