U utorak 1. oktobra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC održana je promocija knjige „
Filozofija, mačkice i pornići“
Džesike Stojadinović Stoye.
Na promociji su, pored autorke, govorili Dimitrije Vojnov, dramaturg i filmski kritičar, Zoran Janković, književni i filmski kritičar, i Nevena Milojević, urednica knjige.
Džesika Stojadinović Stoya proslavila se dvehiljaditih kao jedna od retkih porno-glumica sa androginom privlačnošću. Uporedo sa nastupima u mejnstrim pornografiji, pisala je čuvenu kolumnu za „Slejt“, a neki od njenih tekstova koji se tiču pornografije, ali i širih društvenih pitanja i seksualnosti, našli su se u publikacijama Njujork tajmsa, Gardijana, Dejzda, Plejboja. Ti tekstovi su objaviljeni u prevodu pod naslovom „Filozofija, mačkice i pornići“.
„U ovim tekstovima“, kaže urednica Nevena Milojević, „koji predstavljaju neku vrstu njene novinarske autobiografije, Stoya ponekad iz pozicije porno-dive, ali ponekad sa socijalne margine, na koji je osuđuje profesija kojom se bavi, govori o raznim temama, od širih društvenih pitanja do filozofije i religije, ali i pornografije i seksualnosti.“
Zbirka, kako ističe urednica izdanja, „ima nekoliko tekstova koji su ispovednog karaktera i uglavnom se tiču njene ljubavne priče. Ali tu su i avanturistički tekstovi, koji se bave njenim ispitivanjem seksualnih identiteta, koji su se dešavali tokom snimanja porno-sadržaja, ali i umetničkoj pornografiji. Jednom rečju, u pitanju je jedna eklektična, intrigantna osoba koja mnogo misli, mnogo čita i sve prati.“
Od Nevene smo saznali da Džesika Stojadinović Stoya trenutno piše knjigu o globalizaciji porno-industrije i da je otvorila svoju privatnu praksu, kao savetnica za intimna pitanja i pitanja seksualnosti. Takođe, odskora je građanka Republike Srbije i Beograda.
Dimitrije Vojnov prisetio se prvog susreta sa Stoyom zbog njenog angažovanja na filmu „Ederlezi Rising“ i vrlo brzo shvatio da je ona jedna vrlo posebna osoba, o čemu ova knjiga i svedoči.
„Osnovni stereotip koji mi je ona razbila, a to ćete videti u knjizi, je pitanje odnosa prema porno- industriji. Jer jedna od stvari u koju sam bio ubeđen je da će ona da doživljava glumu u jednom mejnstrim filmu kao neku vrstu produžetka svoje ranije karijere i neku vrstu dobrodošle promene. Njen stav je bio da ona prvi put glumi.“
Vojnov je istakao da je Stoya osoba koja ima „vrlo bogat unutrašnji život. Vrlo je radoznala i intelektualno aktivna, vrlo je dobro obaveštena i prati stvari i razmišlja o njima.“
Govoreći o knjizi, kao prvu vrednost Dimitrije Vojnov je izdvojio činjenicu da je Stoya knjigu sama napisala: „Knjiga je vrlo sadržajna i zanimljiva. Ima dnevničku formu. Govori o događajima, razmišljanjima i nekim pojavama. A druga vrednost je što zaista možete da je upoznate i vidite ko je ta osoba. U knjizi ima dosta razmišljanja o Beogradu koja su utemeljena i argumentovana, a koja piše neko ko ima intimnu vezu sa našim miljeom i ne piše kao strankinja, kao neko ko nas gleda kao čudne Pigmeje, nego nas posmatra kao ljude u čiju zajednicu želi da se uključi, kao neko ko nas voli i želi da deli našu sudbinu.“
Zoran Janković је za Stoyu saznao zahvaljujući Dimitriju Vojnovu, kada je počeo temeljni rad na filmu „Ederlezi Rising“: „Meni je ovde najzanimljivije ono što sam mogao da čitam mimo svih tih predznanja o njoj, mimo toga šta sam video u filmu „Ederlezi Rising“. Saznaje se dosta o autorki, njen je bogat unutrašnji život, ali ona ne beži od onog dela gde se naši privatni životi sudaraju sa pitanjima ideološkog i političkog, i to mi je veoma zanimljvo.
Dodao je još da je knjiga „jedan od najboljih mogućih primera onoga što se zove proširenje područja borbe, kada neko mimo svoje inicijalne profesije ili onoga čime se bavi, sticajem okolnosti ili izborom, uspe da iskorači i da napravi kvalitativni odmak na drugom polju. Vrlo je zanimljiva druga odrednica filozofska, kada sam pomenuo intruziju realnog, ovde imamo brzu razmenu lopti, gde se ide iz feljtonistike i društvenih pitanja pa se vraća, i sve je to nekako realno, pa onda ide još korak dalje u intimno.“
Džesika Stoyadinović Stoya otkrila je prisutnima kako je došlo do saradnje sa Lagunom:
„Počela sam da pišem zato što novinari nisu postavljali interesantna pitanja u intervjuima. Imala sam pristup novinama i mogla sam da pišem o zanimljivim stvarima koje nisu interesovale novinare. Najpre je počelo sa Gardijanom, nekoliko godina kasnije počela sam da pišem i za Njujork tajms i druge. Kada sam napisala dovoljno tekstova, objavila sam i knjigu i izdavaču sam rekla da želim i prevod knjige na srpski i, kako nakon 5 godina ništa nisu uradili o tom pitanju, Katarina Kukuruzović je prevela knjigu i jednog dana, dok sam šetala Beogradom, Nevena me je prepoznala i kontaktirala sa mnom preko Instagrama s pitanjem zašto nema srpskog prevoda moje knjige. I to je bila srećna okolnost, pošto Neveda radi u izdavačkoj kući“, objasnila je Stoya.
Knjigu „Filozofija, mačkice i pornići“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.