„Neukroćena“: Knjiga koja me je naučila da ne slušam nikoga – pa čak ni samu Glenon Dojl

„Da li znaš da si ti gepard?“, pitao me je neko. „Moraš da pročitaš knjigu 'Neukroćena' Glenon Dojl.“

Pošto je knjiga objavljena pre skoro dve godine, u martu 2020. godine, svuda sam viđala živopisnu naslovnicu ove knjige jer su je žene imale u rukama na aerodromima, na brančovima i na Instagramu; a snimila sam na poleđini knjige i da je Elizabet Gilbert preporučuje. Trebalo mi je skoro godinu dana da pročitam ovu knjigu koja je prodata u više od milion primeraka i koja je bila prva na listi najprodavanijih knjiga na listi Njujork Tajmsa. Sada kada sam je konačno pročitala, shvatam zbog čega se digla tolika frka oko nje. Međutim, to ne znači da mi osećanja nisu pomešana.

Kao što je bio slučaj i sa mnogim drugim ženama, privukli su me autorkina ranjivost i prelepi stil. Mnogo mi se svidelo to poređenje sa gepardom. Ova knjiga me je osvestila o tome kako sabotiram samu sebe time što ugađam ljudima. Doživela sam nekoliko prosvetljujućih trenutaka dok sam čitala o tome kako žene često traže mišljenje „gomile“ umesto da slušaju sebe i veruju u ono što Dojlova naziva sopstvenim „znanjem“. To i ja radim! Ja se upravo tako ponašam! Zašto ne verujem vlastitom mišljenju? Zašto verujem u to da će mi neko drugi reći u šta treba da verujem?

Tokom cele knjige Glenon nam otkriva kako se zaljubila u Ebi Vambah dok je bila na turneji povodom promocije „Ratnice ljubavi“ (Love Warrior), vlastitih memoara o tome kako je izabrala ljubav i iskupljenje nakon neverstva svog muža. Srećna sam zbog nje, na mnogo načina, ali najviše zato što ona ne živi u laži i veruje u ono što zna. Međutim, ovaj deo priče me je naveo na razmišljanje.

Svako iskustvo koje imamo daje nam priliku da razmislimo i kažemo: „To je bilo ispravno u tom trenutku, ali nije prava stvar za budućnost.“ Dojlova je napisala knjigu o tome kako je odlučila da održi vlastiti brak i kako je deliće sopstva ponovo sklopila u celinu, a sada čitam knjigu o njenom putu koji vodi daleko od tog izbora. I to me dovodi do najvećeg zaključka knjige: da čak ni autor, koji na više od 300 stranica nudi savršene savete, nema uvek odgovore na sva životna pitanja.

Slušala sam kako me Glenon Dojl uči da je ne slušam – zapravo, da ne slušam nikoga. Iako su knjige za samopomoć i memoari od velike koristi, samo sam ja ta koja može da zaroni u vlastite dubine i spozna koji je za mene najbolji put u životu. Knjiga je poput mača sa dve oštrice (a to je plus!) jer pored očiglednog davanja „sjajnih saveta“ ona pruža i uvid u manje očigledne „momente kada sam pogrešila“. Prvi put mi se dogodilo da mi je knjiga pružila najvažniju životnu lekciju: da radim ono što mislim da je najbolje za mene.

Autor: Keli Kolet
Izvor: bust.com
Prevod: Kristijan Vekonj