Laguna - Bukmarker - Mark Manson: Naša psihologija traži konflikte i probleme - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Mark Manson: Naša psihologija traži konflikte i probleme

Mentalno zdravlje, tehnologija, politika... sve to menja naš pogled na život, ciljeve i svet. Autor bestselera Mark Manson ima novu knjigu, „Sve je sje*ano“, samopomoć za ljude koji ne vole samopomoć.

Foto: Maria Midões licensed under CC BY 4.0

Zašto je sve sje*ano?

Pa, sve je sje*ano zato što je sve oduvek bilo sje*ano. Moj argument je da su ljudi problem: naša psihologija traži konflikte i probleme. Sa svetom je sve u redu.

Da li si mogao da napišeš ovu knjigu pre dve godine ili je ona odraz aktuelnog trenutka?

Prvo, statistike ukazuju na krizu mentalnog zdravlja čitave populacije, a naročito kod mladih ljudi. Drugo, ljudi su generalno pohisterisali.

Kada sam imao svetsku promotivnu turneju za knjigu „E, zabole me“, tokom 2017. i 2018. godine, primetio sam oba fenomena širom sveta, ne samo u SAD. Svako ko živi u SAD shvata da je javni diskurs otišao dođavola i da svi mrze jedni druge. Ali isto je svuda. Zaintrigiralo me je šta je to u tehnologiji 21. veka, samom životu 21. veka, što dovodi do toga.

Kada si počeo da ispituješ šta nije u redu, da li te je iznenadilo ili nateralo da promeniš mišljenje?

Očekivao sam da će mi istraživanja pokazati da su društvene mreže najveći krivac. A došao sam do zaključka da nisu – stvar je u nečemu mnogo običnijem.

Depresija i anksioznost nemaju veze sa društvenim mrežama, kao što mi to mislimo. Nije u pitanju samo vreme koje provodimo pred ekranom ili smartfonom. Došao sam do zaključka da to nije nužno do same tehnologije, već do načina na koji tehnologija iskrivljuje naše opažanje sveta i naše opažanje veze sa svetom.

Pišeš o samopomoći za ljude koji ne žele samopomoć. Kako se ti, kao autor, povezuješ sa ljudima koji misle da ne treba (ili ne žele) da čuju i nauče nešto od tebe?

Mislim da je ono što mnoge ljude odvraća od samopomoći idealistička samopomoć. Dugo sam pisao blog o psihologiji i vezama. Provodio sam mnogo vremena sprovodeći i analizirajući psihološka istraživanja. Jedan od prvih zaključaka koji mi se nametnuo jeste da su ljudi, generalno, sebični, ne umeju jasno da razmišljaju, veoma su samoživi i iracionalni. Tako da je moj cilj da napišem vrstu samopomoći koja se ne bazira na: „Hej, možeš sve da postigneš“, nego na: „Hej, hajde da pokušamo da ne budemo toliko užasni“. I mislim da to ljudima zvuči realističnije i iskrenije.

Šta čitaoci mogu da iskoriste iz tvoje knjige i počnu već danas da primenjuju u svom životu?

Postoje dve ključne stvari. Jedna je bolje razumevanje toga kako naše nade i opažanje sveta mogu lako da se iskrive i izopače. Takođe sam završio jakim argumentom da treba da budemo svesniji svojih obaveza i da biramo samoograničenja – da ograničimo ono čemu smo izloženi, u šta se upuštamo i sa kim se upuštamo.

Tokom većeg dela istorije, ljudima je bio cilj da više steknu, više postignu, više saznaju. U 21. veku, kada imamo pristup svemu, to kako ćemo da rastemo i unapređujemo sebe prvenstveno znači da treba da suzimo svoj fokus. Odnosno, treba pronaći nekoliko pouzdanih izvora informacija, ograničiti se na nekoliko veza i nekoliko ciljeva.



Pa, koja si to ograničenja postavio sebi?

Definitivno konzumiram mnogo manje medija ovih dana. Manje sam aktivan na društvenim mrežama. Manje putujem i cilj mi je da provodim vreme u užem krugu porodice ili prijatelja. Vodeći princip u mom životu tokom prethodnih nekoliko godina jeste kvalitet a ne kvantitet. Sve u našoj kulturi nas gura ka kvantitetu, ali kvantitet je veoma slaba zamena za smisao i zadovoljstvo koje proizilazi iz dobrih, kvalitetnih veza.

Jednom si otišao na petogodišnju ekspediciju. Da li ti je dilema o kvantitetu/kvalitetu sinula tokom te avanture?

Pri kraju sam počeo da primećujem da što sam više putovao, to sam više mesta želeo da posetim. Otišao bih u Hong Kong i ne bi mi bilo loše, ali onda bih na internetu video slike Hong Konga i pomislio da sam sve uradio pogrešno. Da treba da se vratim. Shvatio sam da mi je putovanje postalo prinuda, a da mi je cilj gomilanje iskustava.

To je suština onoga što nam se dešava u mnogim sferama života. Postoji prinudni nagon da se prikupi što više iskustva. Da se ide na više sastanaka, da se zaradi više novca, da se radi više stvari. I ta neprestana potraga za „više nečega“ samo vodi ka sve većim željama. Nikada ne dođete do tačke kada je dosta. Treba da odaberete trenutak i da kažete da to mora da je to, i da odustanete od potrage.

Šta sprečava ljude da ne govore samo da žele da budu bolji i uspešniji, već da to stvarno i rade?

Po mom mišljenju, uspeh se postiže kad smo opsesivno fokusirani na unapređenje u datom trenutku. Jedan od mojih argumenata u knjizi je da nada, u stvari, može da postane destruktivna u određenom kontekstu. Ako se previše nadamo nečemu, psihološki se odvajamo od toga i idealizujemo ga i mislimo da će da nam to promeniti život. A na mnogo načina to stvara više anksioznosti, otpora i frustracije.

Samo se fokusirajte. U čemu god želite da uspete samo ga radite bolje nego što ste to radili pre. Ne bavite se vizijama, onim „šta bi bilo kad bi bilo“ scenarijima: da sam osnovao tu firmu, i imao tu kuću, i poznavao te ljude, sve bi bilo sjajno. Zato što takve vizije više ograničavaju nego što omogućavaju.

Da li koristimo premalo psovki u svakodnevnom životu?

Ne nužno, ali mislim da ih preozbiljno shvatamo. To su samo reči.

Izvor: morningbrew.com
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana jedno đubre manje provokacija u ruhu trilera laguna knjige Prikaz romana „Jedno đubre manje“: Provokacija u ruhu trilera
03.12.2024.
„Jedno đubre manje“ treći je kriminalistički roman Đorđa Bajića koji objavljuje izdavačka kuća Laguna. Radnja se fokusira na lik beogradskog policijskog inspektora Nikole Limana, koji je već više od d...
više
prikaz knjige sveti rat za carigrad kost u grlu alahovom laguna knjige Prikaz knjige „Sveti rat za Carigrad“: Kost u grlu Alahovom
03.12.2024.
Kada je naša despina Mara sina svoje preminule drugarice iz sultanovog harema primila pod svoje okrilje, odgojila ga i kasnije mu kao turska sultanija pomogla da se po očevoj smrti domogne trona osman...
više
prikaz romana prva laž je najvažnija napeti triler o obmani i iskupljenju laguna knjige Prikaz romana „Prva laž je najvažnija“: Napeti triler o obmani i iskupljenju
03.12.2024.
„Prva laž je najvažnija“ je uzbudljiv triler u kome pratimo kako se Evi Porter probija kroz mrežu obmana, lažnih identiteta i opasnih tajni, sve vreme se trudeći da nadmudri svoje protivnike i zaštiti...
više
prikaz romana putujući bioskop gospodina saita jezičke začkoljice i neobični likovi laguna knjige Prikaz romana „Putujući bioskop gospodina Saita“: Jezičke začkoljice i neobični likovi
03.12.2024.
U debitantskom romanu Anete Bjeufelt „Kad ti život uvali nilskog konja“ posetili smo ostrvo Amager. U svom novom romanu autorka nas vodi u beli svet i donosi nam jednu sasvim drugačiju ljubavnu priču....
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.