Lusinda Rajli odgovara na 10 pitanja o „Mesečevoj sestri“

Lusinda Rajli ne prestaje da oduševljava svoje čitaoce izuzetno maštovitim serijalom o Sedam sestara. U iščekivanju nove knjige, pročitajte ovaj intervju o „Mesečevoj sestri“ u kome autorka detaljno objašnjava kako je radila na ovom nastavku.



Tigi je najspiritualnija od svih sestara i zbog toga je često zadirkuju nazivajući je „pahuljica“. Kako ste pronašli njen glas kada ste se upustili u pisanje ovog dela serijala?

Jedva sam čekala da počnem sa njenom pričom jer sam znala da mi je ona najsličnija od svih sestara. Kod svih prethodnih knjiga, prvo sam pisala delove iz prošlosti pa tek onda sadašnje priče. A kod „Mesečeve sestre“ sam počela od Tiginog glasa i išlo je prirodno. Obično oklevam da priznam da sam deo sebe ubacila u nekog lika, ali i Tigi i ja imamo izražen osećaj za duhovnost i na sličan način gledamo na svet. Uživala sam u svakom trenutku pisanja ove knjige, bilo je toliko lako.

Kakva je Tigina povezanost sa Tajgetom, muzom iz grčke mitologije?

Poput Maje, i Tajgeta je živela u izolaciji na planini u Sparti koja se danas zove po njoj. Takođe je, kao i njena starija sestra, privukla Zevsovu pažnju. Kako bi pobegla od njega, Tajgeta je tražila pomoć od Artemide, boginje životinja i lova, koja ju je pretvorila u srnu. Ali nije uspela dugo da ostane bezbedna jer je Zevs pronašao i pogodio strelom. Kao i u svim prethodnim knjigama, priče sestara su metaforično obilkovane po mitologiji na kojoj su zasnovane. Moja „Tigi“ takođe živi izolovano u Hajlendu i upoznaje Zeda Eszua (prezime je anagram imena „Zeus“ – Zevs). Kao što nam je Maja objasnila u svojoj priči, Zeda i te kako zanimaju ove mlade i mudre sestre, a posebno se trudi da očara Tigi. „Mesečeva sestra“ ne samo da sadrži reference na grčku mitologiju, već i na stara britansko-romska i špansko-ciganska verovanja: u ove dve kulture, Mesec ima veoma izraženu ulogu kao ženski balans žestokom „muškom“ Suncu.

U „Mesečevoj sestri“ govorite o mnogim značajnim problemima u očuvanju prirode poput balansa ekosistema, odstrela jelena i veganstvu. Zašto ste odlučili da ubacite ove teme?

Shvatila sam da mnoge stvari uzimamo zdravo za gotovo i zbog toga sam postala daleko svesnija svega. Tigi je vegan i oslonila sam se na iskustva prijatelja kada je ova tema u pitanju. Tokom istraživanja u Hajlendu, radnici na imanju su me upoznali sa uticajem koji je seča šuma i modernizacija sveta imala na škotske predele i kako bi disbalans u ekosistemima trebalo da poprave upravo ljudi. Poput Tigi, bila sam zgrožena kada sam čula za odstrel jelena, ali su mi objasnili da u tim krajevima ne postoje prirodni grabljivci i da je ljudska intervencija neophodna. Takođe sam saznala i za pokušaje da se uzgajaju divlje mačke u Škotskoj kako bi se sačuvala ova ugrožena vrsta, ali nažalost u zatočeništvu se mladunci retko rađaju.

Tigi i Čarli često diskutuju o različitim pogledima na duhovnost u odnosu na nauku. Mislite li da ima mesta za obe strane?

Apsolutno – jasan mi je Čarlijev i Tigin pogled na stvari i uživala sam u načinu na koji su došli do kompromisa. Tigi je naučnica, ali tokom putovanja na kome otkriva svoju prošlost, prepušta se unutrašnjoj sposobnosti da leči. Pisala sam i ranije o duhovnosti, posebno u „Ponoćnoj ruži“, ali nikada ovako temeljno i zaista sam uživala u otkrivanju magije španskih ciganskih „veštica“.

Kroz Zarin lik istražujete uticaj koji razvod roditelja ima na decu. Da li ste od početka znali da ovom temom želite da se bavite u „Mesečevoj sestri“?

Zara je bila jedan od najsloženijih likova za pisanje. Oduvek me zanimalo da pišem o neobičnim porodicama i odnosima jer nažalost brak ne znači uvek „živeli su srećno do kraja života“. Deca su često nedužne žrtve koje moraju da se nose sa razilaženjem svojih roditelja i ponekad veruju da su oni krivci što je do toga došlo, kao što to misli i Zara.

Vi ste bili balerina. Jeste li probali flamenko? Kako ste pristupili istraživanju u Grenadi?

Želela sam da uvedem lik plesača u ovaj serijal, a kako je Tigi opisana kao graciozna, smatrala sam da bi se cela priča najbolje uklopila u njeno poreklo. Neverovatne trenutke sam doživela u Grenadi istražujući Sakramonte, a najbolje veče je bilo kada sam imala priliku da gledam nastup flamenko plesača u pećinama. To što sam bila toliko blizu plesača i osećala ritam muzike me je u potpunosti prenelo u Lusijino vreme. Nakon toliko istraživanja flamenka i španskih izraza, na kraju sam ustala i zaigrala sa njima!

Lusijin lik je zasnovan na čuvenoj plesačici flamenka Karmen Amaji. Zašto ste izabrali da ne pišete baš o Karmen nego ste stvorili junakinju po njoj?

Karmen Amaja je bila istinska legenda i sve što znamo o njoj se prenosilo usmenim putem, pa je time preuveličavano i menjano, ponekad je to i sama Karmen radila. Za istraživanje njenog života koristila sam biografiju „Queen of the Gypsies“ („Kraljica Cigana“) Paka Sevilje koji je obavio neverovatan posao i obeležio sve značajne trenutke u njenom životu od rođenja do smrti. Ali čak ni Sevilja nije imao potvrdu o važnim stvarima iz njenog života, poput mesta i dana rođenja, pa sam odlučila da se oslobodnim komplikacija koje sobom nosi mit i stvorila lik Lusije Albajcin.

U „Bisernoj sestri“ ste govorili o kulturi Aboridžina, a u ovoj knjizi je reč o ciganskoj kulturi. Šta Vas vuče tim narodima?

Romska kultura me je oduvek fascinirala zbog duboke povezanosti sa zemljom i prirodom, kao i njihovih priča o drugim svetovima i duhovnih uverenja. To je privuklo i Tigi i mene. I ovde je istraživanje bilo teško jer je najveći deo njihove kulture prenošen usmeno, ali istraživanja koja sam sprovela u Grenadi i čitanje o britanskim Romima pomoglo mi je da iznesem njihove priče i nadam se da sam u tome uspela. Ciganska kultura vekovima pati zbog predrasuda ljudi i istorije isključenja i progona, a kao i hrišćani, mnogi od njih danas nažalost ne prate svoju duhovnu kulturu. Ipak želela sam da što tačnije prikažem „stari način“.

Zedovo predatorstvo dovodi do seksualnog uznemiravanja na poslu. Da li je ovaj deo Tigine priče inspirisan pokretom #MeToo?

Od srca podržavam taj pokret i hrabrost svih žena koje su istupile i rekle svoje priče. Zedovo ponašanje prema Tigi je oduvek bilo deo te priče zbog toga što je zasnovano na događajima iz grčke mitologije. Iako je knjiga smeštena u 2008. godinu, pisala sam je 2017. i neverovatno je koliko se stvari promenilo za deset godina. Mediji su u to vreme, kada sam pisala, mnogo govorili o zloupotrebi moći na radnom mestu, tako da mi je ova tema sve vreme bila na umu.

Možete li nam reći šta spremate u Elektrinoj priči „Sun sister“?

Kada na kraju „Mesečeve sestre“ dođemo do Elektre, ona je na potpuno drugačijem mestu nego Tigi. U Njujorku smo i čitaoci su veoma lako mogli da zapaze da Elektra nije dobro. Reč je o sestri koja se do sada najmanje pojavljivala u prethodnim pričama, a od ostalih sestara smo uglavnom čuli loše stvari o njoj. Jedva čekam da čujemo njenu stranu priče i, naravno, da otkrijemo njenu prošlost koja će nas odvesti u prelepe savane u Keniji.

Prevod: Dragan Matković
Foto: Boris Breuer