Laguna - Bukmarker - „Laguna book club“ u okviru „Uživancije“ predstavila nekoliko svetskih hitova - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Laguna book club“ u okviru „Uživancije“ predstavila nekoliko svetskih hitova

Manifestacija Beogradski dani hedonizma i gastro turizma se nastavlja.



Aleksandra Čabraja, prevodilac u Laguni, predstavila je nekoliko prevedenih bestselera: „Frojdova ljubavnica“ Karen Mak i Dženifer Kaufman, „Ledi Rivers“ Filipe Gregori, „Zanesena“ S. K. Stivens, „London“ i „Njujork“ Edvarda Raderfurda i „Prva bračna noć“ Sofi Kinsele u okviru „Laguna book club“.

 „Uživanje u dobroj knjizi jedno je od najvećih zadovoljstava koje možemo da priuštimo sebi u vrelim letnjim danima. Lično najviše volim da čitam i da prevodim romane zasnovane na istorijskim činjenicama, kao što su knjige ’London’ i ’Njujork’ Edvarda Raderfurda, koje su zapravo priče o nastanku i razvoju ovih gradova, ’Ledi Rivers’ Filipe Gregori koja je zbog svoje umešnosti u dočaravanju istorije već odavno ponela titulu ’kraljice kraljevskih romana’, i intrigantna ’Frojdova ljubavnica’ koju su, o ljubavnom trouglu Sigmunda Frojda sa njegovom ženom Martom i svastikom Minom, zajednički napisale Karen Mak i Dženifer Kaufman. Posebnu poslasticu za one koji vole da se opuštaju uz dobre knjige sigurno će predstavljati i ljubavno-erotski roman ’Zanesena’ S. K. Stivens, i najnovija knjiga dokazane majstorice humora i dobre zabave Sofi Kinsele ’Prva bračna noć’“, rekla je Čabraja.

Manifestacija pod nazivom „Uživancija“ održava se još dva dana, a do petka 4. jula nastupiće Miša Aleksić i dr Nele Karajlić.

Miša Aleksić, autor knjige „Uživo!: Autobiografija“, nastupiće danas od 16 sati na poznatom beogradskom splavu „Yachting Cluba Gabbiano“ kod Hotela „Jugoslavija“. U ovoj šokantnoj ispovesti, bas gitarista Riblje čorbe otkriva mnoge tajne i nepoznate priče benda za koji je ugledni britanski muzički časopis NME rekao da je najpopularnija stvar u Jugoslaviji posle Tita!

Poslednjeg dana ove manifestacije nastupiće dr Nele Karajlić koji će govoriti o svojoj autobiografiji „Fajront u Sarajevu“. Ovo je neodoljivo ispričana priča o odrastanju, sazrevanju i starenju u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u našim sećanjima. Dr Nele Karajlić je jedan od najdragocenijih insajdera još neispričane priče o Jugoslaviji, koja je cela igrala rokenrol, čak i u nedelji kad je otišô Hase i kada je crkô maršal i kada nam se ženio Vukota!



Razgovori o knjigama u kojima uživamo održavaće se svakog dana festivala od 16 sati. Sa autorima će razgovarati menadžer za odnose sa javnošću Lagune Vanja Gavrovski.
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.