Laguna - Bukmarker - Neprijatelj broj jedan - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Neprijatelj broj jedan

Da li žena može da se upusti u dečačku fantaziju o pustom ostrvu – i još se ludo zabavi? Južnoafrički pisac i nobelovac Dž. M. Kuci napisao je Foa kao robinzonijadu u kojoj je sve pomalo izvrnuto. Verujem da vam se ovih dana lako omakne „E da mi je samo da odem na pusto ostrvo!“, ali ne recite to dvaput: robinzonijada je upravo nova obrada popularne priče o Robinzonu Krusou, koji je postao paradigma vremena kolonijalnih osvajanja i prevlasti belog čoveka. Robinzon govori o belom čoveku koji je stvorio puritansko, harmonično društvo na pustom ostrvu koje cveta od rada i reda, a oponira tadašnjem svetu ogrezlom u kolonijalnim osvajanjima, premda se iz današnje perspektive čita kao odraz arogancije belog čoveka koji može sve ako mu je pri ruci jedan crnac.



Simptomatično je da je Kuci pisac iz Južnoafričke republike, a glavni lik je ovog puta žena, Suzan, koja se u Foa „nasukala“ iz Defoovog romana o Roksani, protofeminističkoj figuri koja je u osamnaestom veku bila zemljoposednica sa nebrojenim ljubavnim avanturama. Suzan je sve samo ne skrušena žena po merilima bilo kog vremena. Ovo nije sladunjava priča o ženskoj slobodi u vremenu kada takve odrednice nisu ni postojale, već priča o ženi koja je, poput Defoove Mol Flenders i Roksane, bila malo prevarantskog duha, upadala u avanture i imala sve izglede da postane stvaralac.

Ona se upušta u pomorsku avanturu da pronađe svoju otetu ćerku, ali je izbačena sa broda kojim su upravljali muškarci, zajedno sa svrgnutim kapetanom kome je bila ljubavnica, i to pravo na Robinzonovo ostrvo gde ga zatiče ostarelog, lenjog i dokonog. Robinzon nema nikakve civilizacijske ambicije, ne pada mu na pamet da privređuje, proizvodi i uređuje neko novo idealno društvo, a Petko je nem, jer šta će jednom crncu moć govora, kad već ima svog gospodara da govori u njegovo ime.

Nakon niza avantura Robinzon, koji je ovde potpuno sporedni lik, umire, a Suzan se nekako izbavi sa ostrva. Po povratku u Englesku, Suzan kao prva brodolomnica pokušava da iskoristi svoju pustolovinu i na njoj zaradi neki dinar. Međutim, čak i kad marginalizovani i obespravljeni dobiju slobodu izražavanja, oni su nesposobni da operišu svojim novim oruđem. Ona ne piše kao žena, osećajno i pedantno, već „aljkavo“ – sklona je zamornim refleksijama o najbizarnijim sitnicama, tugaljivim opisima i sentimentalnim ispadima. Ali pošto je ona jedna agilna žena koja je sposobna da preskoči konvencije koje joj ionako ne idu u korist, unajmljuje afirmisanog agenta-pisca – Foa. Još jednom postmodernističkim mahinacijom, Kuci uvodi samog Defoa u priču, bez aristokratskog prefiksa „de“, što ironično aludira sa poznate Defoove plemićke ambicije. Ovog puta on je unajmljen da jednoj ženi pomogne da napiše roman, što će reći da je u ovoj robinzonijadi „Neprijatelj“ iz naslova (Fo) možda sam autor koji je pervertovao izvorno žensku avanturističku priču u mušku puritansku pripovest o brodolomu – jer drugačije se ne može. Ili su Suzan i Petko neprijatelji uspostavljene istorije i tradicije?

Ova vrsta istorijske neminovnosti odzvanja celim romanom. Mi i ne znamo druge priče do onih koje govore o privilegovanima. A kada u centar priče dođu marginalizovani, priča se urušava jer ne postoje pripovedna sredstva da se opišu njihova iskustva i sudbine. Suzan pokušava da opismeni nemog Petka, a njegova monumentalna tišina sublimira istorijski status crnačkog pitanja. Na kraju se iz Petkovih usta proliva bujica koja obavija ceo svet nečim što još nije dobilo ni oblik ni smisao. Kada bi viševekovno ćutanje i progovorilo, možda bi nas samo preplavilo i poništilo.

Usta mu se otvaraju. Iz njega navire lagana bujica, bez daha, bez prekida. Struji uvis iz njegovog tela i lije po meni; teče kroz kabinu, kroz olupinu; zapljuskuje hridi i obale ostrva, razliva se na sever i na jug s kraja na kraj zemaljske kugle. Blaga i hladna, tamna i beskrajna, dobuje mi po kapcima, po koži moga lica.

Biće da su i žensko stvaranje i govor jednog crnca neartikulisane bujice, bez daha i prekida otrgnute iz grla onog koji ne ume da govori, rasute po svetu koji ne ume da prepozna jezik obespravljenih, koji nisu ni znali da imaju neka prava i potrebe.

Autorka teksta: Nevena Milojević


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
ponovo biramo za vas sjajne knjige po pristupačnoj ceni laguna knjige Ponovo biramo za vas sjajne knjige po pristupačnoj ceni
19.09.2020.
Akcija „399 – sjajni naslovi po odličnoj ceni“ osvežena je i donosi nove knjige po ceni od 399 dinara, koje možete nabaviti u periodu od 19. septembra do 24. oktobra 2020. u svim knjižarama Delfi, Lag...
više
intervju sa lindom bustrem knausgor laguna knjige Intervju sa Lindom Bustrem Knausgor
18.09.2020.
Linda Bustrem Knausgor sedi za stolom u uglu jednog londonskog kafea nekoliko dana pre uvođenja mera karantina. Vitka, bleda i ozbiljna, u krem bluzi sa visokom kragnom, podseća na junakinje Ibsenovih...
više
intervju sa fredrikom bakmanom laguna knjige Intervju sa Fredrikom Bakmanom
18.09.2020.
„Uznemireni ljudi“ pisca Fredrika Bakmana na prvom su mestu na spisku knjiga koje treba da pročitate u septembru prema izboru nezavisnih knjižara širom zemlje. Bakmanova poslednja knjiga prati ...
više
roman gaela faja od sada i na filmskom platnu laguna knjige Roman Gaela Faja od sada i na filmskom platnu
18.09.2020.
Film Erika Barbijea „Mala zemlja“, rađen na osnovu istoimenog romana Gaela Faja, pojavio se u bioskopskim salama širom Francuske. Film je bio u takmičenju na najbolji frankofoni film u Angulemu, a kri...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.