Mehane i kafane starog Beograda – neke poznate, neke pod znakom pitanja

Dardaneli, Albanija, Takovo – kad se danas u Beogradu spomenu ovi nazivi, pre će biti da se misli na čuvene i odavno iščezle kafane nego na geografske pojmove, baš kao što su Moskva, Balkan i Bristol asocijacija na hotele koji i danas krase stari deo grada.

Ali to je samo vrh ledenog brega, jer kad se krene redom, spisak starih beogradskih kafana i hotela proteže se maltene unedogled, pa je zaista ozbiljan poduhvat sakupiti i na jednom mestu objaviti sve dostupne podatke o ugostiteljskim objektima ove vrste koji postoje ili su postojali na području beogradske varoši.

Stoga je knjiga „Mehane i kafane starog Beograda“ Vidoja Golubovića mnogo više od spiska i hronike, pa i od istorije, jer autor se osvrće na onaj deo povesti koji zvanična istoriografija uglavnom ne dotiče – mada je za jedan grad i te kako važan i taj segment prošlosti, tim pre što su mnoge gostionice bile svedoci događaja za koje se docnije pokazalo da su bili od krupnog istorijskog značaja, tako da ponekad nije preterano reći da kafane ipak jesu „najznačajnija srpska institucija“.

Kad bude spazio jedan veoma dugačak spisak, čitalac može pomisliti da u starom Beogradu pre stotinu i više godina nije ni bilo drugih objekata osim kafana i hotela (pogotovu ako se uzme u obzir da je Beograd tada i geografski i populaciono bio mnogo manji nego danas), ali treba znati da je autor obradio period od celog jednog stoleća, grubo gledano: od sredine XIX do sredine XX veka, a za to vreme jedne su se kafane otvarale dok su se druge zatvarale, neke su jedva opstale nekoliko godina, a neke su posle decenija i decenija uspešnog rada morale biti porušene zbog urbanog razvoja samog grada, dok ih je relativno mali broj opstao tokom celog perioda i preživeo drugu polovinu XX veka.

S obzirom na to da se autor nije zadržao samo na kafane i hotele iz dotičnog perioda, nego je izneo i sačuvane podatke o hanovima, konacima i karavan-sarajima iz vremena turske vlasti, to znači da je obuhvaćen period u rasponu od bezmalo četiri stoleća beogradskog ugostiteljstva.

I što je možda najbitnije, autor je knjizi dao naučni aspekat donevši precizne definicije onih pojmova koji se danas često uzimaju kao sinonimi, a nekada su imali svoja posebna i istančana značenja: od aščinice i imareta, preko krčme i mehane, do bifea i restorana.

Razume se da ovakva knjiga ne može proći bez propratnih fotografija, ali na njima nisu samo panorame najčuvenijih beogradskih kafana, nego su zabeleženi i portreti njihovih gostiju ili osoblja, a možda je najdirljivija ona slika koja je ovekovečena ispred kafane „Dardaneli“ uoči njenog zatvaranja i rušenja: gomila stalnih gostiju, poslednji put svi zajedno u omiljenoj kafani preko puta Narodnog pozorišta, svesni da će uskoro ne samo kafana nego i jedan period njihovog života otići u istoriju.

Na samom kraju, autor daje iscrpan spisak literature, iz kojeg se vidi koliki je obim konsultovanih publikacija, i to ne samo onih koje su i same posvećene beogradskim kafanama, nego i svih drugih u kojima se mogao pronaći bilo kakav trag o postojanju nekog ugostiteljskog objekta, makar to bio samo naziv, bez bilo kakvog drugog podatka. A kako su beogradske kafane dugo godina bile središte javnog i kulturnog života, otuda je sasvim očekivano što se spominju i u naučnim studijama o srpskim piscima, i u zapisima i memoarima kulturnih delatnika, i u pripovetkama i romanima, čak i u ratnim hronikama. Tako je knjiga Vidoja Golubovića zapravo jedna sinteza i kruna velikog istraživanja i sakupljanja mnogobrojnih informacija sa najrazličitijih strana, tako da je, za sada, u pitanju verovatno najznačajnija publikacija ove vrste, jer teško da će se drugde naći iscrpniji popis beogradskih gostionica u rasponu od osmanskih vremena do Drugog svetskog rata.

Pošto je nemoguće sačiniti spisak kafana na osnovu datuma kad su otvarane, tim pre što se za pojedine zna samo da su postojale a uopšte se ne zna u kom su tačno periodu radile, autor se stoga odlučio da čitaoce sa beogradskim kafanama upozna preko azbučnog redosleda, što opet nije bilo lako sprovesti kad se ima u vidu da pojedini nazivi postoje u više varijanti. Ipak, i takav redosled ima svoju posebnu draž, jer čitalac slobodno može zamisliti da su sve te kafane zaista postojale istovremeno, pa listajući ovu knjigu (koja i samim izgledom stranica podseća na dokument iz zaboravljenih arhiva), može pustiti mašti na volju i upustiti se u dugu šetnju starim Beogradom ne zaobilazeći nijednu kafanu, svejedno što su neke nestale već sredinom XIX, a neke osnovane tek u trećoj deceniji XX veka.

Nemoguće je u obilju beogradskih kafana zaobići „Kolarac“, koja je po potrebi bila i galerija, i bioskop, i središte brojnih institucija, pa samim tim i sastavni deo srpske kulture i javnog života krajem XIX veka; takođe su se i „Takovo“ i „Zlatna moruna“ zauvek upisale u istoriju, prva kao mesto zbora trgovačkih pomoćnika tokom martovskih protesta 1903, druga kao sastajalište budućih vidovdanskih atentatora 1914; igrom slučaja je i kafana „Kod zelenog venca“ obeležila razvoj Beograda, jer da nije postojala, nikad jedna gradska četvrt ne bi ponela takvo ime.

I kad bude naišao na misteriozni znak pitanja kod Saborne crkve, čitalac ni tu neće ostati uskraćen za detaljno objašnjenje o starim nazivima ove čuvene i još uvek postojeće kafane, pa i o onom spornom nazivu zahvaljujući kome danas ispred kafane stoji jedan interpunkcijski znak.

Nije, međutim, pod znakom pitanja samo ona kafana koja to ime nosi.

Nažalost, za mnoge beogradske gostionice ostali su samo sporadični pisani tragovi po starim arhivama, pa se ponekad postavlja pitanje jesu li te kafane uopšte postojale ili se možda u nekoj evidenciji potkrala greška da jedna kafana bude zabeležena sa dva ili više naziva.

Ipak, autor je u spisak uneo i nazive koji su danas kakvo-takvo ali jedino svedočanstvo da su u Beogradu postojale kafane sa dotičnim imenima, a možda će baš knjiga „Mehane i kafane starog Beograda“ biti podsticaj novim entuzijastima da se upuste u dublja istraživanja i pronađu još neke tragove i podatke o kafanama čije je postojanje, za sada, odista pod znakom pitanja.

Autor: Dušan Milijić