Na Harvardu uklonili povez od ljudske kože sa knjige iz svoje kolekcije koja se tamo nalazi od 1934. godine

U junu 2014. godine biblioteka Hoton koja se nalazi u sklopu Univerziteta Harvard postavila je objavu na blogu pod naslovom Caveat Lecter („Čuvajte se Lektera“), u kojoj saopštava „dobru vest za ljubitelje antropodermičkog knjigovezništva, bibliomanijake i kanibale“. Povod za to bila je analiza jedne knjige iz kolekcije same biblioteke, za koju se dugo govorilo da je uvezana u ljudsku kožu – a priča se da je uzimanje ove knjige u ruke nekada služilo kao obred inicijacije za studente koji su tamo radili – zaista „nesumnjivo jeste uvezana u ljudsku kožu“. A šta sve može da se desi za deset godina: objava na blogu je obrisana, a sama knjiga povučena iz opticaja da bi se uklonio danas veoma problematičan povez.

„Harvardska biblioteka uklonila je povez od ljudske kože sa primerka knjige Arsena Usea Des destinées de l'âme (Sudbine duše) koja je napisana 1880-ih“, stoji u saopštenju punom kajanja i izvinjenja koje je univerzitet objavio. „Prvi vlasnik knjige, francuski lekar i bibliofil dr Ludovik Bulan (1839–1933), uvezao je ovu knjigu u kožu koju je bez dozvole uzeo sa tela preminule pacijentkinje u bolnici u kojoj je radio.“ Knjiga je u biblioteci od 1934. godine, a kolekciji ju je priključio Džon B. Stetson mlađi, „američki diplomata, biznismen i harvardski alumni“ (a takođe i naslednik imovine koja je stečena zahvaljujući istoimenom šeširu).

„Bulan je znao da je Use napisao knjigu dok je bio u žalosti zbog smrti svoje supruge“, piše Majk Džej u časopisu New York Review of Books. Pored toga „smatrao je da je ovo bio prikladan povez za nju – ’knjigu o ljudskoj duši koja zaslužuje da bude zaogrnuta ljudskom kožom’“. On je takođe „uneo i belešku u kojoj se navodi da je ’ova knjiga uvezana u pergament od ljudske kože na kojem nije utisnut nijedan ornament kako bi se sačuvala njegova elegancija’.“

Ovaj primerak dela Des destinées de l'âme nije jedina knjiga za koju se govorilo – ili za koju je, zahvaljujući tehnologiji peptidnih masenih otisaka prstiju (PMF) koja je razvijena u poslednjoj deceniji, potvrđeno – da je uvezana u ljudsku kožu. „Najstariji poznati primerci su tri Biblije iz trinaestog veka koje se čuvaju u Nacionalnoj biblioteci Francuske“, napisale su Dženifer Šusler i Džulija Džejkobs za New York Times.

Majkl Džej takođe pominje živopisan primerak „francuskog izdanja ’Zlatnog skarabeja’ Edgara Alana Poa iz 1892. godine, koji je ukrašen amblemom lobanje i uvezan u pravu ljudsku kožu: Poe en peau humaine“. Šuslerova i Džejkobsova napominju da najveći broj knjiga uvezanih u ljudsku kožu „potiče iz viktorijanskog doba, vrhuncu pravljenja anatomskih kolekcija, kada su lekari ponekad davali da se medicinski traktati i drugi tekstovi uvežu u kožu pacijenata ili leševa“.

Sada kada se ovakva praksa smatra ne samo duboko uznemirujućom nego i zvanično neprihvatljivom (da upotrebimo izraz koji je jako moderan u poslednje vreme), ostaje na ljubiteljima antropodermičkog knjigovezništva da odluče da li će predmete iz svojih kolekcija staviti na PMF test – ili zadržati poneku mračnu tajnu u svetu kolekcionarstva antikviteta.

Autor: Kolin Maršal
Izvor: openculture.com
Prevod: Kristijan Vekonj