Laguna - Bukmarker - Nema zemlje za starog Vajmsa: „Šmrk“ Terija Pračeta - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nema zemlje za starog Vajmsa: „Šmrk“ Terija Pračeta

Ako ste već čitali Terija Pračeta, sve što treba da znate trideset devetoj  knjizi u serijalu o Disksvetu jeste da je dobra koliko i „Tras“, prethodni roman o Semu Vajmsu. Ako vam se svideo „Tras“, sigurno će vam se svideti i „Šmrk“.

Ukoliko do sada niste pročitali nijedan roman iz Pračetovog fantastično-satiričnog serijala, onda bi trebalo da znate da je „Šmrk“ zabavna parodija detektivskih romana (recimo onih iz pera Agate Kristi), čija je radnja smeštena u svet u kome su potlačeni građani drugog reda – goblini. Semjuel Vajms, jedan od najpopularnijih Pračetovih junaka i komandant Gradske straže Ank-Morporka, tokom prinudnog odmora na selu slučajno otkriva zaveru krijumčara, robovlasnika i ubica.

Humor je britak, likovi šarmantni, a sudbina goblina u priču unosi trenutke iskrenog patosa, koji su, čini mi se, najjače oružje ove knjige. Mora se ipak primetiti da centralnoj misteriji nedostaje napetost, kao i da se pisac previše oslanja na čitaočevo prethodno poznanstvo sa Vajmsom. To znači da, iako sam uživao u ovoj avanturi, roman ne bih preporučio onima koji se tek upoznaju sa Pračetovim univerzumom.

Ovo je veoma neobično za jednu knjigu o Disksvetu. Uprkos dugoj istoriji i velikom broju likova koje smo do sada upoznali, većina romana iz ovog serijala mogu se čitati kao potpuno nezavisne knjige. U „Nevidljivim akademicima“ (2009), na primer, Pračet uvodi potpuno novu garnituru likova i taj roman se može čitati kao zasebna priča, bez ikakvog prethodnog znanja o već dobro razrađenom svetu u kome se radnja odvija.

U romanu „Šmrk“ se pak radi isključivo o Semu Vajmsu. Ovaj junak se, kroz nekoliko romana, sa mesta običnog pripadnika Gradske straže uzdigao do položaja vojvode i sada je primoran da se privikava na sve ono što novi društveni status sa sobom nosi. Da bi čitalac razumeo nelagodu koju Vajms oseća kada su u pitanju njegova nova uloga i boravak na selu, on već mora biti upoznat sa ovim likom i njegovim odnosom prema ankmorporškim ulicama. Osim toga, demonsko prisustvo u Vajmsovoj glavi preliva se u ovu priču iz romana „Tras“ i uopšte nije objašnjeno, tako da morate biti upoznati bar sa tim romanom kako biste shvatili o čemu se radi.

Ako ste već obožavalac lika i dela Sema Vajmsa, nema razloga da ne uživate u njegovoj novoj avanturi. Njegova zbunjenost životom na selu – a da pritom ne pominjemo životinje i životinjsku balegu – je urnebesna. Podjednako su zabavni i njegovi susreti sa lokalnim plemstvom (ambiciozna spisateljica Džejn bila bi crna ovca svoje porodice da njena sestra Hermiona nije drvoseča), seljacima (policajac Fini je jedini predstavnik zakona u okrugu, ali samo ako ga mama pusti iz kuće) i... drugima je možda najpametnija osoba u kraju, ali ne treba isključiti mogućnost i da je jednostavno lud). Neprijatnost koju u Vajmsu izaziva činjenica da mu iznenada svi ukazuju poštovanje je nepresušni izvor humora, a verovatno i odraz onoga što je Pračet osećao kada je 2009. godine proglašen za viteza.

Kao i mnogo puta do sada, pisac svoj dar za komediju koristi kako bi izneo svoja razmišljanja o nekom od aktuelnih društvenih fenomena. U ovom slučaju, on se na primeru goblina bavi temom diskriminacije manjina. Od pamtiveka tretirani kao štetočine, goblini su status potlačene zajednice ugradili u svoju kulturu i religiju. Zbog toga scena u kojoj goblini posle ubistva jedne devojčice traže – ne zahtevaju, ne mole, samo traže – pravdu prerasta u simbol neverovatne hrabrosti, a poslednji prizor, u kome goblin svira harfu i menja svet, pogađa čitaoca pravo u srce.

Iako znam da zaplet nikada nije bio glavna atrakcija u romanima o Disksvetu, kao neko ko je pročitao sve romane o Vajmsu, ne mogu da ne primetim da ovaj u izvesnoj meri pati od nedostatka misterije. Od samog početka je i Vajmsu i čitaocu jasno ko (plemići) je učinio šta (porobio lokalne gobline) i zašto (zbog trgovine drogom). Čak i kada neumorni ubica preti Vajmsu i njegovoj porodici, jasno je da tu nema nikakve stvarne opasnosti. Najviše napetosti stvara pitanje da li će Vajms popustiti pred demonom u svom mozgu, koji mu omogućava da vidi zločine u mraku i istovremeno zahteva krvavu osvetu, ali naš junak na kraju ipak postupa kao i uvek, poštuje zakon i ostavlja drugima da poravnaju račune, dok pitanje demona ostaje nerezrešeno.

Ako sve ovo zanemarimo, „Šmrk“ predstavlja još jedan zabavan doprinos serijalu i u već bogati svet uvodi nekoliko novih likova i ideja. Iako roman ne možemo nazvati remek-delom, čitaoce će bez sumnje obradovati nove avanture Sema Vajmsa. Onima koji se tek upoznaju sa Disksvetom preporučujem da ovu knjigu ostave za kasnije i počnu od neke druge, recimo „Straža! Straža!“.
 
Autor: Stiven Padnik
Izvor: tor.com
Prevod: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vedrana rudan ja sam carica  laguna knjige Vedrana Rudan: JA SAM CARICA!
29.11.2021.
Povodom izlaska srpskog izdanja romana „Ljubav na posljednji pogled“, autorka Vedrana Rudan u svom današnjem blog-postu piše: Danas je u Srbiji izašla meni moja najdraža knjiga „Ljubav na posljednj...
više
grešnik i svetac laguna knjige Grešnik i svetac
29.11.2021.
Da li ste znali da je lik Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog inspirisan stvarnim ubicom? Pjer Fransoaz Lasener bio je vojni dezerter, osiromašeni buržuj, sitni kriminalac i kockar či...
više
druga strana tesline prirode moja ljubav nikola tesla ane atanasković u prodaji od 3 decembra laguna knjige Druga strana Tesline prirode – „Moja ljubav Nikola Tesla“ Ane Atanasković u prodaji od 3. decembra
29.11.2021.
Spisateljica i novinarka Ana Atanasković napisala je romansiranu biografiju Ketrin Mekmehon Džonson, dame koja je neizmerno volela velikog naučnika Nikolu Teslu, najboljeg prijatelja svog supruga. Tak...
više
nadija hašimi rastemo samo izvan zona komfora laguna knjige Nadija Hašimi: Rastemo samo izvan zona komfora
29.11.2021.
Nadija Hašimi, autorka romana „Biser koji je slomio školjku“ i „Kad je mesec nisko“, u intervjuu za Bukmarker govori o tome kako je postala pisac, šta joj je pomoglo da razume junake o kojima piše i z...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.