Neverovatne priče i očaravajući podaci iz naše prošlosti

O Mici proročici, šahovskom amateru Savi Gerdecu, koji je pobeđivao svetske velemajstore, bekstvima iz logora Raše Plaovića, piše Živojin Petrović.

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara“. Ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas“. A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom“ opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati...

Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939.

Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno“ Živojina Petrovića, u izdanju Lagune, o neverovatnim pričama i očaravajućim podacima iz naše prošlosti – herojskim, duhovitim, bizarnim, koje je autor godinama sakupljao u našim arhivama. Petrović je osnivač Srpske naučne televizije, koja je prerasla u regionalni kanal nauke i umetnosti Brainz TV, čiji je direktor i glavni i odgovorni urednik.

„Jedna od tih priča odnosi se na Savu Gerdeca, šahistu amatera koji je pobeđivao profesionalce. Nakon školovanja otišao je u Kaliforniju i radio kao rudarski inženjer do smrti 1969. Samo jednom je učestvovao na šahovskom turniru američkih majstora, u Pitsburgu 1924, kada je imao 23 pobede i jedan remi, bez izgubljene partije. Nakon toga, više nikad nije nastupao iako je dobijao pozive uz značajne finansijske ponude. Na spisku onih koje je pobeđivao, u slobodnim kafanskim partijama ili simultankama, bili su čuveni Hoze Raul Kapablanka, Aleksandar Aljehin, Frenk Maršal... i naš Bora Kostić. Kada je Gerdec posetio rodni Vršac 1938, pobedio je Boru sa 7:1. Pobedio je dva svetska prvaka, šampiona SAD i šampiona Jugoslavije“, navodi Živojin Petrović.

Pisao je i o tome kako je poznati glumac Raša Plaović 11 puta bežao iz logora. Imao je 16 godina kada je 1915. kao telegrafista, uhapšen i sproveden u Braunau i prebačen u Nežider.

„Nepažnjom pijanog čuvara 1916. on beži iz logora. Dve noći trči do jedne kolibe gde opet dobija lisice, jer su baš tu smešteni lokalni žandari. Bacaju ga u robijašnicu opasanu zidovima. Opet je pobegao i nakon osam dana, iz sna na plastu sena, trgla ga je puščana cev na telu. Bili su to seljaci, željni nagrade za hvatanje begunaca. Ponovo je bačen u tamnicu, ali i treći put je umakao. Popeo se na vagon voza i vozio sve dok nije ugledao Avalu. Kada je došao kući, straža ga je i tamo pronašla“, iznosi Petrović, dodajući da je Plaović preminuo 1977. u Beogradu.

Izdvaja i zanimljivu priču o osmatračnici na Kapetan Mišinom zdanju koja i postoji danas.

„Nekada su požari objavljivani pucanjem iz pušaka, prizivanjem u pomoć ili gruvanjem u vrata komšija, ali 1863. kada je Beogradu kapetan Miša Anastasijević poklonio svoje visoko zdanje, situacija oko požarnog alarma se promenila. Zdanje je na krovu imalo stražaru – osmatračnicu, sa četiri strane u staklu. Tu je boravio dežurni vatrogasac. Vidik je omogućavao da se prema dimu odredi ne samo kvart i ulica u kojoj plamti požar već i približno broj kuće. Ako bi požar bio danju, isticao je crveni barjak, noću crveni fenjer. Trubom je pozivao kolegu na drvenoj kuli Velike pijace (danas Studentski trg), koji bi alarmirao patroldžije, pod uslovom da kolega nije bio u kafani 'Rajić', poznatoj po tome što je već oko 1860. u Beogradu nudila do tada nepoznat leskovački izum – ćevapčiće...“

Autor: Mirjana Sretenović
Izvor: Politika