Posle više od pola veka, nezavisno srpsko Ministarstvo nauke prestalo je da postoji. Bivši ministar Božidar Ðelić izjavio je nedavno da je procenat ulaganja u nauku porastao na 0.65 odsto od ukupnog budžeta te da ima optimistično mišljenje o napretku nauke pod Ministarstvom prosvete. S obzirom na prethodni podatak, nije ni čudo što su mnogi mediji preneli njegovu izjavu kao vid ulepšavanja katastrofe.
U drugim zemljama, razvijenijim od naše, stanje je, naravno, potpuno drugačije. „Kupologija“ Martina Lindstroma lep je primer za to. Danac po rođenju a zvanični stanovnik Australije, Lindstrom je kao stručnjak za brendove stekao slavu pomažući mnogim poznatim kompanijama da učvrste svoj položaj na tržištu. Sada je u istraživanju brendova otišao korak dalje. Pomoću magnetne rezonance i SST metode snimanja mozga, autor „Kupologije“ nameračio se da pronikne u samu osnovu našeg potrošačkog poriva i da ponudi odgovor na pitanje zašto biramo jedan proizvod umesto drugog.
lako nije prvi istraživač koji je aparate za detektovanje moždanih oboljenja upregnuo u psihološko istraživanje zarad odgonetanja tajni koje stoje iza kupovine, plasmana i brendiranja raznih predmeta, Lindstromov zalazak u polje neuromarketinga sasvim sigurno dovešće do neverovatnog novog zamaha u ovoj disciplini. Njegovim skeniranjem potrošača širom planete, pojedina ustaljena marketinška načela doživela su potpuni krah. Na primer, logotip neke firme, do sada smatran za najbitniju stavku tokom brendiranja, nema gotovo nikakav uticaj na potrošače, dok seks pre reklamira seks sam po sebi nego proizvod koji su mu stručnjaci za marketing prilepili. Nadalje, otkriveno je da mozak reaguje na fotografije voljenih proizvoda slično kao što reaguje tokom prepoznavanja religijskih simbola, a nesumnjivo je dokazano i da naša podsvesna osećanja daleko premašuju jačinu svesnih dok kupujemo.
Ovi, sami po sebi fascinantni rezultati, Lindstromu nisu bili dovoljni. „Kupologija“ je prepuna zanimljivih detalja o prošlosti planetarno popularnih proizvoda, a napisana je i umećem koje konačno opravdava fraze poput one da se knjiga ne ispušta iz ruku.
U ovo istraživanje uloženo je „tričavih“ sedam miliona dolara, i to iz privatnog sektora, što je rezultiralo knjigom koja je više od skupine marketinških saveta – ona je prozor kroz koji se vide naša skrivena osećanja, naša podsvest. Ukratko: milionski budžet – neprocenjivi rezultati. A takva „iznenađenja“ moguća su samo u zemljama koje nauci posvećuju više od 0,65 odsto budžeta. Tamo gde ljudi mogu da se bave naukom, znaju kako, ali i hoće. Nama, s druge strane, preostaje samo optimizam.
Autor: Ljubisav Panić
Izvor: Yellow Cab