Najzanimljivije (i najdostupnije) bibliotečke zbirke na svetu

Biblioteke postoje, u ovom ili onom obliku, još od vremena kada su se pojavile prve knjige. One nisu samo skladišta raznolikog štampanog i pisanog materijala, već i pouzdani čuvari istorije i znanja. Kao takve, one služe zajednicana i društvu kao celini. Osim toga, mnoge današnje biblioteke su prava arhitektonska remek-dela, koja će vas inspirisati čak i ako iz njih nikada ne pozajmite nijednu knjigu. U bibliotekama koje vam ovde predstavljamo mogu se pronaći neke od najzanimljivijih zbirki i izložbenih postavki, a neke od njih imaju i veoma interesantnu istoriju – i što je najvažnije, vrata su im uvek širom otvorena za javnost.

Kraljevska biblioteka u Kopenhagenu



Kraljevska biblioteka u Kopenhagenu osnovana je 1648. godine i najveća je institucija te vrste u nordijskim zemljama. Jedan od najpopularnijih razloga za posetu je impresivna arhitektura Crnog dijamanta, modernog novog krila biblioteke smeštenog uz samu obalu mora. Neobična građevina od stakla i crnog mermera, u čijoj se fasadi ogleda okolni pejzaž, završena je 1999. godine, a projektovali su je arhitekti danske firme Šmit Hamer Lasen.

Kraljevska biblioteka je depozitna biblioteka, što znači da se u njoj čuva bar po jedan primerak svake knjige koja je ikada objavljena u Danskoj, uključujući i Knjigu iz Dalbija, hrišćanski rukopis iz 1086. godine. A ako ste zainteresovani za ostale kulture iz ovog dela sveta, u ovoj ustanovi ćete moći da se upoznate i sa izvanrednom kolekcijom starih knjiga i pamfleta sa Islanda.

U stalnoj postavci izložbe „Blago Kraljevske biblioteke“ mogu se videti Gutenbergova Biblija, dnevnici Hansa Kristijana Andersena i arhiva oca egzistencijalizma Serena Kjerkegora.

Javni obilasci biblioteke organizuju se svake subote u 15 časova. Vodiči se okupljenima obraćaju na danskom i engleskom jeziku, i provešće vas i kroz stari deo biblioteke i kroz Crni dijamant. U biblioteku se može učlaniti svako (ne morate biti Danac), a zainteresovanima je na raspolaganju uvek otvorena Zapadna čitaonica, u kojoj možete razgledati i čitati skoro sve knjige iz ogromne bibliotečke zbirke.

Aleksandrijska biblioteka



Misija nove biblioteke u Aleksandriji je da „obnovi duh otvorenosti i učenosti“ čuvene Aleksandrijske biblioteke, koja je u antičko doba stradala u požaru.

Biblioteka „Aleksandrina“, kako joj je zvanično ime, završena je 2002. godine i nalazi se između Aleksandrijskog univerziteta i obale Sredozemnog mora, nedaleko od lokacije koju je nekada zauzimala njena slavna prethodnica. Prelepa nova građevina dizajnirana je da podseća na izlazeće sunce i ovog puta je, na svu sreću, opremljena najsavremenijim protivpožarnim sistemima.

U biblioteci se nalazi prostor predviđen za čuvanje oko osam miliona knjiga (još nije popunjen), kao i najveća čitaonica na svetu, četiri muzeja, konferencijski centar, planetarijum i petnaest stalnih izložbi – uključujući i onu pod nazivom „Utisci o Aleksandriji“, koja prikazuje crteže, mape i dnevničke i druge zabeleške putnika koji su grad posećivali od 15. do kraja 19. veka.

U moru naslova koji se čuvaju na policama najzastupljenije su arapska, francuska i književnost na engleskom jeziku, a jedna od glavnih atrakcija je Nobelova zbirka, u kojoj se nalaze knjige svih dobitnika Nobelove nagrade za književnost od 1901. godine do danas. Jedan deo prostora rezervisan je za dečju biblioteku, u kojoj se nalaze hiljade slikovnica, kompjuterska laboratorija i „pripovedački kutak“. U biblioteci „Taha Husein“, osnovanoj u čast čuvenog egipatskog slepog naučnika i pisca, nalazi se velika kolekcija knjiga na Brajevom pismu i u audio formatu.

Kupljena ulaznica omogućava posetiocima pristup svim zbirkama, pratećim izložbama i muzejima.

Njujorška javna biblioteka



Njujorška javna biblioteka je zapravo naziv mreže lokalnih javnih biblioteka u gradu Njujorku, ali pravi bibliotečki dragulj, koji se ne sme propustiti, nalazi se u zdanju „Stiven A. Švarcman“, na uglu Pete avenije i Četrdeset druge ulice. Mnoge posetioce privlači lepota ove neoklasicističke građevine podignute 1911. godine, ali pravi razlog zbog koga se u njoj zadržavaju i po nekoliko sati su besplatne izložbe, sjajna knjižara i više nego impresivna zbirka, u kojoj se, pored knjiga, mogu pronaći i periodika, mape, arhivska građa, audio snimci svih vrsta i iz dana u dan sve bogatiji fond digitalnih izdanja.

Zainteresovani posetioci u biblioteci mogu videti primerak Deklaracije nezavisnosti sa potpisom Tomasa Džefersona, arhivu Maje Angelu, dva originalna primerka prvog izdanja Šekspirovih „Komedija, istorija i tragedija“ iz 1623. godine i najbolju zbirku starih razglednica Steten Ajlenda.

Mlađi (ali i stariji) posetioci uživaće u poseti Dečjem centru, u čijoj ponudi se nalaze dečje knjige iz celog sveta, audio knjige i filmovi. U vlasništvu biblioteke nalazi se i originalni Vini Pu, medvedić koji je pripadao Kristoferu Robinu Milnu i inspirisao njegovog oca A. A. Milna da stvori priče o avanturama omiljenog dečjeg junaka.

Ukoliko želite da samo razgledate ovu biblioteku, možete to učiniti uz pomoć vodiča, koji će vam pokazati njene najvažnije delove i eksponate, a svako ko živi, radi, pohađa školu ili plaća porez u državi Njujork može podneti zahtev za člansku kartu.

Biblioteka retkih knjiga „Tomas Fišer“ u Torontu



Biblioteka „Tomas Fišer“ osnovana je 1955. godine kao sastavni deo Univerziteta u Torontu i na svojim policama čuva veliki broj štampanih i rukopisnih tekstova od nacionalnog i međunarodnog značaja.

U biblioteci se nalaze mnogi dragoceni dokumenti vezani za nastanak moderne kanadske države (svedočanstva o potrazi za Severozapadnim prolazom, izveštaji o emigraciji, kolonizaciji i slično), ali i zbirke dela i privatnih papira modernih kanadskih autora poput Margaret Atvud i Denisa Lija.

Pored kanadske, tu su i bogate zbirke evropske i karipske književnosti, a jedna od najstarijih knjiga u biblioteci je „Halakhot pesukot“ iz 10. veka, jedan od najstarijih, u celini očuvanih hebrejskih kodeksa.

Biblioteka svakog meseca organizuje mini-izložbe na kojima javnosti predstavlja najvrednije knjige i predmete u svom vlasništvu, kao što su lični predmeti i knjige Luisa Kerola iz kolekcije Džozefa Brabanta (uključujući i primerak „Alise u zemlji čuda“ iz 1907, sa fantastičnim ilustracijama Artura Rakama), Nobelova nagrada Frederika Bantinga, kanadskog naučnika koji je otkrio insulin, zbirka starih knjigovezačkih alata i sl.

Ulaz u biblioteku je besplatan, ali ako želite da posetite čitaonice, morate podneti zahtev za člansku kartu, za šta će vam biti potreban neki lični dokument i potvrda o mestu stanovanja.

Nacionalna umetnička biblioteka u Londonu



Nacionalna umetnička biblioteka sastavni je deo londonskog muzeja „Viktorija i Albert“ i jedna je od najboljih referentnih biblioteka posvećenih likovnoj i dekorativnoj umetnosti.

Budući da se nalazi u svetski čuvenom muzeju, njena ponuda je nešto bogatija nego u većini tradicionalnih biblioteka – osim knjiga, periodike i rukopisa, u njoj se mogu pronaći i skulpture, fotografije, grafike, muzejski i galerijski katalozi, povezi knjiga, slikarske sveske, tkanine i predmeti vezani za modu (uključujući i hiljade sati snimaka modnih revija).

Ako želite da konsultujete knjige i ostali materijal iz opšte zbirke, dovoljno je da na ulazu zatražite čitalačku propusnicu (potrebno je pokazati lični dokument sa fotografijom), ali u ovoj instituciji postoji i pozamašna „specijalna zbirka“, koja se može videti samo uz posebnu dozvolu i u pratnji zaposlenih (staraju se da ne dođe do oštećenja retkih i krhkih predmeta).

U specijalnoj kolekciji se, između ostalog, nalaze i „Kodeks Forster“ (zbirka svezaka Leonarda da Vinčija), arhiva Beatriks Poter, nekoliko zanimljivih knjiga koje je svojom rukom ilustrovao Anri Matis i štampani katalozi čuvene londonske robne kuće Liberty & Co.

Kongresna biblioteka u Vašingtonu



Sama činjenica da je reč o najvećoj biblioteci na svetu dovoljan je razlog za posetu. Iako je prvobitno osnovana kako bi opsluživala američki Kongres, ova institucija je danas dom najveće svetske kolekcije pravnih dokumenata i oko 37 miliona knjiga na 470 jezika (gotovo polovina štampanog materijala potiče iz zemalja izvan engleskog govornog područja).

Zaposleni se posebno ponose svojom „Azijskom zbirkom“, u kojoj se nalazi 2,8 miliona knjiga i rukopisa na kineskom, japanskom i koreanskom jeziku, što je čini najvećom zbirkom te vrste izvan granica azijskog kontinenta.

U biblioteci se čuva i veliki broj retkih knjiga, među kojima je i psaltir The Bay Psalm Book (1640), najstarija knjiga štampana u Americi, nastala svega dvadeset godina nakon iskrcavanja prvih doseljenika u Plimutu.

Kongresna biblioteka je idealna destinacija za sve one koji su zainteresovani za istoriju Sjedinjenih Država: Odeljenje za rukopise čuva papire 23 predsednika, dok Odeljenje za mape omogućava istraživačima da proučavaju razvoj urbane Amerike služeći se, između ostalog, najvećom svetskom kolekcijom mapa osiguranja od požara. Još jedan dragulj u zbirci je mapa sveta Martina Valdzemilera iz 1507. godine, prvi dokument u istoriji u kome je upotrebljena reč „Amerika“.

Svakog dana, od ponedeljka do subote, biblioteka organizuje besplatne obilaske u pratnji vodiča, tokom kojih posetioci mogu da zavire i u čitaonice. Osim toga, tu je i bogat program izložbi i predavanja, uključujući i stalne postavke kao što su „Rana istorija Amerike“ i „Zbirka Biblija Kongresne biblioteke“.

Biblioteka „Sen Ženevjev“ u Parizu



U biblioteci „Sen Ženevjev“ smeštena je zbirka knjiga iz jedne od najstarijih i najvećih opatija u Parizu, po kojoj je dobila i ime. Stoga nimalo ne čudi što je veliki deo materijala u njenom vlasništvu teološke prirode, uključujući knjige propovedi, zbirki kanonskog prava, mnoštvo vrednih Biblija i gotovo celokupan opus Svetog Bede Časnog. Sama opatija srušena je 1807. godine, prilikom prokopavanja jedne od centralnih gradskih ulica, ali zbirka je sačuvana i nekoliko decenija kasnije prebačena u novu biblioteku.

Autor novog zdanja na Trgu Panteon, građenog između 1838. i 1851. godine, bio je čuveni arhitekta Anri Labrust. Upotreba gvožđa kao integralnog dela dizajna predstavljala je u to vreme izuzetno smelu inovaciju, ali i karakteristiku koju će samo godinu dana kasnije kopirati Čarls Folen Mekim prilikom izgradnje Bostonske javne biblioteke.

U zbirci se, pored teoloških, nalaze i knjige iz oblasti filozofije, medicine i drugih prirodnih nauka, prava i iznenađujuće veliki broj dela iz nordijskih zemalja. Među najinteresantnijima su dva predivno ilustrovana primerka spisa „O državi božjoj“ Sv. Avgustina, knjiga „Radiologija i rat“ (1921) Marije Kiri i gravire Žana de Sen-Injija, čuvenog umetnika iz 17. veka.

Oni koji žele da posete čitaonice ove biblioteke mogu da zatraže jednodnevnu propusnicu na šalteru za prodaju karata (dovoljno je da pokažu pasoš). Organizuju su i obilasci sa vodičem, ali samo na francuskom jeziku.

Britanska biblioteka u Londonu



Britanska biblioteka u londonskom Sent Pankrasu jedna je od najboljih istraživačkih biblioteka na svetu i sadrži više od 150 miliona naslova na većini svetskih jezika.

Iako je prvobitno poslovala u sastavu Britanskog muzeja, 1973. godine je postala zaseban entitet zbog selidbe na novu lokaciju – u najveću javnu građevinu izgrađenu na teritoriji Velike Britanije u 20. veku.

Osim knjiga i rukopisa, biblioteka raspolaže i bogatom zbirkom audio snimaka, mapa, poštanskih marki, patenata, grafika, periodike i notnih zapisa, a u njenim prostorijama se često organizuju i izložbe.

U bibliotečkoj galeriji „Ser Džon Ritblat“, u koju je ulaz besplatan, često se mogu videti neka od najvećih blaga ove institucije, poput „Dijamantske sutre“ (najstarija datirana štampana knjiga na svetu), „Kanterberijskih priča“ Džefrija Čosera, Jevanđelja iz Lindisfarna, Magna karta i prvi primerak londonskog Tajmsa, štampan 18. marta 1788. godine.

Ulaz u biblioteku je besplatan, ali oni koji žele da koriste usluge čitaonice moraju da se prijave za čitalačku propusnicu i pritom navedu tačan razlog dolaska.

Autor: Kler Kok-Starki
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: DepositPhotos