Mark Manson: „Radimo užasne stvari u vezama jer smo uplašeni ili povređeni“

Mark Manson je svoj brend stvorio govoto slučajno. U svojim dvadestim, inspirisan knjigom „Igra“ Nila Štrausa, počeo je da postavlja savete na PUA (pickup artist) forumima i za kratko vreme je postao popularan. Svoje delovanje je zatim usmerio na savete o vezama.



„Onlajn savetovanje je bilo nova, uzbudljiva stvar koja se dešavala na internetu“, rekao je Manson za Gardijan Australija. „Bio sam mlad, sam, i većina ljudi sa kojima sam radio bili su mladi i sami. Tek kada sam malo odrastao, a publika postala veća, moj rad se proširio na veze i brakove.“

Nakon pet godina provedenih na PUA forumima, Manson je 2010. godine – kada su ta mesta sve više imala reputaciju mizoginih, a neka čak i da podstiču nasilje nad ženama – javno istupio iz svega i samostalno objavio knjigu „Models: Attract Women Through Honesty“. Zatim se okrenuo uopštenijim životnim savetima za muškarce na sajtu Post Masculine.

Na pitanje šta je dovelo do promene, Manson je odgovoro: „U početku, dok sam pisao savete o vezama, nailazio sam na svakakve gluposti. Razgovarao sam sa momcima koji su pročitali 'Igru' i slične knjige, pa su izlazili, radili i govorili najgluplje moguće stvari. Konačno, u nekom trenutku mi je mnogo ljudi reklo: 'Moraš da napišeš protivotrov za 'Igru'!' I tako je došlo do moje prve knjige.“

Ali velika promena je došla tek 2013. godine kada je Manson shvatio da se ponavlja i ne kopa dovoljno duboko.

„Shvatio sam da se problemi u vezama ne dešavaju u vakuumu. Ne ulazite u vezu sa oženjenim čovekom tek tako; tu su problemi sa samopouzdanjem, sa identitetom, duboke nesigurnosti koje se prenose na druge delove vašeg života. Želeo sam da mnogo šire pišem o psihologiji i ličnom razvoju.“

Nastavio je: „Potpuno mi je jasno da ne možete nikome da pomognete ako ga osuđujete. Duboko verujem da u vezama radimo užasne stvari ne zato što smo zli ili pokvareni, već zbog toga što se plašimo ili smo povređeni.“

U tome vidi svoju ulogu – da pronikne u dubinu svega. Manson zaranja ispod površine, u mutnije vode vrednosti, granica i strahova. Kako sam kaže, ponekad se priče reše lako i posluže sa mašnicom, a nekada to nije slučaj.

Mansonova misija je da dođe do onih koje intimiziranje plaši, a ne pomaže im tradicionalni pristup samopomoći. Otuda i sklonost ka napadnim naslovima knjiga, poput „E, zabole me“. U godini kada je izašla, postala je gotovo najpopularniji asesoar koji je svako morao da ima. Zatim je prošle godine usledio nastavak pod imenom „Ma, sve je sje*ano“.

Manson dozvoljava i uvid u sopstveni život – u knjigama, intervjuima, kao i u nastupima uživo gde obično sedi na ivici bine ili prekrštenih nogu. Izbegava negovanje „guru izgleda“, za razliku od Rasela Brenda, i ne pušta bradu niti nosi pertle. Štraus je to definisao kao „šepurenje“, nošenje nečega upadljivog kako biste se izdvojili od drugih, a Manson se drži dalje od svega toga.

Zanimalo nas je kako uspeva da izbegne masovnu „transferenciju“ – frojdovski izraz kada neko projektuje svoja osećanja prema roditeljima na svog terapeuta.

„Ljudi imaju osećaj da me poznaju, kao da smo prijatelji, tako da mi nakon nastupa često predlažu da odemo na piće, pitaju me u kom sam hotelu odseo i da li želim da se družimo“, rekao je. „Jedna od stvari koje sam tokom karijere naučio jeste da upravljam odnosom sa svojom publikom i postavim granice. Zato jesam otvoren prema javnosti u smislu da govorim o svom životu, ali sam naučio koje granice ne treba da prelazim.“

Na samom kraju spomenuli smo neizbežnu činjenicu da prolazimo kroz globalnu tranziciju, vreme u kom moramo da prihvatimo i adaptiramo se. U knjizi „E, zabole me“, Manson je napisao da je sve pozitivno povezano sa nekom vrstom žrtve ili da ima svoju cenu. Ali, zar svi ne osećamo pritisak da nam je sada potrebno neko prosvetljenje koje će nam uzdrmati tlo pod nogama?

„Mislim da su prosvetljenja precenjena“, zaključio je. „Verujem da su najvažnije životne promene upravo nizovi sitnih, jednoprocentnih promena koje se sjedine tokom vremena. I onda, umesto da prepoznamo sve te sitne odluke koje su dovele do velike promene, jednostavno pogledamo unazad i izmislimo priču za sebe: 'O, da, kada je tata imao udes, sve se promenilo!' A to je veoma redak slučaj.“

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković