Nele Nojhaus: Za pisanje krimi romana potrebna je disciplina

Kriminalistički romani Nele Nojhaus privlače milione čitalaca i prevedeni su na 31 svetski jezik. Osim Nemačke, njeni krimići su naročito popularni u Južnoj Koreji i Poljskoj, kaže četrdesetosmogodišnja autorka. U ovom intevjuu autorka otkriva kako pronalazi inspiraciju za svoje romane i kako napreduje njena najnovija knjiga.

Prodali ste preko šest miliona knjiga u više od trideset zemalja. U čemu je vaša tajna?

To se i sama često pitam. Pišem ono što bih i sama želela da čitam. Priznajem da sam ljubitelj lake literature, a sa takvim ukusom nije teško dopreti do široke čitalačke publike. Oni žele uzbudljivu radnju i zanimljive likove sa kojima će se dobro upoznati. Smatram da je veoma važan i izbor lokacije, koja bi trebalo da posluži kao realna pozadina zbivanja. Bitno je, naravno, pronaći i odgovarajuću temu. Moji romani uvek odražavaju duh vremena u kome se radnja odvija.

Šta je inspirisalo serijal o detektivima Oliveru fon Bodenštajnu i Piji Kirhof, čija se radnja odvija u okolini Taunusa?

Moram priznati da me najčešće inspirišu svakodnevni događaji. Nije mi potrebno ništa više od običnog novinskog članka ili dokumentarca koji sam videla na televiziji. Na samom početku, uvek se pojavi osnovna zamisao. Tada u mojoj glavi počinje da se odvija proces nad kojim nemam kontrolu. Na neki nepoznat način nesvesno obrađujem priču sve dok se jednog jutra ne probudim i jasno formirana ideja je jednostavno tu.

A onda?

Onda je vreme da se ideja pretoči u knjigu. Prvo kreiram pojedinačne biografije likova, kako bih uobličila njihove postupke. Neophodno je dosta pripremnog rada i istraživanja kada obrađujem  teme sa kojima nisam najbolje upoznata. To može da potraje od četiri do šest meseci.

Kako napreduje osmi roman iz serijala o Taunusu?

Trenutno radim na poslednjoj trećini. Kada završim, sledi „fina obrada“.

Radite li na njemu svaki dan?

Trenutno sam u fazi u kojoj za kompjuterom sedim od osam ujutru do šest uveče. To je neizbežno, jer je u poslednjoj trećini kriminalističkog romana izuzetno važno imati u vidu sve što je u radnji prethodno izloženo. Na kraju knjige sve mora dovesti do logičnog zaključka. Zato je ovo faza visoke koncentracije u kojoj moram da povežem sve elemente koje sam prethodno nasumično razbacala. Moram se setiti svakog detalja. Važna je disciplina.

Da li će se posle ove knjige serijal nastaviti?

Trenutno sve ukazuje na to da će biti još knjiga. Osmi nastavak nije poslednji. Ne odustajem, naravno, ni od romana za mlade o avanturama sa konjima i Šarloti i Eleni. Tu su i klasični romani. Raznovrsnost mi prija.

Šta je razlog popularnosti priča o zločinima u manjim sredinama, kao što su Taunus, Ajfel ili Vestervald?

Jasno je da čitaoci vole napetost, da su spremni za izvesnu dozu straha. Svi smo bar pomalo fascinirani mračnom stranom stvarnosti i zlom, ali ipak bismo najviše voleli da zaobiđu nas lično i da ih samo posmatramo sa bezbedne distance. Pretpostavljam, zato što je to slučaj sa mnom, da se čitalac lakše uživljava u radnju krimi romana ako se ona odvija u sredini koja mu je poznata. Ako se nezamislivi užasi odvijaju na mestu koje podseća na vaše susedstvo, uzbuđenje će biti još veće nego kada čitate priču o događanjima u nekoj škotskoj močvari ili američkom gradiću.
 
Izvor: wz.de
Prevela: Jelena Tanasković