VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Majčina ruka“ u „Republici“

U tek izašlom januarsko-februarskom dvobroju beogradske „Republike“, književni kritičar i glavni i odgovorni urednik tog časopisa Zlatoje Martinov objavio je opsežan tekst o romanu „Majčina ruka“ Igora Marojevića.

Romaneskno otkrivanje skrivenih delova naše istorije

Igor Marojević, „Majčina ruka“, Laguna, Beograd, 2011.

Najnoviji roman Igora Marojevića „Majčina ruka“ po poetičkom rukopisu i tematskom okviru sasvim je na tragu njegovih prethodnih romana „Žega“ i „Šnit“. Šta je zajedničko ovim romanima? Prikazujući „Žegu“ pre nekoliko godina, rekli smo sledeće: “Dva su ključna motiva ovog romana: istorija i (plućna) bolest. Oni su u uzajamnoj vezi, prelamaju se kroz dijahroni tok fabule, pa se u jednom momentu istorija čini kao bolest sama, a u drugom, pak, bolest kao izvrsna metafora naših nacionalnih padova i neshvatanja istorijskog trenutka.” Ta ocena važi i za najnoviji Marojevićev roman. I ovde imamo dve velike metafore: (plućnu) bolest s jedne, i istoriju s druge strane. Ovoga puta svoj odnos prema istorijskim zbivanjima, autor je književno problematizovao kroz neverovatnu upornost šesnaestogodišnjeg mladića iz kolonističke porodice da otkrije veliku tajnu koja ga muči i o kojoj svi u njegovoj bližoj i daljoj sredini ćute. Vezu između istorije i bolesti vidimo pre svega u nimalo slučajnoj činjenici da se bolest mladića, inače glavnog junaka i naratora pogoršava ili poboljšava upravno srazmerno sa njegovim pokušajima da otkrije istinu (istorijsku), o vlasnicima kuće u kojoj živi njegova tetka i ostali članovi njene porodice, kao i o njihovoj sudbini. O kakvoj je istorijskoj tajni reč?

Naime, posle zemljotresa u Crnoj Gori (1979) gde je nakon razvoda roditelja kraće vreme živeo sa majkom, glavni junak, učenik dugog razreda gimnazije, vraća se u Novi Vrbas i nastanjuje u kući svoje tetke, dok majka, profesorka engleskog jezika ostaje u Crnoj Gori zbog posla u školi i zbog adaptiranja zemljotresom oštećenog stana. Sasvim slučajno, kako to obično u životu biva, u kući pronalazi razne tragove prethodnih vlasnika imeđu ostalih i ugravirani natpis na limenoj pločici kamina na nemačkom jeziku ( Bitte keine Abfalle in den Kamin werfen – Molimo ne bacajte otpatke u kamin) o kojima – tragovima i prethodnim vlasnicima - niko od ukućana ne želi da govori. To zbunjuje mladića i on otvoreno pita ukućane pa čak svoju majku kad ga je jednom prilikom posetila: Zar kamin ne drže samo imućni ljudi? Mora da su bivši vlasnici bili bogati i školovani? Zid ćutanja, međutim , baš kao i neubedljivi odgovori povećavaju dečakove sumnje i on pomno počinje da uči nemački jezik tim pre što u njegovom razredu u gimnaziji postoji i jedna plavokosa devojka po imenu Herta Šleser koja ga dvojako interesuje: kao moguća partnerka u njegovoj adolescentskoj mašti o “konačnom gubljenju nevinosti” i kao podučivačica nemačkom jeziku koji mu ne ide baš najbolje. Oba interesa će uspeti da ostvari ali i da se u međuvremenu zaljubi u Hertinu dvadeset godina stariju sestru Sonju. Kroz taj ljubavni trougao mladić će vremenom, zahvaljujući ličnom istraživanju koje neće proteći bez problema raznih vrsta (pa i pogoršanja njegove plućne bolesti), saznati da su upravo dve sestre Nemice odnosno njihov stradali otac, bili vlasnici kuće u kojoj je sa tetkom živeo. Razočarano će spoznati i činjenicu da u ovoj zemlji postoje brojni skriveni, zatamnjeni delovi istorije koji tek čekaju na demistifikaciju. U ovom, pak, slučaju bila je reč o osvetničkom progonu nemačke nacionalne zajednice u periodu nakon Drugog svetskog rata. Klupko tajne se lagano odmotava i mladić saznaje strašne stvari o logorima koji postoje pune četiri godine (1944-48) u koje su smeštani naši nemački sugrađani uglavnom civili, mahom nevini ljudi, starci, žene i deca jer su pravi krivci odavno izbegli. Nova vlast je opustele, a bogate nemačke kuće naseljavala življem iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, i to poglavito porodice prvoboraca i proletera, privrženika i pristalica nove vlasti. Takođe su dobili i nemačka imanja, plodne oranice koje je valjalo obrađivati. Budući iz pasivnih krajeva, iz pukog krša, nenaviknuti na nove prirodne i radne uslove, kolonisti su se suočili sa ogromnim problemima. Mnogi od njih će se vratiti u svoju postojbinu ne mogavši da izdrže uslove života i rada u ravnici. Dobar deo će ostati, ali većina će se teško integrisati u novo okruženje.

Progon Podunavskih Švaba bila je tabuisana istorijska tema i tek sredinom i krajem devedesetih godina o njoj će početi da se otvorenije govori premda ne bez opreza pa i straha od eventualnih posledica. I danas ta tema ima u javnom diskursu Srbije negativne političke konotacije, pa se njena problematizacija neretko marginalizuje. Marojevićev roman je, između ostalog, i književni doprinos procesu detabuizacije te istorijske teme.

Iz svega rečenog, jasno proizlazi da je polazna tačka Marojevićeve estetike zapravo oslonjenost na tradiciju psiholoških romana i na tesnu povezanost sa skrivenim delovima istorije koje valja demistifikovati . I na “višak istorije” koji kod ljudi i naroda produkuje bolest zavisnosti.

Stoga roman ima univerzalnu poruku, fabula se mogla odigravati na bilo kom delu zemljinog šara i biti pisana na ma kom jeziku. Tema romana - iako je za naše prilike važna – mogla bi biti i puki dekor na romanesknoj građevini. Jer roman je izvrsno strukturisan. Likovi su sjajno obrađeni, reljefno je psihologizovan odnos glavnog junaka prema majci kao i njegova putena čežnja usmerena ka starijim ženama ( primer dečakovog seksualnog maštanja o tridesetosmogodišnjoj Nemici Sonji, Hertinoj sestri). Takodje , premda u nešto manjoj meri deskribovan je i odnos prema rano preminulom ocu – koga po sopstvenom priznanju nije baš voleo jer ga je tukao, ali koji mu u mnogim trenucima nedostaje kao potencijalna zaštita od grubosti okoline.

Iako duboko ozleđen ranim gubitkom oca i dugim odsustvom majke, glavni junak je možda upravo zbog toga postao emocionalno zreliji i saznajno aktivniji, pronicljiviji i radoznaliji. Kratkotrajna seksualna veza (zapravo njegovo prvo seksualno iskustvo) sa vršnjakinjom Hertom i pokušaj osvajanja naklonosti njene znatno starije sestre, doneli su mu pored dodatnog duševnog uznemirenja i izvesnu dozu muške ponositosti i odvažnosti.

Potrebno je na kraju nešto reći i o autorovom načinu građenja romanesknog tkiva. Naime, naratorova monološka ispovest objedinjuje dijaloške rasprave suprotstavljenih stanovišta u romanu. Njegovi naporedni komentari oblikuju dijalošku scenu, svode učinke razgovora među starijima u okviru porodice i van nje, senče ih nekad setom ali često i ironijom . Poseban nanos ironije nalazimo u opširnom pasažu o grudobolnicima u porodici, kada lekar, i sam kolonista, skoro ponosno objašnjava obolelom glavnom junaku kako „mi iz Stare Hercegovine nismo badava poznati kao retko nadaren svet i vrhunski plućni bolesnici, naročito kad smo na strani.“ Dakle, osim upečatljivog evociranja i promišljanja naratorove sete, odnosno sem univerzalno usmerenih refleksija o razlozima čovekovog činjenja zla, ovaj roman poseduje i jedan veoma ekspresivan ironijski sloj. To je takođe karakteristika Marojevićeve poetike.

Ono što je primetno u njegovom književnom postupku jeste poetička dehermetizacija koja će svakako povećati receptivnu prohodnost ovoga romana. Motivsko- tematski i metaforički okviri prethodna dva Marojevićeva romana („Žega“ i „Šnit“) kako smo na samom početku ovoga prikaza istakli, ukazuju na jasnu vezu sa romanom „Majčina ruka“ i stiče se utisak da bi u budućim „sabranim delima“ ovoga pisca ova tri romana mogla činiti svojevrsnu trilogiju, na primer pod naslovom Bolest zvana istorija ili već nekako slično. Vitalna intelektualna snaga, jezičko-stilska punoća i sjajne književne metafore koje odlikuju prozu Igora Marojevića učinile su da on već danas zauzme visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.

Autor: Zlatoje Martinov
Izvor: Republika
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
helen rapaport govori o romanovima laguna knjige Helen Rapaport govori o Romanovima
19.11.2019.
Helen Rapaport je istoričarka i autorka knjiga o revolucionarnom periodu u Rusiji od kojih se tri bave porodicom Romanov. Poslednja, „Trka za spasenje Romanova“, istražuje sve mogućnosti i propale pok...
više
prikaz knjige etgara kereta iznenada neko pokuca na vrata priče s duplim dnom laguna knjige Prikaz knjige Etgara Kereta „Iznenada neko pokuca na vrata“ – Priče s duplim dnom
19.11.2019.
Knjige Etgara Kereta (1967) se u Izraelu najviše kradu po knjižarama i najčitanije su u zatvorima, a osim ova dva riplijevski zanimljiva biografska podatka, navodimo, u maniru rubrike „Verovali ili ne...
više
 bog ljudska istorija istorija ljudskog verovanja laguna knjige „Bog – ljudska istorija“– istorija ljudskog verovanja
19.11.2019.
Knjiga Reze Aslana „Bog – ljudska istorija“ namenjena je čitaocu koji želi da nađe odgovore na neka bitna pitanja čovekove duhovnosti i da sazna kako je tokom više od 100.000 godina ljudski rod tragao...
više
prikaz knjige biblija sam svoj jevanđelista laguna knjige Prikaz knjige „Biblija“ – Sam svoj jevanđelista
19.11.2019.
Ono što bi kod nekoga drugog postalo galimatijas u kojem je nemoguće (a posle nekog vremena i nepotrebno) snaći se, kod Rackovića ni za trenutak ne gubi unutrašnju logiku sasvim dovoljno razaznatljivu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.