VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nenad Racković: Beograd su pretvorili u palanačku turističku destinaciju

„Prošao sam individualnu terapiju dve godine, bračnu i, presložio priču. Nema podele na četiri godišnja doba, nego na pet, a peto je psihoza - znači strahovi‟, kaže Nenad Džoni Racković, multimedijalni umetnik i živa legenda grada, odgovarajući na pitanje kako bi mogao da se iščita naslov njegovog najnovijeg romana „Peto godišnje doba‟. Knjiga je objavljena u izdanju Lagune, urednica je Janja Stjepanović, Rackovićeva životna saputnica, a promocija je zakazana za 25. avgust. Tim povodom, na intervju u Pomodoro Racković stiže na vreme, pa čak i nešto ranije. U restoran ulazi sa skejtom i svežim ogrebotinama na kolenima. Dasku parkira na stolicu do sebe.



„Da se slikam sa drugarom‟, kaže ponosno. Naručuje pivo, pali cigaretu, počinje... Ali, prilično tiho u odnosu na svoju glasovnu žestinu.

– Nikog više ne zanima književnost, a pošto se dugo znamo, bilo bi okej da o tome pričamo.

Pa to je povod, šta, nervira te što te stalno pitaju za skejt?

– Pa, ne, dođe mi da izvršim samoubistvo.

Šta je materijal za tvoje pisanje?

– Nemir. On može da uništi čoveka. Ja kao autor sam tamo gde sam igračka svojih misli. Čovek želi pisati a ne zna šta. Ima želju da piše kao što ima želju da voli. Napretka u radu nema dok te nešto strahovito ne ujede i ne povredi. To je prokletstvo ispovednih rukopisa, a ovo je takva knjiga, prava retkost – ljubavni roman za odrasle, koji se dešava nakon 20 godina braka. Roman o mojoj ženi. Znajući sve moje sposobnosti, njoj je bio potreban validan dokaz mog stvaralaštva.

Hoćeš da kažeš da te je žena naterala da napišeš roman?

– Pa, otprilike... Rad na knjizi je sprečio manifestaciju velikog porodičnog nasilja. Žena me je izbacila iz stana i godinu dana sam živeo u skejt parku i po splavovima dok nisam napisao roman. Janja je u međuvremenu stekla poziciju da može i da ga objavi.

Roman koji govori o vašem odnosu i lomnoj tački u kojoj ste se našli.

– Da, priča je jednostavna. Ona je doktor filozofije, živela je sa umetnikom Nenadom Rackovićem, a roditelji su pokrivali te troškove. Umrli su jedno za drugim a mi smo nakon toga došli u situaciju da li ćemo preživeti, do tačke – dosta je bilo. Nema bolnije stvari nego odrasti i sazreti. Janja se tada munjevito zaposlila u Laguni i tamo se potvrdila, ali je i njoj trebalo nešto lično, neki autorski pečat i u smislu dizajna i kompozicije romana. Na izvestan način, ova knjiga je, zapravo, fifti - fifti.

Da li ti je pisanje o Janji pomoglo da je bolje razumeš?

– Muškarac sazreva pišući roman o svojoj ženi.

Kakav je sad vaš odnos? Ona radi, a ti i dalje voziš skejt?

– To je moglo pre. Sad je drugačija situacija, prepuštam komandu njoj. Preko Janje sam ušao u tu veliku korporaciju i viđen sam da tamo budem radio-voditelj i spoljni saradnik Lagune, kod famoznog Dejana Papića.

I, da li ti to prija?

– Nema šta da mi prija. Čovek je okej, užasno kultivisan.

Kako u tome plivaš?

– Videćemo... Ali, on smatra da imam jedan jako dobar rad - instalaciju, koju treba da napravim s Robertom Čobanom.

Otkud Čoban u priči?

– Ne bih da otkrivam pre nego što stupim s čovekom u kontakt a to mi je jedna od životnih želja. Imam neke neviđene radove u koje bih uklapao najbolji dizajn devedesetih godina, a to je Zona sumraka koju je Čoban radio. Samo što bih ja sve prebacio u 2017. To bi bio politički rad u kojem bih obrnuo situaciju u smislu - šta bi bilo kad bi se Zona sumraka objavljivala sad, kao politička zona sumraka.

Moglo bi se reći i da „Peto godišnje doba‟ otvara posebne dimenzije budući da si se posredstvom njega ponovo sreo s ljudima iz prošlosti?

– Kad sam davao prvi intervju za Radio Lagunu, ulazim i kao „ćao, drugari“, a zatičem tamo Dejanu, fetiš curu devedesetih. Znam da sam ložio kevu da je ona rođena sestra Jugoslava Pantelića. Sretnem 'ladno Pavla Veljkovića, koji je radio di-džej listu na devedesetdvojci i tu ludu curu koja me je pratila kad sam imao emisije Ritam srca. Sad ne postoji ni Studio B, ni radio B92...

Kako si počeo da radiš na radiju?

– Za Devedesetdvojku je najzaslužnija Darka Radosavljević, koja s nezavisnom asocijacijom Remont radi sad na monografiji o meni. Ona me je znala, da neću izaći iz lavirinta sećanja samooptuživanja, kajanja, neke beskrajne šizoanalize, da sam preosetljiv i talentovan mlad čovek. Darka je znala i da volim muziku i smatrala da je bolje da odrastam u klubu svojih vršnjaka, koji će sutra biti producenti, biznismeni, političari, vlasnici kafana, di-džejevi, medijski magnati...

Da li se družiš s nekim od njih sada?

– Ostao sam dobar s Božom Podunavcem zato što je pokojni Grga držao Plastik i masu drugih klubova. Boža je kao di-džej puštao muziku i njih dvojica su mi omogućili da pratim minimal tehno scenu. Tako sam uradio legendarni snimak s Markom Nastićem - Ljubav. U kontaktu sam sa Nebojšom Kandićem, kojeg sam opisao u „Knjizi recepata“ i koji ponovo drži Manijaka, ali je to sad kafana, sa Srđanom Anđelićem, Čavićem i njegovom suprugom Vlacom, a drago mi je bilo i kad mi se na vrhuncu moći, kad parkira neka besna kola, javi Dragan Đilas - „ćao, Rackoviću‟. Drago mi je zato što ih pamtim kao okej ljude. Sad se svako bavi svojim poslom i niko nikog ne ugrožava.

A današnja mlađarija i sukobi sa njom?

– Po treći put ponovila mi se ta situacija – žrtva vršnjačkog nasilja sa Miljakovca. Tad je to bilo ludilo. Skupe se svi posle šestog časa da me tuku zato što sam skejtom dolazio u školu. Ja pobegnem sa petog a oni se već okupili i ja onda bežim. Spustim se niz Frana Levstika i Paunovićevu a trideset-četrdeset najvećih šibadžija iz škole jure za mnom i viču „ubij ga!‟, ali niko nije mogao da me stigne. Četrdeset godina kasnije ponovo vozim skejt i opet sukobi.

Osim eksplicitnih konflikata, klinci su te nagovarali da učestvuješ u rijalitiju.

– Možda ih nervira što neki matori lik preko njih ostvaruje sekundarnu dobit budući da ih imam u svojoj literaturi. Oni ne mogu ni na koji način da shvate da si ti isto godište kao njihovi roditelji. Ne znam, da li si možda zbog tog osećanja nesputanosti i slobode ti njima mnogo smešan. I, hoće malo da te ponižavaju, da se malo igraju sa tobom. A to ne može sa Džonijem Rackovićem. Ja sam uvek na strani klinaca, ali mi se čini da postaju sve konzervativniji. To je neobjašnjivo. Pedeset godina je puna zrelost i ja sam i na taj način skrenuo pažnju na sebe i uživam u toj pažnji. Zato što sam čovek, dobar sam. Ja sam tim klincima dao novomilenijumsku paradigmu.

Beograd, kako ti izgleda danas s daske u brzini?

– Pretrpeo je udarac od kojeg ne može lako da se oporavi decenijama. Ja se sećam Beograda kad se kolima išlo do Mažestika i kad je Knez Mihailova imala trotoar. Mi sad radimo pešačku zonu koja ovaj grad, koji je pacovska jazbina, kotao, pretvara u jednu kretensku, palanačku, turističku destinaciju. Ja se tu već gubim, a skejt samo potkrepljuje osećanje da sam emigrant u rođenom gradu. S druge strane mi je zanimljivo što sam sa raznim ljudima sa ulice i sa obesnim klincima našao zajednički jezik i uvažavanje. Sve to mi je pomoglo da korigujem sopstveni život, da postavim pravila igre, da se dogovorim i sa svojom ženom.

Umetnost ti je mnogo važna. Marina Cvetajeva je rekla da je ona „proizvod čuda i truda‟. Šta kod tebe dominira?

– Mahnitost bez utehe.

Šta ti je najveći oslonac u životu?

– Daska, od nje se kuća gradi.

Staze smrti

„Stres može da se shvati i kao začin života, da organizam očvrsne i da čovek bude jači‟, kazao je u razgovoru za Danas Nenad Racković, poznat po slobodnom stilu, to jest, vožnji skejta kroz saobraćaj. Omiljena mu je Kneza Miloša, kad uhvati zeleni talas sve do Sajma, a staze smrti su, smatra, Košutnjak i Mirijevo. Najveća brzina koju je dosegao na dasci je „stotka‟ kad se gurtnama prikačio za automobil. Nikad se, kako kaže, nije polupao u saobraćaju. „Voli me ulica‟, konstatuje raspoložen.

Nisam gubitnik

Na konstataciju da, iako je izjavio da nije odmetnik već umetnik, ostavlja utisak ličnosti kod koje je to spojeno, plus buntovnik, Racković komentariše – „Da, ja nisam gubitnik!‟

Biseri

Pored mnogobrojnih tekstova u književnim časopisima Racković je objavio i tri romana: „Aspirin‟, „Knjiga recepata‟ i „Nesavladiva priča‟. U književnom klubu Laguna 25. avgusta organizuje se promocija „Petog godišnjeg doba‟ za koju su recenzije potpisali Dragan Velikić, Marko Vidojković i Vladimir Tabašević. Predstavljanje promocije upotpuniće, kako Racković najavljuje - „u elektro fazonu biseri beogradskog andergraunda‟. Nastupiće: Zvono Records – di-džej Triki, Kiza Radović, Đile, Drakula... Podršku tome daju: Eufrat Kurajber i mnogi drugi.

U tehničkom kvaru

Racković funkcioniše bez mobilnog telefona i smatra da je tehnologija izmenila psihologiju kod ljudi. „Mi se nalazimo u tehničkom kvarenju, uništavanju jezika i njegovih humanističkih koordinata interaktivnom digitalnom komunikacijom‟, smatra naš sagovornik.
 
 
Autor: Aleksandra Ćuk
Izvor: Danas
Foto: Miroslav Dragojević


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vidiš, tata ili kakav odnos imaju fantastičari prema književnosti laguna knjige Vidiš, tata!? Ili kakav odnos imaju fantastičari prema književnosti
01.06.2020.
Naučna i epska fantastika ne kvare mlade umove, one ih hrane. Čitanje fantastike može da pomogne čitaocima da shvate svet. Umesto da se čitalački kapaciteti ograniče na samu realnost, izlaganje...
više
knjiga nedelje sestra sigmunda frojda  laguna knjige Knjiga nedelje - „Sestra Sigmunda Frojda“
01.06.2020.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za knjigu nedelje. To znači da će naši članovi te, i samo te nedelje, moći da kupe Knjigu nedelje ...
više
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.