Laguna - Bukmarker - Mladen Stevanović i Marko Krstić održali književno veče u Podgorici - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Mladen Stevanović i Marko Krstić održali književno veče u Podgorici

Književnici mlađe generacije iz Beograda Mladen Stevanović i Marko Krstić prvi put su se predstavili podgoričkoj čitalačkoj publici preksinoć u Narodnoj biblioteci u Podgorici. Veče koje je vodio književni kritičar Vlatko Simunović, bilo je posvećeno njihovim novim naslovima, Krstićevom romanu „Mundo Libre” i Stevanovićevom „Hipokratova deca”, koji su na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu pobrale pohvale i kritike i publike.



Krstić je svoj treći roman „Mundo Libre” posvetio revolucionaru Če Gevari i njegovim poslednjim danima. On je kazao da je osjećao potrebu da piše o velikom revolucionalu da bi objasnio da Gevara nije modni simbol i ukras za majice, već istinski vođa revolucije, koji je žrtvovao svoj lagodni građanski život zarad slobode drugih.

„Če nije moda. Međutim, ključno pitanje danas nije život Gevare već šta smo mi u stanju da učinimo za slobodu. Sloboda je ključno pitanje 21. vijeka. Šta smo spremni da žrtvujemo, kao što je Če uradio, za ličnu i kolektivnu slobodu. On je bio spreman da da sve – život, porodicu, karijeru, svoju slobodu“, kazao je Krstić.



„Hipokratova deca” roman o krađi beba iz porodilišta tokom sedamdesetih I osamdesetih godina prošlog vijeka, iako je riječ o stvarnim događajima, nije dokumentaristički roman, objasnio je Stevanović. To je pogled na ove događaje iz ugla zločinca, doktora koji je krao djecu, istakao je autor, jer „ne bi bilo ništa novo da je napisao knjigu iz ugla žrtvi”.

„Korupcija, pravda, ljudska nezasitost vanvremenske su teme koje nisu bile nikad aktuelnije nego danas. Pokušao sam da rasvijetlim ovu priču iz ugla zločinca. U svakom od nas živi zločinac i ako nismo pažljivi može se i nama desiti, kao i doktoru iz ove priče“, istakao je Stevanović objašnjavajući čime je bio inspirisan da napiše roman „Hipokratova deca”.

„Če Gevara je bio od onih ljudi koji menjaju istoriju čovečanstva, poput Isusa, Đordana Bruna, Aristotela.
– To su ljudi koji su iskoračili i svojim idejama i nadama uticali na svijest ljudi. Nama danas nedostaje upravo ta vera, pa su nam svi pokušaji da primenimo nešto bezuspešni“, poručio je Krstić.

Autor: S.Ć.
Izvor: dan.co.me


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.