„Krv i sapunica“: Žestoko o (nevidljivom) svetu i ljudima

Oni nisu krivi za svoju sudbinu, prosto im se dogodilo to što jeste, i pokušavaju da se iz toga izvuku. Neki drugi likovi u romanu su činili zlo, pa im se to kasnije tako u životu i vratilo. U romanu ima i mnogo nasilja, jer sam ja na neki način oduvek fasciniran nasiljem, ali samo u filmovima i na papiru. Zato sam i napisao ovakav roman. Ima tu i ljubavi, ironije i sudbinskih preokreta, i ponekad sve to liči na pravu sapunicu (iz naslova romana), ali na kraju čitaoca očekuju otkrovenja koja su ispunjavajuća i iznenađujuća“, kaže autor. „Umešno preplićući sudbine junaka i stavljajući ih na sve veća iskušenja u dramatičnoj radnji ispunjenoj preokretima, Mladen Marković na žestok način piše o svetu i ljudima koji su nam možda nevidljivi, ali su svakako tu. Ovo su ljudi kojima su date loše karte života i oni sada moraju da se izbore sa tim i ostvare svoje snove. Glavni junaci zaista nisu mogli gore da prođu u životu. Uprkos tome, pisac u romanu razvija neverovatnu, emotivnu ljubavnu priču koja ima čistoću neprimerenu svetu u kom se junaci nalaze. Oni se kreću u nekom izmišljenom gradu koji podseća na Beograd i to mi se posebno sviđa jer podseća na tarantinovske zaplete“, ističe pisac Pavle Zelić, dodajući da iako se sve dešava u najgorem miljeu droge, kriminala, seksa, glavni akteri uspevaju da izdvoje ono najbolje u ljudima, što celoj priči daje novu dimenziju.

Autor: K. L. D.
Izvor: Danas