„Na obali Hazarskog mora“ autorke Jasmine Mihajlović nalazi se u prodaji u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs.
Autobiografska proza odevena u putopis po egzotičnom Azerbejdžanu i u niz privatno-javnih sećanja, govori o ljubavi dvoje srpskih pisaca koje ni smrt nije mogla rastaviti.
Pisana pitko, ponekad jetko, često setno, knjiga Jasmine Mihajlović „Na obali Hazarskog mora“ upoznaće čitaoca kako izgleda „Evrosong“ u Evroaziji, zašto se u Azerbejdžanu Kaspijsko more zove Hazarsko i kakvi su se čudesni događaji odigravali na granici dva kontinenta.
Četiri prozne celine koje čine ovu knjigu priredila je Jasmina Mihajlović, držeći se maštovitih, originalnih i neobičnih književnih igrarija Milorada Pavića, i vešto preplićući dva različita prozna rukopisa, svoj i Pavićev, u skladan kolaž i iznenađujuće pitku i svežu celinu.
„Ni Pavić ni ja nismo znali da se Kaspijsko more u Azerbejdžanu zove Hazarsko more, nismo znali da postoje mesta koja nose naziv Hazar, nismo ni sanjali da se poznati azerbejdžanski pisac zove Mirza Hazar! I da puši lulu!… Ušavši u moju prostranu sobu sa celim zidom od stakla zapljusnuo me je veličanstven pogled na more, blistave palate, plamene kule i na Kristalnu dvoranu s raskošnim osvetljenjem arhitektonskog dragulja. Iz njenog krovnog oboda biju reflektori takve jačine da gotovo dosežu svemir. Pritom svetlosni zraci lelulaju i daju utisak plesa svetlucavih moćnih vazdušnih duhova. Bila sam u središtu grada vetrova i zemlje vatre.“
Jasmina Mihajlović je rođena u Nišu. Spisateljica je i književna kritičarka. Autorka je više knjiga putopisne proze, eseja, romana. Objavila je studiju o prozi Milorada Pavića „Priča o duši i telu“, 1992, priče „Dve kotorske priče“ (sa M. Pavićem), 1998, „Privatna kolekcija“, 2000 (u 4 izdanja), „Ljubavni roman u dve priče“ (sa M. Pavićem), 2004, putopise „Putni album“, 2006. i „Putna kolekcija“, 2008, eseje „Ljubav bez tajni“, 2005, i roman „Pariski poljubac“, 2007.
Njen roman „Pariski poljubac“ preveden je na ruski i engleski jezik.
Priređivač je izabranih i sabranih dela Milorada Pavića (samo u periodu 2010–2013. uspela je da objavi preko 60 izdanja Pavićevih knjiga u Americi, Rusiji, Kini, Koreji, Indoneziji, Francuskoj, Grčkoj, Gruziji, Mongoliji, Slovačkoj, Bugarskoj, Turskoj, Albaniji, Azerbejdžanu, Meksiku i Češkoj) i staratelj je „Legata Milorada Pavića“, čiji je osnivač Skupština grada Beograda.