Liz Pišon: „Iskrena sam kada kažem da mi je posao najbolji na svetu!“

Liz Pišon, autorka, ilustratorka i prijateljica organizacije BookTrust, govori o svojim knjigama o Tomu Gejtsu, letnjim raspustima i kako je počela da radi kao ilustrator.



Knjige o Tomu Gejtsu su veoma popularne i imaju tako prepoznatljiv izgled. U čemu ste najviše uživali dok ste ih stvarali?

U svemu, zaista! Iskrena sam kada kažem da mi je posao najbolji na svetu! Trenutno pišem jedanaestu knjigu, i svaki put kada sednem da započnem novu priču o Tomu Gejtsu stvarno sam uzbuđena i mislim se: „Šta mogu sada da smislim?““

Volim kada mogu da uradim sa knjigom različite stvari, kao što je to bilo sa desetim nastavkom u kojem sam napravila interaktivne stranice u kojima deca mogu da crtaju, pišu pesme i stihove. Bukvalno se na svakoj stranici nalazi nešto drugačije.

Možete li se setiti prve stvari koju ste nacrtali? Da li vas je neko u porodici ohrabrivao da pišete i crtate?

Mogu! Sećam se da je mama okačila prvu sliku koju sam uradila. Bila je to prva slika koju sam načinila uljanim bojicama – ne voštanim - i boje su bile fantastične.

Žutom sam nacrtala nasmejanog tigra a crvenom šare preko. Od ranog doba sam dobijala na poklon olovke i bojice – čak i u srednjoj školi su mi takvi darovi bili omiljeni. A prijatelji su mislili da sam čudna, pitajući me: „To je sve što si dobila za Božić?“

Mama je bila veoma kreativna, u kući se uvek radilo na nekom projektu. Fantastično je crtala ali nije imala samopouzdanja. Bila je takođe veoma vešta u pačvork šivenju, presovanju cveća, pravljenju haljina, u svemu.

Imala je običaj da mi da makaze i pošalje po cveće za presovanje u susedne bašte. Mislim da je smatrala da se susedi se neće ljutiti ako ja, ako dete, sečem cveće.

Kakav biste savet dali deci koja žele da počnu sa pisanjem i crtanjem ali misle da nisu dobra u tome?

Jednostavno kopirajte stvari – nađite sliku koja vam se dopada i preslikajte je. Preslikavanjem se puno nauči o crtanju. Probajte različite tehnike – olovkom, vodenim bojama, mastilom, sve moguće. Isto je i sa pisanjem. Ne plašite se da pogrešite.

Deca se plaše da nešto pogrešno ne urade, ali tako se uči, na greškama. Ja sam beznadežan slučaj kada je reč o spelovanju ali to nije važno. Takođe, što se pisanja tiče, tokom korekture uradim većinu posla. Što se tiče pisanja i crtanja rekla bih: radite ono što volite i držite se toga.

Šta najviše volite da radite tokom letnjeg odmora?

Da plivam! Nekada sam živela u blizini bazena. Moj otac i ja smo ujutru tamo besplatno plivali. Radio je u konditorskoj industriji, prodavao slatkiše prodavnicama, pa je ponekad radio na obali i ja bih tokom raspusta išla sa njim, a kad bi završio sa poslom, išli smo da plivamo u moru.

Pre nego što si počela da pišeš knjige za decu, radila si omote za muzičke albume (što je takođe SJAJAN POSAO!) Da imaš bend, kakvu bi muziku svirao i još važnije, šta bi užinali prilikom proba?

Hm! Mislim da je bolje imati što manje članova u grupi – Ed Širan i Adel su to smislili odlično! Članovi grupa se uvek posvađaju među sobom. S druge strane, ako si solo umetnik, onda si na turneji prilično usamljen! Možda bend kao što je ABBA – sjajne pesme, šarena odeća, puno zabave. A jeli bismo sladoled.
 
Izvor: booktrust.org.uk  
Prevod: Vladimir Martinović