Savremena književnost za decu danas je, slobodno možemo reći, u blagoj krizi. Nema mnogo kvalitetnih dela u kojima najmlađi i mladi mogu uživati i na njima graditi svoje mišljenje i duhovno bogatstvo. Kada mladi sve manje čitaju knjige postaju „prijatelji iz senke“, sklonjene ili zaboravljene.
Pored obavezne lektire dajte i šansu drugim savremenim delima za decu. Danica Bogojević, autorka romana, upravo je jednog takvog „prijatelja iz senke“ izvela na svetlost, i to Mesečevu. Mesec je obasjao delo i rasvetlio karaktere junaka, njihove međusobne odnose, tajne i na kraju ogolio istinu. Ono što je meni kao čitaocu pod tom Mesečevom zbiljom bilo jasno, jeste umeće autorke da ukaže na neophodnost tolerancije, na ravnopravnost i druge životne vrednosti. Bez pravih životnih vrednosti ne možemo biti dobri drugari, sutra kolege i ljudi uopšte.
Autorka vodi jedan pitak narativ i ne opterećuje opisima. Ne podilazi dečjoj stvarnosti, u njoj je, na starani junakinje romana. Ubeđuje nas da mi, kao i junakinja Luna, gradeći ispravne životne stavove bivamo diskretni heroji, heroji koji će oprostiti, izviniti se, brinuti za drugoga i pomoći drugome. Samo takvi smo na putu da postanemo super heroji, kao i naša junakinja romana.
Ko je zapravo Luna?
Luna u prevodu znači Mesec. Devojčica snolikog izgleda vodi bitke u sebi – kako biti dobra drugarica, sestra i kako ostati super devojka, omiljena i ispravna. Na trenutak to deluje kao da joj polazi za rukom, ali stvari se menjaju kad se iz većeg grada preseli u manji. S obzirom na to da je ona neko ko privlači pažnju jer vodi vlog – Super devojke, na kom ima veliki broj pratilaca, suočava se izazovima – novo mesto, novo društvo, nova simpatija. Luna se lagano menja.
Kako bi ušla u novo popularno društvo zapostavlja neka prijateljstva i ono najgore u senku Meseca postavlja svoga brata koji je drugačiji od svih. Biti ružan ne znači biti zao, biti lep ne znači biti dobar. Biti iskren, pažljiv i tolerantan znači da si na putu da postaneš bolji. Na tom putu Luna se susreće sa krizom prijateljstva, stidom zbog malog mesta, sa nerazumevanjem potreba brata Juga... a sve je to odvlači od njene svrhe, a to je BITI SUPER DEVOJKA.
Kako da posavetuje veliki broj pratilaca kada ni sama ne može sebi da pomogne? No kako je Luna zaista, u dubini svoga bića jedna dobra devojka koju samo pubertet ometa, ona će smoći snage da „stvari vrati na svoje mesto“. Zašto mi čitaoci volimo Lunu? Zato što se ta Luna može kriti u svakom od nas. Svi mi nekada donosimo pogrešne odluke zbog kojih trpimo posledice. Ali, čovek je misleće i duhovno biće te nastojati da svoje greške ispravi i bude bolji.
S obzirom na to da je zbog svojih nepromišljenih poteza ugrozila tuđa osećanja, štaviše dovela brata u životnu opasnost, rešila je da ispravi sve. Prepoznaće ko joj je pravi prijatelj, a ko neprijatelj. Ne samo što će Mesečevom svetlošću razgoliti istinu nego će i čitav mesec pokloniti svom voljenom bratu. Zagrliti mesec znači zagrliti drugačije, prihvatiti takvu jedinstvenost, jer jedinstvenosti su same posebi lepe.
Ovu knjiga zaista zavređuje čitalačke ruke. Kvalitetna je u svakom pogledu – u vizuelnom i literarnom. Ako je ne dobijete na poklon, pronađite je. Sastanite se sa knjigom uopšte. Izvedite sebe iz mesečeve senke i uživajte u lepotama pročitanog.
Autor: Radovan Pavlović