Nenad Novak Stefanović o romanu „Apis i Aleksandar“: Broj 29 bio je koban za trojicu Obrenovića

Da li je bila samo puka slučajnost ili je pak reč o nameri, nije moguće sa sigurnošću tvrditi, ali jedno je sigurno, broj 29 bio je koban za dinastiju Obrenovića. Tog 29, ali različitih godina, ugašeni su životi tri Obrenovića, a o poslednjem, kralju Aleksandru, između ostalog, piše Nenad Novak Stefanović u romanu „Apis i Aleksandar“.



Intervju sa piscem objavljen je u Blicu, a najpre se porazgovaralo o tome kako je nastao roman, ali i kako je broj 29 bio koban za dinastiju Obrenovića. U nastavcima ćete saznati nešto više o isprepletanosti života „Kaina i Avelja srpske politike“, kako piše na korici knjige.

Postoje i druge knjige koje se bave životima kralja Aleksandra Obrenovića i Dragutina Dimitrijevića Apisa. Ali u ovoj je, čini se, najtemeljnije obrađena tema, od rođenja Aleksandra i Apisa do njihovih tragičnih krajeva. Koliko Vam je bilo potrebno vremena da prikupite građu za ovu knjigu?

Pogodilo se da prikupljanje građe počnem taman kad je počela i epidemija virusa korona! To je bio veliki problem. Svaki kontakt je bio otežan i opasan. Maska na licu, detaljne dezinfekcije, distanca pri kontaktu. Tako da je taj proces trajao oko godinu dana. Osećao sam se kao da sam u špijunskoj akciji, u kojoj sve mora biti skriveno i svaki korak isplaniran – istovremeno opasan! Što je bilo dobro za ton knjige, jer je unelo u rečenice apisovsku zavereničku mističnost.

Za potrebe pisanja romana korišćeni su mnogi dokumenti koji su bili skriveni od očiju javnosti. Na koje izvore ste se najviše oslanjali?

Moj metod rada je da koristim četiri izvora podataka. Pisanu građu – u koju spadaju arhivska dokumenta i memoaristika. Usmena građa – to su sećanja članova porodica na svoje pretke, ono što se prenosilo u okviru porodice s kolena na koleno. Fotografije – porodične i javne. Obilazak mesta događaja – detaljno istraživanje na terenu, gde proveravam urbanističke ostatke epohe ako nema kuća. Sva ova četiri izvora bila su mi jednako važna. Naravno da su pretrage arhivskih kutija osnova, ali bez nekih detalja iz beogradskih porodica roman ne bi imao boju neophodnu da se ožive likove i to doba.

Mnogi su prva podrobnija saznanja o Apisu i Aleksandru dobili iz kultne serije „Kraj dinastije Obrenović“. Da li je ova serija i na Vas imala uticaj?

Ne. Serija je umetnička obrada, mene su interesovali realni podaci. Na primer, glavni glumac je odličan, ali Aleksandar Obrenović je bio izrazito gojazan i nije bio kolerik.



U prikazu romana saznajemo da Vam je bio veoma zanimljiv značaj broja 29, koji je bio koban za dinastiju Obrenovića. Odakle interesovanje baš za ovaj broj?

Ne mogu se objasniti svi događaji vezani za nestanak dinastije Obrenovića samo pozitivističkim pristupom, meni se u istraživanjima nametnula iracionalnost kao jedan od faktora za njihovu sudbinu. Evo tri datuma: 29. maja 1868. ubijen je u atentatu Mihailo Obrenović, 29. januara 1901. umro je Milan Obrenović, a njegov sin je ubijen u Valpurgijskoj noći golih sablji 29. maja 1903.

Budući da je „Apis i Aleksandar“ istorijska knjiga u kojoj su činjenice od presudnog značaja, ali uzimajući u obzir i da pisac može pustiti mašti na volju, u kojoj meri se u ovoj knjizi prepliću stvarnost i fikcija?

Ovo je dokumentarni roman, poetički vrlo složena forma. Hteo sam da realna istorija sama iz sebe stvara dramsku tenziju, tako da sam skrupulozno poštovao činjenice, međutim kod činjenica je problem. Imate dosta različita sećanja kod učesnika istih događaja, ljudi naprosto različito vide i sećaju se, tako da sam tu morao da arbitriram šta je realnije da se desilo. Neki dijalozi proističu iz realnog konteksta. U „Apisu i Aleksandru“, u principu, sve je stvarnost, kao da sam bio tamo i snimao kamerom s ramena – to mi je bio cilj.

Koliko su ovakvi romani značajni, prema Vašem mišljenju, za razumevanje prošlih vremena?

Svoj roman smatram značajnim za razumevanje smene dinastija jer je zasnovan na tačnim podacima. Sabrane su na jednom mestu sve relevantne činjenice, posebno one sporedne koje osvetljavaju epohu, mnoštvo detalja da se upotpuni slagalica prevrata, koji se prvo dogodio unutar ljudi iz kraljevog okruženja.
 
Autor: Suzana Luković
Izvor: Blic