„Ledeni zmaj“ – Ubedljiv uvod u veliku sagu

Godine 1996. objavljeno je izvorno izdanje „Igre prestola“, prvi tom monumentalnog romana-reke „Pesma leda i vatre“, koji se u međuvremenu učvrstio kao jedan od stubova savremene epske fantastike. Svojim zasebnim delovima ili u celosti, dotična saga je adaptirana u strip, video-igrice i televizijske serije, što je sve učinilo Džordža R. R. Martina jednim od najpopularnijih svetskih pisaca.

Mnogo ranije, još 1980. godine, autor kroz kratki fantastički roman „Ledeni zmaj“ uvodi kasnije dobro poznate teme poput predstojeće zime, rata, zmajeva i patnje običnog sveta usled teških okolnosti u koje zapada. Međutim, ova uslovno rečeno povest o ratu nije ispričana iz tačke gledišta kraljeva, generala ili stratega već su, ako ne pripovedači, onda bitni medijatori priče – ili bar likovi čiji se sudovi često pominju u narativu – zemljoradnici ili vojnici, koji imaju izbor da begom spase život ili da neslavno stradaju.

Još od pre rođenja glavne junakinje Adare objavljen je rat i ona i njena porodica imaju izbor da pobegnu ili da neslavno stradaju. Odlučuju da napuste mesto, ali u tome ne uspevaju. Adaru kao da više sekira kada će stići zima nego to što sa porodicom od rođenja živi u južnom delu ratom zahvaćene zone. Svet je ugledala zimi, u godini najsurovije studeni, ali je nestrpljivo čeka ne samo stoga nego i zato što će tada doći njen jedini prijatelj, Ledeni zmaj. S njegovim dolaskom, dotad povučena i ćutljiva curica uvek počinje da troši svoju tajnu zalihu osmeha. Za razliku od Adare, njeni bližnji i susedi su ljubitelji leta kad ih posećuje stric glavne junakinje Hal, koji donosi poklone i prepričava vesti, što je i jedini način da se meštani upute u, po svemu sudeći, nepovoljan razvoj rata.

Pošto je glavna junakinja drugačija od svih osoba koje je okružuju, uključujući i članove porodice, drugi je ne razumeju i to joj daju do znanja, počev od oca Džona koji joj čak prebacuje za smrt njegove žene dok je porađala Adaru. Ovakvi odnosi vodećih likova sprečavaju mogućnost da se „Ledeni zmaj“ čita isključivo kao knjiga za decu, s obzirom na složene alegorijske poruke koje pripovedač diskretno upućuje, a čije preispitivanje svaku osobu od imalo ukusa očekuje do kraja života: valja izmaći suvišnoj griži savesti bez obzira na to što nam je nameću, bilo bližnji, bilo pripadnost judeohrišćanskoj civilizaciji. Takođe, šta god drugi mislili o nama, morali bismo očuvati svoj sistem vrednosti, i ohrabrivati se da ga poštujemo i održavamo na što diskretniji način. Tako je Adarina ljubav prema Ledenom zmaju tajna, što je dodatno motivisano predrasudama, čak neprijateljstvom bližnjih spram tog bića iz čijih usta, umesto očekivane vatre, izlazi led koji im uništava njive i stabla. Već po toj pojedinosti nazire se veliki uticaj ovog Martinovog štiva na kompletnu njegovu sagu započetu 1996. godine „Igrom prestola“.

Ispostavlja se da nijedan soldat kraljevske vojske nije u stanju da odbrani selo. Tako bez obzira na odnos kakav prema Adari i zmaju meštani gaje, niko ih drugi osim njih dvoje – tačnije on, na Adarinu molbu – neće spasiti. Dok im devojčica prepričava završnu bitku rata, gotovo niko od ukućana joj ne veruje, što se može čitati i kao opis licemerja većine. U tom ključu, sam završetak ovog kratkog romana, u kojem naslovni junak nestaje a Adara zavoli proleće, više je nego moguće tumačiti kao simboličku sliku sazrevanja u kojoj se mladalački strahovi uspešno leče.

Autor: Domagoj Petrović