Laguna - Bukmarker - Mirjana Bobić Mojsilović priredila nezaboravno veče za čitaoce [video] - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Mirjana Bobić Mojsilović priredila nezaboravno veče za čitaoce [video]

U četvrtak 7. aprila u knjižari Delfi SKC održana je promocija novog izdanja prve knjige Mirjane Bobić Mojsilović „Baba, nemoj ništa da me pitaš“ koje je dopunjeno sa devet novih priča.


 
Da je Mira prava književna zvezda, potvrdila je prepuna Delfi knjižara SKC, a autorka se dala svim srcem i iskreno delila utiske sa čitaocima o svojoj prvoj knjizi ali i o životu: „Ova knjiga mi je promenila život, ali toga uopšte nisam bila svesna pre 25 godina“.


 
Knjiga „Baba, nemoj ništa da me pitaš“ pokazuje da ljubav ima mnoga lica: „Ljubav je uvek pozorišna predstava. Možete isti komad igrati na milion načina; imate različite žanrove i različite likove. Kada sam 1997. godine objavila ove priče, tada je bilo nezamislivo da neko napiše priče i da ih potpiše kao ljubavne. Ljubav je bila proterana iz naše literature; bila je dozvoljena ljubav prema majci, sestri i otadžbini. Sve ostalo je smatrano tzv. ženskom nižerazrednom literaturom. Ja sam kao nekada u novinarstvu i u svom životu želela da srušim predrasude: prema ženi piscu i prema ljubavi kao temi u literaturi. U mnogo čemu sam bila pionir i na to sam ponosna. Posle uspeha mojih romana mnogi muškarci su počeli da pišu o ljubavi“, navela je Mirjana Bobić Mojsilović.
 
„Pišući ovu knjigu, učila sam o pisanju, izdavaštvu, tržištu, o sebi. I nakon tri godine objavila prvi roman. Ali kada sam nakon 25 godina čitala svoju knjigu, ’cepala’ sam se od smeha. Bila sam mnogo duhovita jer nisam imala nikakva ograničenja spram bilo čega. Pre svega spram sebe. Ima nostalgičnih priča i mnogo tužnih, a poslednjih devet su ozbiljnije.“
 
Književnica smatra da možemo da prepoznamo pravo lice ljubavi sve dok smo kreativni: „Kreativni smo dok se zaljubljujemo. Zaljubljivanje je, zapravo, pisanje priče. Kad se zaljubljujemo, mi pravimo taj lik, kreiramo ga i ’šminkamo’. A kad se odljubljujemo, dekomponujemo taj lik, uništavamo ga, ne samo da mu skidamo ono što smo mu dodali nego i ono sa čime je ’mučenik’ došao. Ljubav je prvo neverovatno kreativno iskustvo. Zato svi letimo. Inspiracija je kao zaljubljivanje. Kao kad vam se pokrene vrtlog u stomaku.“
 
„Kriza je nezaobilazni deo stvaranja“, kaže Mira. „To je pojava kad sumnjate u sebe i sopstvene izmišljotine. Onda nastupa vreme tuge, odbijanja, odlaska. Međutim, povratak je kao ponovno zaljubljivanje. To je najveća radost stvaranja.“
Na svim mestima ove zbirke priča već su se negde u prolazu nazirali junaci budućih romana Mirjane Bobić Mojsilović: „U mojim prvim pričama, između redova, pasusa, iza zareza i zagrada šunjali su se budući junaci mojih romana. Sve je povezano. Ništa nije nastalo samo od sebe i ni iz čega. Sve je u stvari, kao i uvek u životu, od početka bilo u meni.“
 
Pisac uvek piše iz svog iskustva, kaže Mirjana Bobić Mojsilović: „U piščevo iskustvo, kao i u bilo čije, ne ulazi samo faktografija našeg života, ulaze svi ljudi koje smo sreli, sve što smo ikada pomirisali, probali, gucnuli, videli, čuli, sve što je na nas ostavilo utisak – dobar ili loš. To pravi naš kosmos, iz koga nastaju naša dela i naš odnos prema životu, a moj odnos prema životu glasi da stvarnost nije dovoljna.
 
Nisam pisala te priče da bih postala bestseler pisac, a još manje da bih živela od svoje umetnosti. Hvala svim ovim stipsama, ljubomornima koje sam opisivala, usedelicama, predivnim ženama koje su srele jednom nekog u tramvaju i celog života maštale da ga sretnu ponovo. Hvala mojoj debeloj komšinici koja me je inspirisala da napišem priču ’Slatki život’ i hvala svim tim slučajnim prolaznicima, usputnim, šarmantnim, dirljivim, tužnim, zastrašujućim fragmentima koji su me okrznuli u celom mom životu, od čega su nastali ovi likovi.“
 
Život književnog lika ne prestaje kada pisac stavi tačku na svoje delo: „Oni su tvorevine duha i oni nastavljaju svoj život u etru. Nekad se bore za svoje književne sudbine i protiv volje pisca. Pisac je bog. Pisac je mali sujetni bog. Pisac stvara svet ili svetove, kao pravi bog – od jedne reči i odlučuje o njihovom životu. Ja volim da mi se junaci pokaju, da odmah dobijaju happy end. Bog više voli grešnike, kao što i pisac ne podnosi bezgrešne junake. Bezgrešni junak je smrt literature.“

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
 
Posegnite za knjigama Mirjane Bobić Mojsilović kad vam se učini da su dani tmurni, ili da je život težak, ili kad vam treba podsticaja i energije... Videćete, sve će se preokrenuti.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
d i zoranić dizgram uvek je vreme za promenu laguna knjige D. I. Zoranić – Dizgram: Uvek je vreme za promenu
19.12.2024.
Poruke ispisane jezikom duše, praćene ilustracijama sa važnim značenjem, nalaze se u knjizi „Sebi duguješ sve“ D. I. Zoranića, poznatijeg kao Dizgram. Te poruke su tu da nas inspirišu da lakše i lepše...
više
aleksandar tešić što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji laguna knjige Aleksandar Tešić: Što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji
19.12.2024.
Pisac i tvorac mnogobrojnih mitoloških i istorijskih romana Aleksandar Tešić slobodno se može proglasiti zaslužnim za postavljanje temelja srpske epske fantastike. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir Te...
više
o romanu katerinin osmeh ko je bila majka leonarda da vinčija  laguna knjige O romanu „Katerinin osmeh“: Ko je bila majka Leonarda da Vinčija?
19.12.2024.
Misterija koja intrigira i buni stručnjake vekovima jeste: ko je tačno bila majka Leonarda da Vinčija? O njoj se zna nekoliko činjenica. Zvala se Katerina, a negde oko 1451. godine je bila u ve...
više
prikaz romana dan majkla kaningema o gubitku mladosti i istrajnosti žudnje laguna knjige Prikaz romana „Dan“ Majkla Kaningema: O gubitku mladosti i istrajnosti žudnje
19.12.2024.
Jedini problem sa Majklom Kaningemom je što posle njega ne možete čitati dela običnih smrtnika. On je najelegantniji američki pisac! Elegancija, doduše, nije toliko na ceni u epohi u kojoj od „važn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.