Nikita Milivojević: Radost igre i stvaranja

„Čitajući sve zabeleženo u monografiji ‘Ja ovde silazim’, uverio sam se u ono što sam uporno odbijao da poverujem: trideset godina u pozorištu brzo prođe“, kaže reditelj Nikita Milivojević.



„Postoje stvari koje moj unutrašnji radar registruje brže, bolje na njih reaguje. U tom smislu pozornica je za mene postala veza sa vlastitim unutrašnjim životom: bila je i potreba za dijalogom, kontakt sa drugima, ali uvek i jedna vrsta introspekcije. Tako nekako sam birao i tekstove koje ću režirati: ako prepoznam da u njima ima nešto lično, što govori više o meni i mom doživljaju sveta oko mene, nego bilo koji drugi komad, to je bio razlog da ih radim“, navodi Nikita Milivojević u upravo objavljenoj monografiji „Nikita Milivojević: Ja ovde silazim“, napisanoj u formi dijaloga sa ovim osobenim rediteljem i pedagogom, redovnim profesorom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za režiju u glumi. Delo je priredila Olivera Milošević, a izdavači su Akademija umetnosti Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, Itaka art centar ‒ Inđija i beogradska Laguna.

Razgovor sa Nikitom Milivojevićem u monografiji „Ja ovde silazim“ iscrpan je i daje presek njegove celokupne karijere, dočarava njegovu ličnost i karakter, radost igre i stvaranja, čuđenje nad svetom i vremenom u kojem živi i stvara. Dijalog je podeljen na poglavlja i periode koji su obeležili Milivojevićev profesionalni i životni put: Devedesete, Narodno pozorište, Budva ‒ Grad teatar, Šabačko pozorište, Atina, Bitef, Šekspir festival, Delfi, Glob teatar, Epidaurus, Akademija... U ovom uzbudljivom razgovoru koji je znalački vodila Olivera Milošević sabrana su sećanja na bogati Milivojevićev pozorišni opus, zanimljive ljude i mesta u kojima se njegova rediteljska karijera kalila, kao i na neobične događaje koji su se dešavali u sredinama u kojima je radio. Monografija je bogato ilustrovana fotografijama iz životnog i pozorišnog opusa ovog umetnika.

„Ako bih kao profesionalac pisala kratak tekst o Nikiti Milivojeviću, izgledao bi ovako: On je jedan od naših najautentičnijih reditelja. Njegova pozorišna karijera je bogata i raznovrsna, stalno raste i grana se u različitim pravcima. Može se smestiti u nekoliko okvira: od predstava koje su repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu vodile u savremene tokove, preko angažovanih ostvarenja koja su kroz dela klasika i savremenih pisaca kritički reagovala na našu stvarnost. Bogatog opusa koji ostavlja snažan trag u najznačajnijim grčkim pozorištima, važnih predstava u regionu, Šekspir festivala, koji je osnovao i sa uspehom vodi, do ostvarenja koja je radio u, za pozorište, mitskim mestima“, kaže Olivera Milošević i dodaje:

„Znamo se od naših profesionalnih početaka. Nikitine predstave su devedesetih uticale na formiranje mog pozorišnog ukusa. Neke su me pomerale, zbog nekih su mi kolena klecala od uzbuđenja, neke su me ostavljale bez reči. Gledala sam ih na mnogim scenama, ali i na najneobičnijim mestima: uz šum mora, pored Dunava, na visoravni do koje se stiže serpentinama od kojih zastaje dah, u gradskoj vrevi, u carskom manježu, u Beču, Ljubljani, Atini, Londonu, Delfima, Epidaurusu.

Nikita Milivojević jedini je srpski reditelj koji je režirao Šekspira za Glob teatar u Londonu, antička dela u Delfima, Aristofana u drevnom pozorištu Epidaurus.“

„Čitajući sve zabeleženo u monografiji ‘Ja ovde silazim’, uverio sam se u ono što sam uporno odbijao da poverujem: trideset godina u pozorištu brzo prođe. To što mislimo da je ispred, u stvari je već iza nas. Nadam se da nešto od ovoga što je ispričano može još nekome biti korisno i inspirativno. Posebno bih se radovao ako bi studente režije i glume moglo bar malo da ohrabri na njihovom putu“, kaže reditelj.

Nikita Milivojević je neobična i značajna ličnost za našu kulturu, drugačija, važna na nekoliko nivoa. U svojoj biografiji ubeležio je sva relevantna domaća pozorišna priznanja za režiju: nagradu „Bojan Stupica“, nekoliko Sterijinih nagrada za režiju, nagradu Bitefa… U anketi pozorišnih kritičara Srbije njegova predstava „Banović Strahinja“ proglašena je najznačajnijim ostvarenjem u srpskom teatru devedesetih godina 20. veka, Milivojević 2000. godine karijeru nastavlja u Grčkoj. Predstave „Ivanov“ A. P. Čehova i „Zločin i kazna“ F. M. Dostojevskog rađene u teatru „Amore“ proglašene su pozorišnim događajima u Atini. Predstava „Tri sestre“ u teatru „Katja Dandulaki“ dobija nagradu za najbolju režiju u Atini. Pored Grčke, režirao je i u Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD…

Autor: Borka Golubović-Trebješanin
Izvor: Politika