Lagunine opake žene

Povodom izlaska knjige koja je našem sektoru nepresušna inspiracija „100 opakih žena u istoriji“ pronašle smo desetine Laguninih opakih žena o kojima ste čitali, i koje ćete čitati. Sve one su menjale istoriju još za svoga života, bile izuzetne u svom vremenu i u polju delatnosti, i u nekom trenutku su skrajnute. Danas volimo da čitamo romansirane biografije koje nas nostalgično prenose u živote žena koje nas inspirišu, ali ne zaboravite, zajednički imenitelj ovih priča je to što im je, kao u onoj staroj bajci, neko oduzeo glas.



Njen bol i patnja bili su autentični, a kreativna snaga je imala umetničko ishodište. Frida Kalo je neobičnim sticajem okolnosti postala ikona popularne kulture. Originalnost njenog stvaralaštva prelila se u 21. vek koji neprekidno traga i inspiriše se autentičnošću. Knjiga „Frida Kalo i boje života“ pokušava da detektuje izvor njene posebnosti.

Niko ne sluti da je zvezda Holivuda ranije bila naučnica, i da je posedovala važne podatke o neprijateljskoj proizvodnji oružja. Mlada austrijska glumica Hedviga Kizler, u pokušaju da zaštiti porodicu i sebe uoči Hitlerovog pripajanja Austrije Nemačkoj, udaje se za bogatog industrijalca, proizvođača oružja Fridriha Mandla. Sedela je kraj njega za pregovaračkim stolom dok je on sa vojnim zvaničnicima razgovarao o planovima. On je tako hteo. Ne zato što je bila izuzetno inteligentna (jer on za to nije mario), nego zato što je bio patološki ljubomoran. Hedviga Kizler je brižljivo slušala, i u trenutku kada je Amerika stupila u rat, zatražila je pomoć od prijatelja i kompozitora Džordža Antejla, koji joj je pomogao da naprave radio-komunikacioni torpedo sistem. „Jedina žena za stolom“ govori o Hedi Lamar i borbi za patent broj 2.292.387, izum koji je osnova za vajerles tehnologiju koju koristimo i danas.

Priče ovih žena uče nas da je sve relativno, uticaj i uspeh ponajpre. Pa čak i sud vremena, iako nismo učeni da tako razmišljamo. To je naslutila, a i proživela na primeru svoje slike u javnosti i poziciji u istoriji nauke i Mileva Ajnštajn. Roman „Drugi Ajnštajn“ staje u odbranu činjenice da je za Ajnštajnov uspeh od izuzetne važnosti bio i rad Mileve Marić.

A čak i kada je njihov rad prepoznat i proslavljen, privatni život naučnica ostao je skriven, istorija kao da ga ne poznaje. O ovome govori romansirana biografija Marije Kiri („Madame Curie und die Kraft zu träumen“ Suzana Leonard) koju spremamo.

Najpoželjnija žena na planeti Marlen Ditrih nikad nije improvizovala, bila je surovi profesionalac, ustajala je u pet, kamera ju je obožavala. U pogledu seksa, oduvek je bila žena golemog i bestidnog apetita. U svojim maničnim fazama proždire muškarce, birajući koga želi. „Tatice, hoću malo toga“, šapne kada vidi nekog zgodnog mladog glumca u prolazu. „Ogledalce, ogledalce“ je priča o ženi lakomoj na zadovoljstva, koju je bilo teško zadovoljiti, jednoj od retkih u istoriji za koju zasigurno možemo reći da je živela kako je ona želela. A priču pripoveda ona koja ju je najbolje znala u najgorim trenucima: njena ćerka Maria Riva, i sama glumica koja se možda okoristila o majčin uspeh, ali je zasigurno bila najveća žrtva njene samovolje i divljeg karaktera.

Antoaneta i Gabrijela Koko Šanel odrastale su u samostanskom sirotištu, gde su ih časne sestre pripremale za jednostavan život supruga zanatlija ili bakalina. Odrastajući obučene u neudobnu, loše skrojenu samostansku uniformu, sanjale su da će jednog dana nositi drugačiju odeću, onakvu kakvu nose elegantne dame iz visokog društva. To je trenutak kada će Gabrijela izraziti svoje prvo modno buntovništvo; počinje da modifikuje i prekraja svoju vrećastu uniformu kako bi joj bolje pristajala. Pa opet, čak i među dvema ženama uvek je jedna skrajnuta. Roman „Sestre Šanel“ napisan je iz izmaštane perspektive Antoanete Šanel za koju autorka tvrdi da je „vodila veliki deo poslova“ dok je Koko gradila svoje ime.

Uskoro ćemo čitati i odu operskoj pevačici Mariji Kalas, jednoj od onih zastrašujućih diva zbog kojih je neumoljivi točak istorije na trenutak zadržao dah i uživao u njenom izvođenju, lepoti, i snazi autentične ličnosti. Njoj je glas bilo nemoguće oduzeti, a iz romana „Diva: Marija Kalas“ saznaćete intimniju, neposrednu istinu o čežnji koja je pokretala njen život – čežnji da je jedan muškarac voli onako kako je ona njega volela.

„Dora Mar i dva lica ljubavi“ („Dora Maar und die Zwei Gesichter der liebe“ Betina Storks) je spekulativna priča o tome šta se desi kada se večno nemoj muzi sa slika – kojoj je neko drugi podario lepotu i značaj – podari glas. Ovekovečena na Pikasovim portretima i na čuvenoj Gernici, Dora Mar je bila ljubavnica velikih umetnika, ali se i sama bavila fotografijom, pisanjem poezije i slikarstvom.

Da ove romansirane biografije ipak nisu bajke svedoče i priče dveju princeza. Priča o Grejs Keli („Grace und die anmut der liebe“ Sofi Benedikt) po svemu bi bila zlatna devojka: plavokosa lepotica i filmska diva koju je sudbina izabrala da postane princeza od Monaka. Čak i danas neki neotkriveni detalji iz njenog života mogu da iznenade one koji smatraju da su sve već pročitali o njoj.

A ako više volite nenarativne biografije, Laguna će izdati i nepatvorene reči princeze Dajane. Pre razvoda i tokom najproblematičnijih godina Čarlsovog neverstva, princeza Dajana se odvažila da da niz intervjua koje će novinar Endrju Morton preobličiti u knjigu „Dajana: Njena istinska priča“. Tokom halabuke koja je potom usledila, knjigu je osudilo i odbacilo mnoštvo velikih knjižara i supermarketa, zbog čega je postala najzabranjenija knjiga devedesetih godina u Britaniji. Ironija sudbine u ovoj priči jeste to što je biografija napisana i objavljena uz potpunu i svesrdnu saradnju ličnosti o kojoj govori pobožno bojkotovana pod sumnjom da predstavlja lažnu sliku Dajaninog života.

Autorka teksta: Nevena Milojević