Laguna - Bukmarker - Nil Gejmen objašnjava kako će izgledati ekranizacija romana „Dobra predskazanja“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nil Gejmen objašnjava kako će izgledati ekranizacija romana „Dobra predskazanja“

Nil Gejmen je nervozan.

Dela ovog cenjenog i popularnog autora su već dobila svoje filmske i televizijske verzije, čak su o njima rađene i opere, ali po prvi put autor je na sebe preuzeo odgovornost kao vođa novog Amazonovog projekta – ekranizacije romana „Dobra predskazanja“. Kultni roman iz 1990, koji je pisao u saradnji sa Terijem Pračetom biće pretočen u šestoepizodnu seriju, a ovo je prvi put da Gejmen vodi glavnu reč na jednom televizijskom projektu. Priča prati anđela Azirafala (Majkl Šin) i đavola/demona Kroulija (Dejvid Tenant) u pokušaju da spreče apokalipsu.

Gejmen je u poslednjih nekoliko meseci zapostavio pisanje kako bi se u potpunosti posvetio ovom televizijskom projektu, i upravo se sprema da prisustvuje sastanku sa izvršnim direktorima kompanije Amazon. Reč je o sastanku koji iščekuje već neko vreme.

„Bio sam veoma neraspoložen pre neki dan, i žena me je pitala: 'Pa dobro, šta je najgore što može da se desi?'“, rekao je. „I ja sam pomislio, pa, naravno, oni će pogledati seriju i zaključiti da su protraćili desetine miliona dolara, ugasiće čitav projekat, i više niko neće razgovarati sa mnom. A cela stvar će se samo ponekad pominjati kao jedna od onih čudnih, mračnih, groznih stvari poput filma „Vrata raja“ ili tako nešto.“

Napravio je pauzu. „Ali to se verovatno neće dogoditi, jer se većini dopada, za sad.“

A kako i da se ne dopadne? Serija će početi sa prikazivanjem tek 2019, ali već je jedan od projekata o kojima se najviše govori, prvenstveno zbog velikih zvezda koje nastupaju u seriji, ali i zbog homorističko-ironičnog tona samog dela. Osim toga, projekat je već dugo u pripremi: Gejmen i Pračet su decenijama pokušavali da pronađu nekoga ko će uraditi adaptaciju romana. (U jednom trenutku, bilo je govora da će Teri Gilijam raditi na filmskoj verziji romana.)

Gejmen nikada nije imao nameru da se sam upusti u rad na televizijskoj seriji – a pogotovo ne bez Pračeta, kojem je 2007. dijagnostikovan Alchajmer. Ali upravo je zahvaljujući mejlu koji mu je Pračet poslao neposredno pred smrt 2015, Gejmen promenio mišljenje.

„Za 30 godina prijateljstva, Teri mi nikad ništa nije tražio“, objašnjava Gejmen. „Napisao mi je: 'Vidi, to moraš ti da uradiš, jer si ti jedina osoba koja prema tome oseća istu strast kao i ja. Ti moraš to da uradiš, a ja želim to da gledam.' A onda je, ubrzo potom, umro, i to je onda postala njegova poslednja želja koju mi je uputio, i nešto što sam morao da uradim.“

Kao rezultat dobili smo šest epizoda u kojima je prikazano sve od nastanka čovečanstva do apokalipse – koju Azirafal i Krouli svim silama pokušavaju da spreče. Dodajte na to i izgubljenog Antihrista, vešticu proročicu, i Džona Hama u ulozi Arhanđela Gavrila i dobijate veselu i istovremeno dirljivu farsu o sudnjem danu – autentičnog Pračeta i Gejmena.

Reditelj Daglas Mekinon je zapisivao Gejmenova razmišljanja o seriji od samog početka rada na projektu, i dobili smo ekskluzivno pravo da pogledamo njegove beleške. Gejmen će nam, u nastavku, razjasniti ove beleške i približiti nam sam proces prenošenja dela „Dobra predskazanja“ sa papira na ekran.

„Iako ne sumnjam da ćemo ovom serijom uvrediti određeni broj ljudi, verujem da to uvek treba da bude urađeno sa namerom.“

„Mislim da smo tada razgovarali o odabiru glumaca za uloge Adama i Eve“, objasnio je Gejmen. „Jer, na samom početku, u prvoj sceni, imamo Adama i Evu, i oni su crni, jer su u Africi, u Rajskom vrtu, i naravno da će Adam i Eva biti pripadnici crne rase. I to je bio jedan od tih trenutaka, kada sam pomislio: ako je to za nekoga uvredljivo, odlično. Svesni smo toga i stojimo iza toga.“

„Humor dobijamo kada se normalna osoba nađe u čudnoj situaciji i kada se neobična osoba nađe u normalnoj situaciji.“

„Dag još uvek gunđa zbog toga“, rekao je Gejmen. „Kao što vidite, upisan je datum – Božić, 2017, i on stalno ponavlja: 'Da si mi samo to rekao pet meseci ranije!', a ja sam u fazonu: 'Tada nismo pričali o tome!'“

Ali, dodaje, to je istina: najsmešniji momenti u romanu „Dobra predskazanja“ su oni u kojima se izuzetno moćna bića nađu u svakodnevnim situacijama i kada normalni ljudi moraju da se  suoče sa „poremećenom stvarnošću, predimenzioniranim, apsolutnim ludilom“.

„Zasnovano na romanu 'Dobra predskazanja', Terija Pračeta i Nila Gejmena.“

„Bilo je izuzetno frustrirajuće za mene kao pisca, jer kada bih se zaglavio, nije bilo Terija koga bih mogao da pozovem i kažem mu: 'E, zaglavio sam se', kaže Gejmen. „A kada bih smislio nešto pametno i uspeo da se iskobeljam, opet nije bilo Terija, da ga pozovem i kažem mu: 'E, smislio sam nešto mnogo pametno!' Ali bio sam rešen da napravim seriju 'Dobra predskazanja' koja bi se svidela Teriju. A jedini način da to uradim bio je da napravim seriju koja će se meni svideti.“

I dodaje da je postao mnogo više zaštitnički nastrojen prema ovom delu, nego što je bio ranije, kada je neko drugi adaptirao njegove romane.

„Bio sam mnogo, mnogo, mnogo naporniji nego što sam bio kad je reč o nekoj od mojih knjiga“, objašnjava Gejmen. „Jer, kad je reč o mojim knjigama, na promene obično reagujem sa: 'Oh, u redu! Ne, probaj to slobodno!' Ali sad sam bio u fazonu: 'Žele da izbace tu scenu?! Ali Teri je napisao tu scenu! Ta scena neće biti izbačena!' Tako da sam postao veliki skot.“

„Nasmejte nas, rasplačite nas.“

Sama priča je vrlo često apsurdna – pomislite samo na demone koji prete kućnim biljkama i monstruozna stvorenja iz pakla koja se pretvaraju u majušne, ofucane džukele – ali za Gejmena je bilo veoma važno da glumci svoje uloge igraju ozbiljno, a da komična dimenzija proistekne iz stvarnih emocija.

„Kada sam, tokom šeste epizode, nekoliko puta zašmrcao, rekao sam sebi: 'U redu, ovo funkcioniše“, rekao je. „Ako ja – koji sam do detalja upoznat sa svim ovim – počinjem da šmrcam, onda je ovo prava stvar.“

„Samokontrola. Vera. Ego.“

„Nemam pojma šta 'samokontola, vera i ego' treba da predstavljaju“, rekao je Gejmen kroz smeh.

„Ne želim da izostavim nijedan detalj koji je ljude činio srećnim.“

Gejmen kaže da mu je jedna od najtežih odluka bila šta da izbaci, a šta da doda kada je roman od 400 strana adaptirao u šestodelnu televizijsku seriju. Izbacio je neke delove zapleta, a neke delove dodatno objasnio, s tim da je većina tih izmena proistekla iz razgovora koje su Pračet i on vodili kada su razmišljali o pisanju nastavka.

Ali na kraju, kaže autor, najvažnije mu je bilo da učini sve da TV serija i knjiga prenesu iste emocije i teme – ako ne baš potpuno iste detalje zapleta. (Mada, dodao je, ljubitelje knjige čeka veliki broj iznenađenja – na primer, lažne rupe od metaka u stilu Džejmsa Bonda na prozoru automobila izvesnog demona.)

„Knjiga vam pruža čarobne čokoladice i sladolede, a TV serija vam donosi čarobne čokoladice i sladolede“, kaže Gejmen. „I ponekad su to isti slatkiši, a ponekad su različiti, ali to je sasvim u redu.“

Autor : Devan Kogan
Izvor: ew.com
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.