Naše postojanje skriva mračne i svetle strane, i veliko je umeće prepoznati ih i razlučiti
Nesvakidašnja knjiga „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ vladike Maksima je i monografija i teoretsko-filozofski pogled na književnost velikog ruskog pisca, a u njoj su sabrani i likovni radovi vladike inspirisani Dostojevskim i njegovim junacima. Knjiga je uz prisustvo vladike predstavljena 8. novembra 2022. u knjižari Delfi SKC. O knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović koja je istakla da i sama izuzetno voli ovog ruskog klasika i da je rasla i sazrevala čitajući njegova dela: „Specifičnost ove knjige u odnosu na druge koje se bave likom i delom Dostojevskog jeste činjenica da je ovo monografija obogaćena sjajnim esejima koji su veoma lepo povezani u celinu tako da u njoj mogu da uživaju i oni koji vole Dostojevskog i oni koji tek treba da ga otkriju.“
Na pitanje o motivima da se ovako studiozno i uz brojnu literaturu bavi Dostojevskim vladika Maksim je odgovorio:
„Čini mi se da je glavni podsticaj za bavljenje Dostojevskim i njegovim junacima bio on sam, to jest njegovo dejstvo na sve nas od davnih dana, ali i u novije vreme. Dostojevski me je oduvek privlačio jer je posmatrao tamnu stranu postojanja, ne samo svetlu, pa samim tim mi je postao zanimljiv. Još je Umberto Eko rekao da se velika literatura bavi gubitnicima. Dostojevski je bio takav i zahvaljujući tome je postao glas bezglasnih i nada za obeznađene. Priče o uspešnima i pobednicima nisu zanimljive. To me je privuklo: njegova dubina i svest da naše postojanje skriva i mračne i svetle strane, i da je veliko umeće prepoznati ih i razlučiti.“
Vladika Maksim je istakao da u svetlu novih političkih zbivanja nije prestalo interesovanje za Dostojevskim na Zapadu.
„Kod Dostojevskog nije tema samo Bog, niti je tema samo čovek, ni duša, već iskonska potreba čoveka da živi autentično. On opisuje neuspehe i promašaje na izuzetan način. Možda ne toliko stilski ubedljivo kao drugi ruski pisci, ali u svakom slučaju to čini širokim potezima poput Van Goga koga sam i prepoznao u njemu, a povezao sam ih upravo zbog tragičnosti sa kojom su se nosili.“
Knjiga sadrži brojne radove vladike Maksima, uglavnom akril na platnu, a oslikani su starac Tihon, Ivan Karamazov, Sonja Marmeladova, Klara Olsufjevna, Nikolaj Stavrogin, ali i sam Dostojevski i mnogi drugi likovi.
„Čini mi se da je glavni podsticaj za bavljenje Dostojevskim i njegovim junacima bio on sam, to jest njegovo dejstvo na sve nas od davnih dana, ali i u novije vreme. Dostojevski me je oduvek privlačio jer je posmatrao tamnu stranu postojanja, ne samo svetlu, pa samim tim mi je postao zanimljiv. Još je Umberto Eko rekao da se velika literatura bavi gubitnicima. Dostojevski je bio takav i zahvaljujući tome je postao glas bezglasnih i nada za obeznađene. Priče o uspešnima i pobednicima nisu zanimljive. To me je privuklo: njegova dubina i svest da naše postojanje skriva i mračne i svetle strane, i da je veliko umeće prepoznati ih i razlučiti.“
Vladika Maksim je istakao da u svetlu novih političkih zbivanja nije prestalo interesovanje za Dostojevskim na Zapadu.
„Kod Dostojevskog nije tema samo Bog, niti je tema samo čovek, ni duša, već iskonska potreba čoveka da živi autentično. On opisuje neuspehe i promašaje na izuzetan način. Možda ne toliko stilski ubedljivo kao drugi ruski pisci, ali u svakom slučaju to čini širokim potezima poput Van Goga koga sam i prepoznao u njemu, a povezao sam ih upravo zbog tragičnosti sa kojom su se nosili.“
Knjiga sadrži brojne radove vladike Maksima, uglavnom akril na platnu, a oslikani su starac Tihon, Ivan Karamazov, Sonja Marmeladova, Klara Olsufjevna, Nikolaj Stavrogin, ali i sam Dostojevski i mnogi drugi likovi.
Izložba likovnih radova vladike Maksima „Silazak u podzemlje“ sa radovima iz knjige trenutno se može videti u Galeriji Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ u Vrnjačkoj Banji, a publika bi početkom naredne godine mogla da je vidi i u Beogradu.
