VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Lusinda Rajli – Olujna sestra – pitanja i odgovori

Autorkina beleška

Serijal „Sedam sestara“ zasnovan je na legendama o sedam sestara sazvežđa Plejade i u pitanju je veliki projekat: sedam knjiga, šest o svakoj sestri koje je Tata Solt usvojio širom sveta i doveo u Atlantidu, njegov dom iz bajke smešten na privatnom poluostrvu na obalama Ženevskog jezera.

Za mene ovaj serijal predstavlja ogromnu priču koju delim na sedam delova, mada svaka knjiga može da se čita posebno i po redu koji čitaocima odgovara jer svaka knjiga počinje u istom trenutku u vremenu. Ali svaka priča skriva zaplet koji će se tokom serijala pretvoriti u osnovu za sedmu knjigu.

Istraživanje alegorijskih i istorijskih elemenata zapleta bilo je izazovno i nadam se da će odgovori koji slede objasniti malo pozadinu serijala i Aline priče. Želela bih da napomenem da je i pored „tehničke“ strane pisanja i sređivanja detalja, „Olujna sestra“ kao i uvek holistički napisana i da sam ja samo pratila moju junakinju. Za mene je to često bilo dirljivo i iznenađujuće putovanje i nadam se da će biti i za vas, čitaoce.

Na sajtu www.thesevensistersseries.com možete saznati više o mitologijj i astromiji sazvežđa Sedam sestara i pročitati više informacija o Grigu i njegovom muzičkom delu „Per Gint“, muzičkom konzervatorijumu u Lajpcigu, Fastnet trci i najstarijem orkestru na svetu, Filharmonijji iz Bergena.

Konačno, hvala vam na vremenu koje ste izdvojili za čitanje Aline priče – znam da je poduža ali mogu da je završim tek kada mi junaci kažu da je njihova priča završena – za sada…
Lusinda

Pitanja i odgovori:
 
1. Zašto ste izabrali Norvešku i Grigovog „Per Ginta“ kao pozornicu za „Olujnu sestru“?
 
Imala sam pet godina kada mi se otac vratio sa putovanja po Norveškoj i doneo Grigov komad „Per Gint“. Taj komad je postao muzička pozadina mog detinjstva dok je s ljubavlju hvalio lepotu zemlje a naročito veličanstvenih fjordova. Znala sam da prvom prilikom moram da odem i lično ih vidim. Ironično, kada mi je otac preminuo, Norveška je bila prva zemlja koja me je pozvala da tamo promovišem knjigu. Sećam se da sam sedela u avionu, očiju punih suza, dok sam letela ka onome što je on zvao vrh sveta. Osećala sam se – poput Ali – da sledim očeve reči. Posetila sam Norvešku još mnogo puta od tada i, poput mog tate pre mene, zaljubila sam se u nju. Zbog toga nije bilo mnogo dileme oko toga gde će se radnja druge knjige serijala odvijati.
 
2. Na kakve izazove ste nailazili dok ste pisali drugi nastavak sedmotomnog serijala? Koliko se razlikovalo od pisanja prve knjige „Sedam sestara“?
 
Tek kada sam krenula da radim na Alinoj priči shvatila sam kakav sam izazov sebi postavila sa tako velikom, kompleksnom serijom. Uz pisanje Majinih i Alinih savremenih priča i ogromno istraživanje za istorijske delove svake knjige, morala sam da se postaram da se vremenski okvir savršeno uklopi u kretanja drugih sestara. Na primer, ako Ali razgovara sa bilo kojom sestrom u Atlantidi, svaka lokacija i svaka reč moraju da budu proverene kako bi bile tačne i precizne, a uz to je trebalo pratiti i skrivene detalje prikrivenog zapleta koji se proteže kroz sve knjige… Isto važi i za grčke alegorijske reference i anagrame koji čine pozadinu serijala. Nešto nalik Rubikovoj kocki – jedna kockica se poklopi ali druga iskoči iz svog mesta. Serijal me je i intelektualno i kreativno iscrpeo. Želim da svaki roman može samostalno da se čita pa sam pribegla interesantnim premisama kako bih novim čitaocima objasnila kako je Tata Solt usvojio devojke a istovremeno izbegla ponavljanje za one koji su čitali prethodne priče ovih sestara.
 
3. Kako ste prišli zadatku istraživanja istorijskih događaja i čuvenih figura norveške kulture koji se pojavljuju u „Olujnoj sestri“?
 
„Olujna sestra“ je zasnovana na stvarnim istorijskim figurama poput Edvarda Griga i Henrika Ibzena iako je moje prikazivanje ovih ličnosti plod mašte a ne činjenica. Moji izmišljeni likovi – u ovom slučaju Ana i Jens – protkani su stvarnim činjenicama i događajima.

Moji prijatelji u izdavačkoj kući Kapelin Dam upoznali su me sa ljudima sa kojima sam morala da razgovaram. A zapravo mnogo toga u Alinoj potrazi za sopstvenom prošlošću zasnovano je na mom putovanju po Norveškoj kada sam tragala za pričom o Per Gintu i Grigu. Ljudi koje sam srela na tom putu pojavljuju se i u knjizi, i zahvalna sam im što su mi dozvolili da iskoristim njihova prava imena u knjizi.

Erik Edvardson iz Ibzenovog muzeja bio je moja prva adresa. On je bio taj koji mi je rekao da je Ibzen zamolio Griga da napiše muziku na njegovu pesmu i pokazao mi originalne fotografije produkcije „Per Ginta“. On mi je ispričao o Solvigovom „avetinjsom glasu“ čiji je identitet do danas nepoznat. To mi je dalo ključeve za priču iz prošlosti. Celokupna istorijska perspektiva života u Norveškoj 1870. godine i kasnije, došla je od Larsa Rodea iz Muzeja u Oslu.

Dva puta sam otišla u Bergen i posetila Grigov muzej u Troldhaugenu – Grigov nekadašnji dom – i bilo mi je dopušteno da sednem za Grigov klavir! Kao i uvek kada opisujem ljude koji su zaista postojali, trudim se da budem što istinitija, naročito kada je reč o nekome ko je toliko značajan za Norvešku i šire kao što je slučaj sa Edvardom Grigom. U Bergenu sam imala veliko zadovoljstvo da provedem vreme sa profesorom Erlingom Dalom, stručnjakom za Griga i dobitnikom Grigove nagrade. On me je proveo kroz Muzej Edvarda Griga u Troldhaugenu. Pročitala sam sve što sam mogla o Grigu i njegovim savremenicima i proučavala sam detalje originalne produkcije „Per Ginta“. Srećom, on je voleo da piše dnevnik, i generalno da se dopisuje, a nema ničeg boljeg nego da čitate reči koje su istorijske ličnosti zaista napisale. To je najbolji uvid koji pisac može da dobije. Ali uvek moram da se podsetim da sam pripovedač a ne istoričar. Takođe sam upooznala Heninga Malsnesa iz Bergenske filharmonije koji mi je objasnio kako orkestar funkcioniše na svakodnevnom nivou kao i ratnu istoriju orkestra. Upoznala sam i istaknutog norveškog kompozitora Kuta Vagea koji mi je iz istorijske perspektive objasnio proces komponovanja za orkestar.
 
4. Sada dok radite na drugom delu serijala da li se vaš plan za završetak priče promenio ili je još uvek jasan?
 
Kraj je isplaniran od samog početka. Tajne koje će vremenom izaći na videlo su sve u mojoj glavi. Postoji taj tajni zaplet koji se proteže kroz ceo serijal i moram da ga učinim dovoljno suptilnim ali i konzistentnim. Samo moj suprug zna zaplet poslednje knjige iako mi je nedavno rekao da ga je već zaboravio!
 
5. Ne samo da vidimo Norvešku već i grad muzike – Lajpcig u Nemačkoj. Da li ste i njega posetili i istražili?
 
Jesam. To je predivan grad kome će biti vraćena stara slava. Nemačka je jedna od mojih omiljenih zemalja i tamo sam često odlazila da se sretnem sa svojim čitaocima. Grig je tamo studirao tri godine, a Edišon Peters, njegova izdavačka kuća koju je u svoje vreme vodio Maks Abraham, i dalje se tamo nalazi. Često mi se dešavaju čudne slučajnosti dok pišem. Karolin Šatke, stara prijateljica, kontaktirala me je da mi javi da je sa Univerziteta Kembridž prešla da radi za kompaniju u Lajpcigu po imenu Edišon Piters i da joj je kancelarija u zgradi o kojoj sam u tom trenutku! Ova kompanija objavljivala je Grigovu muziku pre više od sto godina.
 
6. U ovoj knjizi se dotičete i užasa Drugog svetskog rata što je bio slučaj i u prethodnim knjigama. Zašto vam je to važna tema?
 
Drugi svetski rat se odigrao pre manje od osamdeset godina. Većina ljudi danas ima rođake koji su na neki način bili pogođeni njime. U pitanju je užasna raspuklina u istoriji sveta i pogađa svaki roman čija se radnja događa u periodu od 1938. do 1945. godine. Istraživala sam istoriju Lajpciga i muke jevrejske populacije i osetila sam da je uništenje statue Feliksa Mendelsona bila prekretnica, tačka posle koje nema povratka za grad. Kada sam saznala šta se dešavalo u Norveškoj to mi je otvorilo oči jer se o tom delu istorije često ne uči dovoljno.
 
7. Da li vas je nekada interesovala klasična muzika? I kako je to oblikovalo vaše opise u ovom romanu?
 
Išla sam na balet od svoje treće do šesnaeste godine tako da sam odrasla sa klasičnom muzikom. Grigov komad „Per Gint“  oduvek je bio jedan od mojih omiljenih – a „Jutarnje raspoloženje“ i „U dvorani kralja planine“ čuvene su muzičke teme. Svi ih prepoznaju, postale su deo popularne kulture, korišćene su u brojnim televizijskim emisijama, reklamama, filmovima, čak i u tematskim parkkovima.
 
8. Koja vam je najlepša uspomena koju ste poneli iz Norveške? Da li ste otkrili nešto zbog čega ste promenili prvobitni plan za knjigu?
 
Uživala sam u Trondhajmu i fjordovima, i snegom pokrivenim planinama koje sam videla iz aviona. Plan mi je da jednog dana prokrstarim njima. Ali najviše sam uživala u ljudima koje sam upoznala. Svi su bili toliko topli i puni dobrodošlice da je uvek zadovoljstvo vratiti im se.
 
9. Na koji način Ali nalikuje svom mitološkom pandanu? Koje ste njene aspekte modernizovali?
 
U grčkoj mitologiji, Alkiona, druga sestra, poznata je i kao vođa, i njena zvezda je najblistavija u sazvežđu. Tokom Halkionovih dana, kada je svet bio pun radosti, prosperiteta i mira, njena grčka imenjakinja nadgledala je Sredozemno more, umirivala ga i činila bezbednim za moreplovce. Da bi to bilo prijemčivo modernoj publici učinila sam Ali hrabrom, snažnom ženom koja zna šta želi i koja je rođeni vođa. Ona voli more i oprobala se i kao mornar, a zaljubljena je  u Tea Falis-Kingsa što je anagram Alkioninog mitološkog ljubavnika Kralja Tesalije. Ogrlica sa „urokljivim okom“ koju Teo kupuje Ali simbolizuje zaštitnicu mornara. A kada mora da se rastane od svog dragog, onda njena priča postaje tragedija, kao i u grčkom mitu.
 
10. U ovom romanu saznajemo ponešto i o misterioznom Tata Soltu. Da li je bio izazov držati u tajnosti kraj i šta mislite o nagađanjima vaših fanova na #WhoIsPaSalt?
 
Uživam u različitim teorijama čitalaca i ponekad se tiho i nasmejem. Oduševljena sam što se mojim čitaocima toliko dopao serijal i što toliko nagađaju o njemu na društvenim medijima. Naravno, niko ne zna istinu osim mene (i mog supruga ako uspe da je se seti) tako da nije toliko teško čuvati tajnu – zabavno je.
 
11. Na kraju „Olujne sestre“ na trenutak vidimo perspektivnu Zvezdu, treću sestru. Možete li nam dati nagoveštaj kakvo će njeno putovanje biti?
 
Zvezda je fascinantan, enigmatičan lik i uživam da proničem u nju. Još uvek pišem njenu priču koja će biti smeštena u Englesku. Istraživanje istorije moje zemlje i njenih različitih pejzaža bio je pravi izazov. A to je značilo i da mogu da radim od kuće, zato što uvek moram da neko vreme živim u zemlji o kojoj pišem. Priča o Star će nas provesti od divljina Kambrije do sirove lepote Jezerskog okruga i eksesa i društvenih previranja edvardijanskog Londona.
 
12. Kakv utisak biste želeli da čitaoci ponesu posle čitanja „Olujne sestre“?
 
Želela bih da moji čitaoci budu inspirisani Alinom snagom i pozitivnošću. Ali prolazi kroz mnogo toga u „Olujnoj sestri“. Ne mogu da vam opišem koliko sam plakala dok sam pisala scenu Fastnet trke i Teovu sahranu. Ali je izvanredno odlučna žena koja, i pored ogromne tuge, uspeva da pronađe nov izvor kreativnosti, nov dom i novu porodicu gde može da podigne svoje i Teovo dete. Kao što su Tata Soltove poslednje reči njoj predvidele – „u trenucima slabosti pronaći ćeš svoju najveću snagu“. Nadam se da je to istina za sve nas.

Izvor: lucindariley.co.uk


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana istanbulska lala  laguna knjige Prikaz romana „Istanbulska lala“
19.09.2019.
Vešto prepletenim pričama o dvojici mladića koji su izgubili svoje voljene i završili u zatvoru, Iskender Pala nam donosi priču o Istanbulu 18. veka i prilikama u osmanlijskom carstvu. U ovom raskošno...
više
intervju sa doktorom rezom aslanom o njegovim religioznim nastojanjima laguna knjige Intervju sa doktorom Rezom Aslanom o njegovim religioznim nastojanjima
19.09.2019.
Doktor Reza Aslan je profesor kreativnog pisanja sa kojim smo se sastali da popričamo o njegovoj knjizi „Bog – Ljudska istorija“. Aslan je međunarodno priznati komentator religija koji je čuven po emi...
više
 veliki narodi iz prošlosti egipćani kristijana hila laguna knjige „Veliki narodi iz prošlosti: Egipćani“ Kristijana Hila
19.09.2019.
Kristijan Hil nas svojim uverljivim opisima neposredno uvodi u grad mrtvih u Tebi. Dve stranice, na kraju svakog poglavlja, sažimaju najvažnije podatke: dvostruko kraljevstvo, položaj žena, božanstva,...
više
prikaz knjige biti džon lenon život bez spokoja laguna knjige Prikaz knjige „Biti Džon Lenon“: Život bez spokoja
19.09.2019.
Čak će i najveći obožavaci Džona Lenona možda prevrnuti očima kada budu čuli da se pojavila još jedna biografija čuvenog muzičara (1940-1980), ali Roj Konoli može da se pohvali da je temi prišao bliže...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.