Pisanje traži vreme, potpunu posvećenost i beskrajni mir. Za razliku od muzike ili snimanja filma ili serije gde ste okruženi gomilom ljudi, ovde ste potpuno sami, kaže Dr Nele Karajlić, legendarni frontmen „Zabranjenog pušenja“, koji uspešno nastavlja i svoj spisateljski opus.
Neleta uskoro očekuje promocija drugog dela trilogije „Solunska 28“, koja nosi naziv „O prijateljstvu i izdaji“. Promocija je zakazana za 1. oktobar u Velikoj sali beogradskog Studentskog kulturnog centra.
Nova knjiga je priča o Beogradu za vreme Drugog svetskog rata...
O tom tragičnom vremenu znamo samo iz dve vrste izvora. Prva je hladna, istorijska građa koja uglavnom sadrži pobrojana nedela koja su okupator i lokalna vlast izvršili nad stanovništvom Beograda, a druga je mitologija druge Jugoslavije servirana kroz razne filmove i televizijske serije što govore o tom periodu. Mene ni jedan od tih izvora nije interesovao, ali sam oba koristio. Ja sam gradio sliku jednog stravičnog perioda satkanu od sudbina ljudi koji u tom vremenu žive, koji imaju svoja razmišljanja, strasti, ljubavi. Nijedna nevolja ne može da zaustavi ljudsko biće. I u najtragičnijim vremenima čovek voli, ljubi, nosi u sebi strast. Neko je zaljubljen i pred streljačkim strojem.
Koliko je knjiga potkrepljena istorijskim činjenicama?
Nijedna istorijska činjenica nije prenebregnuta. One sve stoje mirno pred mojom pripovesti. Nisam se ogrešio o istoričare, i upravo zato sam uspeo da postavim priču za koju je teško reći da se nije dogodila.
Ima li nastavak ove sage dodirnih tačaka sa današnjim vremenom?
Kada su osećanja u pitanju, svako vreme je isto. Ljudi su se ljubili, voleli i mrzeli od pamtiveka do danas i uvek će tako da bude dok je čoveka ovakvog kakav je. Ali, kada su u pitanju politika i društveni odnosi, period okupacije Beograda bio je najjezivije doba koje je moglo da snađe običnog čoveka. Ipak je to bio teror najviših dometa.
Smatrate li da se ljudi ipak vraćaju dobroj knjizi?
Mislim da mnogo ljudi u Srbiji čita knjige, čini mi se procentualno više nego u nekim većim i razvijenijim zemljama. Mi smo narod vezan za književnost i poeziju. Ona nas je održala. Da nije bilo nje, tokom srednjega veka, verovatno bismo nestali. Ona nas je zaista održala.
Razmišljate li o ekranizaciji trilogije „Solunska 28“ ili vašeg romana „Fajront u Sarajevu“?
Voleo bih kada bi neko to ekranizovao. To je, međutim, pitanje za producente, a ne za mene. Nemam snage da se uvalim u jedan tako težak projekat kao što je snimanje serije ili filma. Možda je pametnije da to vreme iskoristim za još jednu dobru knjigu.
Da li je pisanje trenutno jedina umetnost koja vas smiruje?
Pisanje jeste jedna vrsta meditacije. Ono traži i vreme i potpunu posvećenost i beskrajni mir. Za razliku od muzike ili snimanja filma ili serije gde ste okruženi gomilom ljudi, ovde ste potpuno sami. Sa jedne strane to je dobro, jer nosi željeni mir, ali sa druge strane, teško je, jer nema nikoga da vam pomogne.
Promociju planirate za 1. oktobar. Ona će biti upotpunjena i koncertom...
Ima neka tajna veza između mene i SKC-a još od davnih osamdesetih. Srećem se sa njim povremeno, obično u prelomnim vremenima. Svirke će biti... kakve... videćete.
Autor: Dafina Dostanić
Izvor: delovi intervjua preuzeti sa: blic.rs
Foto: Life Production