Mermer i zvuci grada

Ivan Zlatković je pisac poučnih knjiga, direktor osnovne škole i pokretač kulture u Aranđelovcu. Rođen je 1962. godine, diplomirao je, specijalizirao i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu (na grupi za nauku o književnosti). Bio je profesor, bibliotekar, urednik časopisa „Znak“, „Raskovnik“, „1804“, rukovodilac Centra za kulturu. Objavio je: „Antologija narodnih pesama o Marku Kraljeviću“ (koautorska knjiga s Milanom Lukićem), „Epska biografija Marka Kraljevića“, pesnička zbirka „Šuma“, i romani „Povratak“ i „Sintetičari“ (Laguna).

Do osnovne škole u kojoj je Ivan Zlatković direktor, stižemo kroz crkveno dvorište – tuda je jedini ulaz. Eh, kakva je to simbolika! U Srbiji je tako išlo: prvo su postojale crkve, pa su crkve osnivale škole. Ova simbioza u Aranđelovcu podseća na tu klasičnu srpsku prosvetno-crkvenu matricu. Ivan je romanopisac i autor studija o Kraljeviću Marku, koje se koriste i u nastavi. Kao pravi prosvetitelj iz priča Milovana Glišića, nosi kulturu svog mesta. Pokazuje nam časopis „1804“, Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“, pa „Godišnjak“ Udruženja građana „Baština i budućnost“ – urednik je oba, kao i tribina u Etno kući. Putuje po šumadijskim i srpskim školama i drži predavanja o problemima u odrastanju. Uživa u otkrivanju i najmanjeg kulturnog traga Aranđelovca. Tu je knjiga Sretena Božića, iz obližnjeg sela Gornja Trešnjevica, koja je izdata u Australiji, gde se narečeni iselio i uzeo aboridžinsko ime Vongar.

„Moje učešće u kreiranju kulturne politike Aranđelovca predstavlja nastojanje da se aktivno deluje na poboljšanju duhovne svesti kod ljudi“, kaže Zlatković. „Svaki pomak u tom smislu predstavlja kulturološku svetkovinu za grad. Svako delanje je svojevrsna intelektualna institucija, a pisac je duhovno zavetovan da bude prometejska snaga sredine u kojoj živi i stvara“, priča zaljubljenik u Aranđelovac, u koji su se njegovi roditelji doselili kad je imao godinu dana.

Na ulazu u park Bukovičke banje, dočekuju neizrečene zagonetke Meštrovićeve Sfinge. Rađena je u kararskom mermeru, što je takođe zagonetno jer su ostale skultpure u parku od lokalnog, venčačkog, mermera. Ali sfinga ne bi bila to da nije zagonetka. Hotel „Staro zdanje“ je zatvoren. Ali zato hotel „Izvor“ sija. Iza hotela je akva-park. Secesijska zgrada u parku je otvorena i banjska voda može da se pije. Dositej Obradović je bio prvi zvanični gost banje, 1881. godine. Banja je bila dvorska. „Staro zdanje“ je zidano kao letnji dvor Obrenovića. Mihailo Obrenović je zasadio gigantski platan 1867. godine, po uzoru na topčiderski..

„Svom gradu dugujem poeziju“, ističe Ivan Zlatković, koji je odrastao ispod Obrenovićevog platana. „Magija detinjstva je u neraskidivoj vezi s gradom u kojem ste odrasli. Evo, i sada to metafizičko iskustvo odrastanja uz grad u kojem živim, čini osnov onoga što sam ja u književnosti“, zaključuje ovaj poslenik šumadijske kulture.

Tekst i foto: Nenad Novak Stefanović
Izvor: Politika (Sa piscem kroz grad)