Mirjana Bobić Mojsilović: Knjige svima popravljaju život

Novinar, kolumnista, slikar, TV autor, književnik, pozorišni pisac i reditelj, sve je to u jednoj ličnosti Mirjana Bobić Mojsilović, koja je najnoviji roman pisala pune četiri godine.

Romani Lagunine bestseler autorke Bobić Mojsilović čitaocima su uteha i nada, nude im smeh i suze, ljubav i sreću, naveli su iz tog izdavaštva i dodali da je to slučaj i sa novim romanom „Sazvežđe svitaca“, jedinstvenom pričom o iskupljenju i ljudima koje može spasti jedino ljubav.

„Počela sam da pišem novi roman u leto 2019. godine, a od tada je čovečanstvo doživelo pakao, otimanje slobode i pranje mozga, i to me je urnisalo, kao i mnoge ljude koji misle svojom glavom. Tada nisam bila ni svesna da sam u nekoj vrsti depresije, da na neki način gubim smisao. Sa druge strane, tragala sam za drugim istinama koje nisu zvanična verzija, jer nikada nisam verovala da CNN ili Svetski ekonomski forum mogu da budu moj novi Bog“, napomenula je Bobić Mojsilović, i dodala da ju je to traganje „vodilo i suočilo sa užasom i satanizmom ovog vrlog novog sveta“, a istovremeno joj je otelo radost.

Ona je istakla da postoje normalne krize koje se dešavaju piscima i umetnicima dok stvaraju svoje delo. Umeju tada, kako napominje, da odbijaju svoju kreativnost, da pomišljaju da to što rade nije dovoljno dobro i da ne treba da nastave. Ističe da je taj period kod nje trajao veoma dugo. Pokušavala je da pronađe snage za pisanje knjige, i tri godine se, kako kaže, „mučila“ da se vrati romanu. Prilazila je rukopisu gotovo bez duše, pokušavala da nastavi, mada joj je delovalo da neće biti efekta.

„Onda mi se desio jedan istinski, stvaran događaj, gde mi se javio neko odozgo, o čemu sve piše u knjizi. Bila sam u velikoj krizi razmišljajući kako da se ophodim prema mojim junacima, običnim usamljenim ljudima koji liče na nas. Oni nemaju svest o tome da su usamljeni. Sve njih spaja jedan bizaran slučaj: čovek za koga mislimo da ne vredi ništa, da je na margini. Takođe, spaja ih i ta moja ideja da čovek ne može da pronađe svetlost u tami ukoliko ne pogleda u nebo ili u svoje srce“, analizirala je autorka junake i težište romana „Sazvežđe svitaca“.

Čuveni britanski pisac Vilijam Tekeri (1811–1863), tvorac antologijskog romana „Vašar taštine“, govorio je da se „nalazimo u takvom svetu u kome svi žude za onim što ne vredi imati“, i upravo su takvi junaci novog romana Mirjane Bobić Mojsilović, kako je ona sama približila.

Životne priče šestoro junaka ovog romana biće isprepletane i zauvek će se promeniti za sudbinska 72 sata. Primorani da pogledaju životu u oči, moraće ili da ga prigrle ili da zauvek ostanu osujećeni u svojim težnjama. Bestseler autorka se na kraju pisanja romana posle pune četiri godine stvaranja, osetila kao da je plesala sa svim svojim junacima.

„Uvek imam osećaj da moji likovi nastavljaju da žive kao posebna bića, entiteti, i kada stavim tačku, završim svaku knjigu. Inače dok pišem, ja čujem njihove glasove, osećam kako ko hoda ili miriše, jednostavno imam slike u glavi“, opisala je književnica.

Zvanična promocija romana zakazana je za 27. april u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, gde će osim nje govoriti i pisac Vladimir Kecmanović.

Bobić Mojsilović kaže da se njeno novo delo bavi „usamljenim ljudima koji vode živote nalik našim“. Pisala je o tome da „nemamo svest da trošimo život baveći se egom, slavom, novcem, potrebom da nam se aplaudira, da se drugima dopadnemo, da se iskažemo na Instagramu, i svim tim ‘satanskim stihovima’ savremene civilizacije, koji su nam predstavljeni kao ‘satenski’“. Književnica navodi da danas kao da „živimo u ‘Matriksu’“, tom čuvenom SF serijalu i da nam je „život jedna virtuelna promenada na društvenim mrežama“. Napominje da je „broj aplauza na postovima važniji od svega drugog na svetu“ i, takođe, da je „važnije danas da se gleda u telefon, nego u čoveka“, a zapanjena je idejom da danas ljudi sede za stolom i ne pričaju.



Delo „Sazvežđe svitaca“ je zbirka melanholije, nade i burnih osećanja, koja će zagrliti čvrsto čitaoce i neće ih puštati dok im ne izmami suzu, nostalgiju, tugu, širok osmeh i uzdah olakšanja, stoji u opisu romana.

Bobić Mojsilović je nedavno zvanično povodom izlaska romana izjavila da joj nikada nije bilo teže nego dok je pisala „Sazvežđe svitaca“.

„Nikada duže nisam pisala roman, skoro četiri godine. Nikada se više nisam borila sa sopstvenim junacima, i slabostima. Moji junaci se nikada više nisu borili za svoje sudbine, i nikada se više nisu opirali mojim prvobitnim idejama. Nikada mi nijedna priča nije tako neumoljivo dahtala za vrat kao ova, o ljudima koji su, isto kao i ja i isto kao i većina ljudi danas, zarobljenici vlastitih samoća, raspolućeni između slike o sebi i onog što u stvari jesu. Ovo je priča o izgubljenom i nađenom, o zauvek propuštenom i onom što i dalje može da se dosegne. O običnim malim životima koji svetlucaju kao svici, samo kad je mrak gust kao mast“, izjavila je autorka.

Utisci o njenom novom romanu su da je ovo delo nešto sasvim drugačije od njenog prethodnog opusa, i ona misli da je to moguće, što smatra da je već pitanje životne i umetničke zrelosti.

Opet, kako kaže, trudila se da joj nijedna knjiga nikada ne liči na drugu, da se sve razlikuju. U svom bogatom opusu knjiga, koje objavljuje već 25 godina, nalaze se „Baba nemoj ništa da me pitaš“ (1997), „Suze su O.K.“ (1999), „Dnevnik srpske domaćice“ (2000), „Happy End“ (2002), „Majke mi, bajka“ (2003), „Imitacija života“ (2004), „Ono sve što znaš o meni“ (2005), „Tvoj sam“ (2006), „Srce moje“ (2007), „Azbuka mog života“ (2008), „Glad“ (2009), „Gospodin pogrešni“ (2010), „Antidepresiv“ (2011), „Traži me“ (2012), „Tvoj anđeo čuvar“ (2016).

Spisateljica smatra da ljudi danas zapravo imaju samo ono što misle da imaju, ili osećaju, ali „ako ništa ne osećamo, i suočeni smo sa unutrašnjom prazninom, mi možemo da imamo sva blaga ovog sveta, a u stvari nemamo ništa. Zato je duhovno bogatstvo nemerljivo, i to niko ne može da nam oduzme. Između ostalog, o tome je ova moja knjiga“, objasnila je autorka.

Ona je ocenila da se u njenom romanu spasavaju likovi koji uhvate svog bližnjeg za ruku, a da će propasti oni koji su zaljubljeni u sebe, i „zato su nesposobni da imaju nekoga, za ideju drugoga, a to je ideja hrišćanstva, islama, velikih monoteističkih religija“.

Bobić Mojsilović je ukazala na zanimljivu okolnost da je jedan od junaka u njenom delu – dobar, i da baš on čita knjige, te da su njena dela i vezana za ljubav prema knjigama.

Za književnicu i novinarku, danas je čuveni „selfi“ pojam „gde si sam si svoj objekat i subjekat“.

„Ranije ti je uvek bio potreban neko drugi za slikanje, fotografisanje, ali onda je nastao taj paradoks zvani ‘selfi’“, ocenila je spisateljica i okrenula se drugim „fenomenima“. Tako je, prema njenim rečima, društvena mreža Tviter prava „gladijatorska arena, gde su svi i lavovi i robovi“. Inače, kako kaže, „te društvene mreže su travestija, pogotovo Instagram, slavljenje laži, suprotno od slave istine“, što je po njoj pogubno da se bilo šta udaljava od pravih vrednosti.

„Mreže danas otuđuju čoveka od čoveka. Važni su lajkovi, klikovi, mora se biti najčitaniji, najgledaniji na TikToku ili Jutjub kanalima. Dešava nam se totalni sunovrat, promocija nasilja prema ženama na televiziji,što je nekažnjivo, čime sam šokirana. Ističe primitivizam na televizijskim programima prepunim prostitucije, agresije, nevaspitanja, neobrazovanja. Zapanjena sam da su to najgledanije emisije, koje gledaju deca u razvoju od svojih 12 godina“, oštro je kritikovala današnju sliku medija, subkulturu, nus pojave.

Ona smatra da su društvene mreže napravljene da „maltretiraju sve one koji misle svojom glavom“, tako se desilo da leži u zatvoru jedan Džulijan Asanž, sa svojim projektom raskrinkavanja „Vikiliks“. Kako kaže, prognan je Edvard Snouden, o čemu su snimani i američki filmovi.

„Čovek mora da se vrati moralnim vrednostima, a jedna od njih je da treba da se bori za svoj glas. Koliko god mi imali primedbi na komunizam u staroj Jugoslaviji, ipak smo tada rasli sa idejom da je časno imati svoje mišljenje. Da treba da se borimo za njega, ako treba i da platimo neku cenu. Danas onaj ko se suprotstavi, njega će da prebiju na ulici ili izvređaju na društvenim mrežama. Zalepiće mu etiketu da je klerofašista, nacista. Da smo mi sada u ratu, rekla bih da se on vodi danas između dobra i zla, ili svetlosti i tame“, ocenila je Bobić Mojsilović.

Svestrana umetnica kaže da joj se čini da je u Rusiji za vreme Josifa Staljina bilo više slobode nego danas kada se pogleda sva ta politička korektnost koja mora da se ispoštuje kao ultimativni oblik ponašanja.

Autorka se vratila na svoj roman „Sazvežđe svitaca“, i objasnila naslov knjige: „Svi smo mi svici, koji zasijamo kada se sretnemo jedni sa drugima, te je moguće da u tim našim malim interakcijama budemo i neko sazvežđe“. Ona kaže da treba da „imamo u svesti da ljudski život ipak traje kratko, samim tim od njega je potrebno nešto da stvorimo“.

Kako se poetski izrazila, napolju je sunce, cveta maslačak, stiglo je proleće, divno vreme, boje umeju da poprave život, „odjednom su svi ljudi puni energije, smeju se, raspoloženje je na visokom nivou, svi žele na sport, te je sve lakše u životu“.

„Knjige svima popravljaju život. Svi ljudi koji čitaju knjige definitivno imaju bolje živote nego oni koji ih ne čitaju. Moj junak Kiza u novom romanu putovao je zahvaljujući knjigama. Nikada nije video more, ali može da oseti miris mora. Znači, to su knjige, to su svetovi, to su – ideje. Čovek je pre svega – duhovno biće, i to je suština. Mi kada čitamo knjigu, razgovaramo sa piscem i njegovim junacima, ali i sa samim sobom“, sigurna je autorka, poznata i kao autor pozorišnih komada kao što su „Suze su O.K.“, „Poslednja šansa“, „Svlačenje“ i drugi.

„Svi ljudi koji čitaju knjige su potencijalni pisci. Bez obzira da li će to da materijalizuju u nekom tekstu ili će to živeti. I moj junak Kiza je neki pisac. Čak su posvete na knjigama literatura za sebe, čitav jedan život stane u tih nekoliko redova“, opisala je svoj stav umetnica.

Ipak, postoji i neko ko „ocenjuje“ njen rad, dela, stvaralaštvo.

„Moja ćerka je moj najstroži kritičar i rekla je da je ovo moj daleko najbolji roman. Nadam se da će čitaoci uživati u njemu. Ovo svakako nije roman koji može da se pročita za jedno popodne. Mislim da će čitaoci biti sa njim nekoliko dana i da će mu se vraćati“, kaže iskreno pisac „Sazvežđa svitaca“.

Kako je pisac i novinar, nekada je teško odvojiti dve profesije, tako da je podsetila da su novinari bili veliki književnici Horhe Luis Borhes, Gabrijel Garsija Markes i Ernest Hemingvej.

„Jednom novinar, uvek novinar, odnosno novinarstvo te nauči nešto veoma važno, a to je značaj redosleda kojim izlažeš neku ideju, govorim sada o stilu, a drugo vrlo bitno, nauči te naslovu. Uvek sam se šalila da sam doktor za naslove, i tačno je, uvek imam fenomenalne naslove koje svi pamte. Onda sam se u novom delu poigrala sa naslovima poglavlja, negde su to citati iz knjiga ili filmova“, ukazala je autorka na naslove poglavlja svog novog dela, za koje je dobila komentare da su veoma efektni.

Dvanaest njenih romana objavljeno je u Francuskoj, Italiji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Autorka je nekoliko samostalnih izložbi slika i jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Beogradu. Takođe, bila je jedan od scenarista i autora domaće telenovele „Tajna vinove loze“ (2021) od preko 70 epizoda. Od novih projekata, Bobić Mojsilović je istakla njen dokumentarni film „Momo od A do Š“ o piscu i slikaru Momi Kaporu, koji je početkom aprila premijerno prikazan na RTS-u. Bila je kompletan autor – scenarista, reditelj, glas iz offa – narator.

Dobila je ponudu od Zadužbine Momo Kapor i Skupštine grada Beograda da napravi autorski film o velikom umetniku, znala je da neće realizovati neki klasični dokumentarac gde će desetak javnih ličnosti pričati o Momi, a zapravo će pričati o sebi, to nije želela da se desi.

„Dugo sam mozgala kako bi film izgledao, onda sam mnogo vremena provela i kopala po dokumentaciji, i na kraju sam shvatila da to mora da bude moje autorsko delo koje će da ima moj pečat. Tako sam došla na ideju da to bude ‘Momo od A do Š’, po uzoru na moje knjige ‘Azbuka mog života’ i ‘Muška azbuka’, na čijem je je predlošku snimljena i igrana TV serija“, ona je ovako približila ideju i koncept svog projekta.

Dakle, želela je da to bude azbuka Mominog života koju ona priča na svoj način, citirajući isključivo Momu Kapora iz njegovih knjiga i intervjua.

„Tako sam napravila jedan zaokruženi umetnički projekat i dobila mnogo komplimenata na film od najrazličitijih ljudi. Neki su i plakali. Nisam nijednu važnu temu preskočila iz njegovog života. Sve je ispisano njegovim rečima i nisam htela da budem neko ko ima komentar, kao da je Momo sve vreme živ, a u stvari i jeste, njegov duh živi večno“, istakla je Mirjana, koja je nekoliko puta dobila nagradu „Zlatni bestseler“ i lauret je „Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

„Niko nije napravio o Kaporu film gde je na jednom mestu ceo njegov slikarski, književni i scenaristički opus, tu su sve njegove knjige i slike. Voleli ili ne voleli Momu Kapora, moramo priznati ono što ne može niko da porekne, da je taj čovek promenio izgled, lice, biće i krvnu grupu srpske literature“, zaključila je Mirjana Bobić Mojsilović.

Izvor: Tanjug
Foto: Vukica Mikača