„Lakše je kada se muka podeli sa nekim“: Aleksandar Stanković predstavio novu knjigu „F32“

Poznati novinar, autor emisije „Nedjeljom u 2“ i pisac bestselera „Iz svoje kože“ Aleksandar Stanković predstavio je svoju novu knjigu „F 32“ na promociji u Beogradu, u utorak 18. novembra u knjižari Delfi SKC, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.



Dok smo u knjizi „Iz svoje kože“ čitali o autorovoj dugogodišnjoj borbi s kliničkom depresijom, u „F32“ Stanković je sakupio priče onih koji su mu se javljali i koji se i sami suočavaju s mentalnim bolestima.

Aleksandar Stanković je primetio da se i ove večeri okupilo više žena u publici nego muškaraca, te naveo da je to jer je muškarcima lakše da priznaju kad ih boli srce, ali mnogo teže kada je u pitanju duša.

„Kada sam napisao prvu knjigu o svojoj depresiji, nisam planirao da bude druge. Mislio sam da bi to bilo previše mene i mog problema u medijima, nisam želeo da postanem maneken za depresiju. To bi bilo kontraproduktivno, jer kada ljudi, koji se u bolest ne razumeju, vide poznatu osobu koja neprestano svuda o tome priča, gledaju na to kao na ono – ’i bogati plaču’. Nisam to želeo. Međutim, nakon što je prva knjiga izašla, bilo je puno reakcija koje su me ponukale da sačinim još jednu, a koja će sadržati upravo priče tih ljudi i njihovih sudbina“, objasnio je autor.

Prilazili su mu ljudi samo da kažu: „I ja. I moja mama. I moje dete.“:

„Ništa od mene nisu tražili. Imao sam osećaj kao da sam otvorio slavinu i da im je bilo olakšanje samo da podele svoju muku s nekim. Pamtio sam njihove priče, sudbine njihovih bližnjih, a onda sam odlučio da ih zapišem, promenio sam identitete, kako se ne bi prepoznalo ko je u pitanju i kako bih poštovao njihovu privatnost, i odlučio da objavim.“

Knjiga „F32“ se sastoji iz dva dela – reakcija na prvu knjigu i tridesetak kratkih priča o slučajevima mentalnih bolesti kroz različite konkretne primere. Pored pozitivnih reakcija, autor je zapisao i negativne koje su najčešće, kako je objasnio, dolazile od onih koji su imali preduverenje o njemu, kome je nesimpatičan i kao javna osoba.

„Kada sam se odlučio za prvu knjigu, žena me je pitala: ’Da li moraš?’ To je bio pokušaj da se zaštiti naša porodica, deca, da ih ne bi možda zezali u školi. Međutim, zajedno smo se dogovorili kako ćemo i imao sam sreće. Zaista je bilo mnogo manje negativnih redakcija“, ispričao je Stanković.

Naslov „F32“ oznaka je za kliničku depresiju, a autor je istakao da on nema najteži oblik već F32-1 – srednje teški.

„Uspeo sam da se potrudim da dete ne vidi ništa jer nisam bio najteži oblik, ali supruga je znala i ona mi je bila najveća podrška. Svaka čast svima koji imaju u svojoj porodici bolest i bore se zajedno. Teško je i za onog koji je bolestan i za onoga ko je pored njega. Važan je trud, rad i komunikacija“, ispričao je ističući da je glavna poruka koju pokušava obema knjigama da pošalje – potražite pomoć, s depresijom se može živeti, može se lečiti.

Statistika kaže da 80% ljudi koji potraže pomoć, tu pomoć i nađu, da li kroz psihoterapiju, da li kroz farmakoterapiju ili kroz oba – ali je nađu.

„Nema univerzalnog pravila kako, sve je neizvesna borba jer ne znaš u kom trenutku će to ’bolje’ doći. Tri meseca sam čekao da mi 15 minuta bude bolje, ali onda je bivalo sve lakše. Uhvatio sam se za taj život, za tih nekoliko dobrih trenutaka, kao da sam izašao sa dna bunara. Vraćalo se, ali nikada strašno kao prvi put. Lekove pijem sve vreme i pomažu mi. Teško je, ali može se.“

Želeo je da istakne da ni prva, ni ova sada knjiga nije nikakav „self-help“.

„Grozim se takve literature. Nemam deset saveta kako da zdravije živite. Mogu vam ispričati kako je meni, kako je ljudima koji su mi se javljali, ali svi smo drugačiji. Važno je da znate da ako kraj sebe imate osobu koja je možda klinički depresivna, naravno da je ljudski da je upitate kako je, međutim, ne treba ih gnjaviti i pritiskati. Dovoljno je da znaju da ste tu i da pratite njihov tempo, da se osećaju sigurno.“



Aleksandar Stanković je sa publikom tokom sat i po vremena delio svoja iskustva i govorio o depresiji i načinima na koji se s njom bori, a pojedini prisutni poželeli su da i sami podele svoju muku ili da samo zahvale autoru na njegovoj iskrenosti.